Izvor: Blic, 27.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko nije nedodirljiv pa ni Vlada Srbije
Niko nije nedodirljiv pa ni Vlada Srbije
Da li je Vojislav Koštunica 'poslednji bastion' odbrane treće Jugoslavije zato što, kako pojedini politički cinici tvrde, brani vlastitu predsedničku funkciju ili se Srbija definitivno upetljala u začarani krug 'jugoslovenstva', koje je formalno dovelo do situacije da SR Jugoslavija egzistira samo u jednom delu dvojne federalne države? Izbor nove Savezne vlade, u tom smislu nije ništa rešio, jer je usledila ekspresna poruka aktuelne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << crnogorske vlasti da je i Dragiša Pešić za zvaničnu Podgoricu, jednako legitiman kao što je bio Zoran Žižić.
U razgovoru za 'Blic' predsednik SRJ Vojislav Koštunica konstatuje da su 'Srbi najduže ostali zarobljenici jugoslovenstva, pa i jugoslovenske iluzije'.
- Odlaskom Slovenaca i Hrvata iz druge Jugoslavije mnogo toga je u jugoslovenskoj ideji postalo predmet prošlosti. U ovom trenutku reč je o nazivu za državu koji je ispunjen drugim sadržajem, odnosima dva naroda, Srba i Crnogoraca, naroda po mnogo čemu etnički i nacionalno bližih nego što su to bili Srbi, Hrvati i Slovenci. Zato je sada u prvom planu pitanje da li se za takvu državu može naći valjano ustavno rešenje, kojim bi se zadovoljile i stare i nove ambicije jednog i drugog naroda, jedne i druge republike, a rekao bih naročito jednog naroda i jedne federalne jedinice - Crnogoraca i Crne Gore. Mi tražimo rešenje za državu koja bi bila sastavljena od dve države, ali ne nezavisne i ne međunarodno priznate, dve države članice koje bi mogle da budu u državnom smislu ravnopravne u zajedničkoj državi, što ne bi dovodilo u pitanje ravnopravnost svih građana – kaže Koštunica. U Srbiji opada raspoloženje za zajedničku državu. Mnogo je energije i vremena potrošeno, ispisane su platforme, najavljuju se nove, ne nazire se kompromis... Dokle?
- Kad je reč o opstanku ili nestanku države problem se mora posmatrati šire u odnosu na trenutno raspoloženje javnosti ili političke elite. Mora da se preuzme istorijska obaveza da se kroz dijalog i mirnim putem sačuva jedna država, ako je to moguće. Crnogorska politička javnost je apsolutno podeljena i ono što je danas zvanična Crna Gora jeste to 'za dlaku', kao što u istom odnosu sutra to može da bude nešto sasvim drugo. Rasturiti državu nije isto što i promeniti odeću. Naravno, ne može se ogrešiti o raspoloženje javnosti ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, niti se sme upotrebiti sila. Do rešenja se mora doći demokratskim putem.
Na putu rešavanja mnogih 'dnevnih' problema s kojima se suočavaju građani u Srbiji i Crnoj Gori stoji nerešeno državno pitanje. Svako odugovlačenje da se ono reši stvara probleme i zato se to nestrpljenje može razumeti. Međutim, ono je u velikoj meri izazvano potezima vladajuće Đukanovićeve grupacije u Crnoj Gori, koja pre 24. septembra nije govorila o nezavisnoj Crnoj Gori. Lažno se predstavljajući javnosti ona je pobedila na crnogorskim izborima, a zahtev za nezavisnost Crne Gore 'ispostavila' je tek posle demokratskih promena u Srbiji. To je bilo neočekivano za DOS i stvorilo je dodatne probleme. Srbija jednostavno ne može više podneti da čeka šta će u određenom trenutku da odgovara vlastima Crne Gore. Ono što za sve nas predstavlja najveći problem, mada to mozda zvuči jeretički, jeste vreme a ne novac. Demokratska stranka Srbije, čiji ste predsednik, traži hitnu rekonstrukciju republičke Vlade. Šta je glavni razlog za žurbu?
- U Srbiji se otvorilo pitanje rekonstrukcije republičke vlade, ali na tome ne insistira samo DSS. Meni se čini da je to pitanje kojem je potrebno pristupiti pre svega načelno i u tom pogledu izdvajam tri problema:
Prvi je pitanje šta treba da se promeni u politici republičke vlade, da li u svemu možemo da budemo zadovoljni brzinom promena, brzinom reformi, bez obzira koliko su okolnosti za reforme bile nepovoljne. Neke oblasti su potpuno zapostavljene i na njih se nije dovoljno obratila pažnja, bilo da je reč o radnim odnosima i socijalnim pitanjima, pravosuđu, policiji...
Drugo, kad otvorite političko pitanje dolazite do strukturalnog problema - da li je Vlada, takva kakva je, sastavljena na jedan neobičan način s obzirom da imate dva nivoa odlučivanja. U prvom su potpredsednici, koji predstavljaju deo stranaka iz DOS i taj deo vlade je na neki način 'nadvlada', odnosno kolegijum Vlade kako se on nezvanično naziva. U drugom nivou odlučivanja su ministri. Dakle, pitanje je da li je takva struktura Vlade povoljna ili tu treba nešto menjati, da li se toj vladi u resorskom smislu nešto može dodati ili oduzeti. Videli smo kako se strukturalno promenila Savezna vlada. U tom smislu ništa ne treba da bude nedodirljivo pa ni Vlada Srbije.
Konačno, treći problem su personalna pitanja. Ko je od ljudi u teškom trenutku u kom se zemlja nalazi uspeo da se sa svojim saradnicima, ekspertima valjano ponese sa problemima i da ih reši a ko nije uspeo? Dakle, u tome je stvar. Ako imamo različitih reagovanja u javnosti, različitih nezadovoljstava, koja treba tumačiti i u kontekