Izvor: S media, 27.Maj.2009, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekujem izvinjenje premijera Cvetkovića
Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić zatražio je neopozivu ostavku ministra vera Srbije Bogoljuba Šijakovića zbog uvreda i kleveta iznesenih u saopštenju tog ministarstva povodom posete reis ul uleme Islamske zajednice Mustafe Cerića Sandžaku, koji je i proglašen nepoželjnom osobom na teritoriji Srbije.
- Mi smo u šoku, jer devet godina nakon aktivnog procesa takozvane demokratizacije Srbije, imamo priliku da sa najvišeg nivoa vlasti to jeste sa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pozicije ministarstva, i to Ministarstva vera čujemo izražavanje nedobrodošlice Vrhovnom poglavaru Islamske zajednice sa sedištem u Sarajevu, već i gomilu jako nepristojnih uvreda, teških reči, neosnovanih optužbi - rekao nam je na glavni muftija Muamer Zukorlić.
- Dakle reč je o čoveku koji predvodi Islamsku zajednicu i koji predstavlja, vrhovnu duhovnu versku vlast za više od osam miliona ljudi u Bosni i Hercegovini, Sandžaku, na Balkanu i Bošnjačkoj dijaspori. Sa druge strane to je jedna jako užasavajuća poruka za sve nas, a posebno za nas koji živimo u Srbiji, jer to znači da je vlast, odnosno režim ove države poslao jednu jako ruznu poruku nama Muslimanima. Jer, odlučivši se na takav korak, vlast je pokazala da nema ni malo poštovanja prema našoj časti, našem dostojanstvu i našim emocijama. Prema tome potpuno logičan sled je sa naše strane oštra osuda, već i zahtev da se državno rukovodstvo koje predstavljaju predsednik države i premijer ograde od takvog stava, a ako se ne ograde to znači da predsednik i premijer dele te stavove. Ovde se ne radi o nekoj neformalnoj grupi, ne radi se o ličnom stavu, ne radi se o nečemu što se ne tiče državnog sistema, već se radi o Ministarstvu vera kao najvećoj istanci same vlasti, a pre svega relaciji sa verom i verskim zajednicama.
Zatražili ste neopozivu ostavku ministra vera Bogoljuba Šijakovića kao i izvinjenje predsednika i premijera Srbije.
Verujemo da najblaže što se može dobiti izvinjenje od strane premijera, ako prvog čoveka Vlade, odnosno kabineta čiji je član dotični ministar vera. Tražimo neopozivu ostavku ministra vjera, jer smo uvereni da je to neophodno samo da bi se donekle pokušavalo ispraviti ovakvo skandalozna situacija, već da bi se sa druge strane otvorila mogućnost za dalju saradnju. Čovek koji je dozvolio da ministarstvo napravi takve korake prosto više nikada ne moze biti faktor koji će zbližavati državu i verske zajednice odnosno uspostavljati saradnju. Više nikada ne može imati legitimitet, niti stvarni kredibilitet i poverenje da bi mogao raditi taj posao. Osim toga zatražili smo od bošnjačkih ministara u Vladi i od bošnjačkih članova u parlamentu da preispitaju svoje učešće u Vladi i parlamentu dok se ne odgovori našim zahtevima. To je pre svega jedan moralni zahtev i to su uglavnom Muslimani i ja se prosto pitam kako će se oni osećati kada i dalje funkcionišu u okviru tih organa, a da baš sa pozicije tih organa iznešeno prema njihovom poglavaru to što je iznešeno. Izašli smo sa još jednim zahtevom da će Islamska zajednica prekinuti saradnju sa Ministarstvom vera ukoliko se ne udovolji ovim zahtevima. Ovo je jedan iznuđen stav koji je sasvim jasno produkt takvog jednog odnosa koji nas je moram ponovo istaći prenerazio.
Moj lični utisak onog trenutka kada sam dobio to saopštenje prvo sam pomislio da je u pitanju neka desna možda i zabranjena organizacija, jer taj rečnik me neodoljivo podsećao na to, jer kada kvalificirate jednu ličnost tog kalibra i jednu duhovnu istancu sa rečima kontroverzni, koji ima veze sa tajnim fondovima... Prosto takva formulacija ne priliči bilo kome, a kamoli najvećoj istanci vlasti.
Po mnogima sve je nekako krenulo zabranom skupa u Tutinu, za koji mnogi smatraju da je trebao biti održan i da nije pretila nikakva opasnost. Šta vi mislite?
Skup u Tutinu je samo stvari isterao na površinu i za površne posmatrače to izgleda da je krenulo tog trenutka. To je krenulo 04. oktorbra 2007. godine kada je grupa ljudi u Sandžaku u režiji lokalne politike Sulejmana Ugljanina i tadašnjih njihovih partnera u Beogradu pripremila puč u Islamskoj zajednici, odnosno pokušala puč u Islamskoj zajednici. Pokušali su organizovati puč sa nekoliko ideoloških teza, a jedna od njih je da centar Islamske zajednice ne može biti u Sarajevu za muslimane u Srbiji odnosno Sandžaku, nego mora biti u Beogradu. Na toj tezi odnosno toj zamisli se pokušala dobiti podrška u srbijanskoj politici. Država, odnosno državni organi odnosno Ministarstvo vera od tada igra jednu nečasnu ulogu potpomaže taj paralerni, paravjerski sistem finansiski, a i drugim sredstvima i nezakonito mu omogućuje da registriran, protivno zakonu, protivno pravilniku o registru. I kada mi to ukazujemo, onda se sve to guši sa pozicije države ignorisanjem, i takođe sa pozicije onih medija na koje državni aparat jako zna da utiče. Tako da je to gušeno i mi jednostavno nismo imali prilike da podignemo glas koji se mnogo više čuo u inostranstvu nego ovde, jer smo u stvari bili pod svojevrsnim medijskim embargom. Sada ovo što se desilo sa posetom Reis uleme Tutinu samo je bacilo svetala i pojačalo pažnju i sve što se gomilalo više od godinu ipo dana izbilo na površinu. Suština samog događaja u Tutinu nije samo zabrane ili nezabrane već je pitanje otelovljenja naših optuzbi o savezu lokalne politike Sulejmana Ugljanina koji jedino u Tutinu ima političku vlast, jer je izgubio u svim Sandzačkim gradovima zbog svoje anti bošnjačke i anti muslimanske i inače loše politike. Tamo se ponovo aktivirao taj savez i Skupština opštine traži od policije da se zabrani skup, nego se i pravi jedan svojevrstan efekat terora nad narodom jer se zatvaraju škole, vrtići i zamislite pijaca tutinska koja decenijama nikada nije zatvorena. Pijaca je zatvorena u prisustvu kako kazu 800 policajaca koji su došli sa strane o zamislite u gradu koji nema više od 15.000 stanovnika, i tu sliku sam imao prilike videti. Uprskos zabrani skupa mi smo imali alternativno skup u džamiji odnosno u haremu džamije. Mnogo žešća poruka je usledila samom demonstracijom sile, armadama policijskim, i tom prosto osovinom koja je i ovde demonstrirana lokalna vlast i policija koja je trebala da zastraši narod da ne izađe i ne dočeka svog poglavara. Taj veliki problem se samo komplikuje i još više produbljuje jer pokazuje da nije u pitanju samo nesmotrenost, pogrešna procena policije nego je u pitanju pogrešna politika državne vlasti prema ovom prostoru. Svi problemi koji se dešavaju se ne rešavaju, a mogu se rešavati dijalogom. Država ignoriše naš poziv na dijalog i pokušava održavati u zivotu svoje poltrone kako bi preko njih uz oprobane metode sa Kosovom kroz model Sejda Bajramovića i sličnih kako bi na neki način održala svoj uticaj u regiji.
Da li je citatom "I kunemo se velikim Bogom da nećemo robovi biti ničiji" reis ul uleme Mustafa Cerić mislio na podele u Islamskoj zajednici, i zabranu skupa u Tutinu?
To je citat koji bi izgovorio svaki čovek koji zna da ceni slobodu. On ima jaku uopštenu poruku koja se meni jako dopada, jer Bog nije stvorio ljude da budu robovi jedni drugima, već da žive slobodno i hodaju zemljom. Prema tome, svako gubljenje slobode, odnosno svako ugrožavanje prava je na neki način je odricanje od dela sopstvene ljudskosti i na neki način prihvatanje robovskog statusa. Činjenica je da se mi ovde osećamo ugroženi sa aspekta nepoštivanja naših prava i poruka je sasvim logična. Mi smo opredeljeni da se borimo za sopstvena prava, sopstvenu slobodu. Ona je ovog trenutka najizraženije ugrozena kada je u pitanju vjerska sloboda, što ne znači da je tu najviše ugrožena. Ima tu još drugih aspekata i kada je u pitanju naša etnička prava i kada je u pitanju razvoj i mnogi drugi aspekti kroz koje se ovde krše prava. Tako da je to za mene jedna proklamacija, jedan krik za slobodu koji je apsolutno prihvatljiv i kojeg treba tumačiti na najlepši mogući način, a činjenica je da to što se desilo u Tutinu zapravo bio sublimat gaženja naših prava od godinu ipo dana. I eto neko se pobrinuo svojom kusom pameti da nam to prosto naslika, poput umetnika na platnu da sve to sabere u Tutinu na jednom mestu gde mogu gosti da vide, jer je njima jako teško bilo da shvate i poveruju da eto u 21 veku se još mogu ovakve stvari takve dešavati. To je otkočilo svojevrsno proces i evo stvari se dešavaju, ali taj proces istjeruje na videlo još neke stvari kao što je nepomljivi gest ministarstva vjera.
Sanja Vajagić
Saopštenje Ministarstva vera Republike Srbije povodom Zaključka sa vanredne sednice Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, na čijem čelu je muftija Muamer Zukorlić.
1. Ministarstvo vera Republike Srbije je iznelo samo činjenice o neprihvatljivom odnosu reis ul uleme Islamske zajednice Bosne i Hercegovine Mustafe Cerića prema Srbiji i srpskom narodu, i skrenulo pažnju na neistine koje je Cerić tokom javnih nastupa u Srbiji od 17. do 20. maja 2009. izrekao o navodnom kršenju ljudskih prava muslimana i Bošnjaka u Republici Srbiji.
2. Ministarstvo vera Republike Srbije konstatuje da u Zaključku Mešihata od 25. maja 2009. Islamska zajednica u Srbiji na čelu sa Muamerom Zukorlićem, koja deluje kao organizacioni deo Islamske zajednice Bosne i Hercegovine, pokušava da za sebe prigrabi pravo da u ime ne samo svih muslimanskih vernika u Republici Srbiji, nego čak i Srpske pravoslavne crkve i ostalih crkava i verskih zajednica oceni rad Ministarstva vera.
3. Ministarstvo vera Republike Srbije takođe konstatuje da je reis ul ulema Bosne i Hercegovine Mustafa Cerić, preko Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, iskazuje pretenzije da imenuje i razrešava ministre u Vladi Republike Srbije.
Srbije je slobodna, demokratska i gostoljubiva zemlja, a namere koje je pokazao Mustafa Cerić sasvim su jasne.
Sastanak sa predstavnicima Rijaseta
Ministar vera u Vladi Republike Srbije prof. dr. Bogoljub Šijaković juče je, na njihov zahtev, primio predstavnike Rijaseta Islamske zajednice Srbije. U tročlanoj delegaciji bili su Adem Ziklić, reis Islamske zajednice Srbije, Muhamed Jusufspahić, muftija srbijanski i Eldin Ašćerić, generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice Srbije.
U otvorenom razgovoru bilo je reči o konkretnim problemima kojima su zbog podeljenosti Islamske zajednice u našoj zemlji izloženi vernici muslimanske vere. Iskazana je zainteresovanost i spremnost da se traga za rešenjem kojim bi pomenuta podeljenost bila prevaziđena. Konstatovano je da situacija u kojoj dve strane jedne iste verske zajednice ne sarađuju, ni vernicima, ni državi nije na korist.
Na sastanku je bilo reči o značajnoj materijalnoj pomoći koju je Ministrstvo vera dosad pružalo verskim, obrazovnim, kulturnim i izdavačkim programima Islamske zajednice Srbije, kojom rukovodi reis Adem Ziklić i Islamske zajednice u Srbiji, koju predvodi muftija Muamer Zukorlić.
Ministarstvo vera će, naglašeno je u dijalogu sa delegacijom Rijaseta Islamske zajednice Srbije, i ubuduće nastaviti da pomaže da svi muslimani vernici u Srbiji nesmetano ostvaruju svoja verska prava i unapređuju versku kulturu.
Osim ministra Šijakovića, razgovoru sa delegacijom Rijaseta Islamske zajednice u Srbiji u ime Ministarstva vera prisustvovali su Dragan Čurović, državni sekretar za vere, dr. Dragan Novaković, pomoćnik ministra i mr Aleksandar Raković, savetnik za kulturnu i međunarodnu saradnju.
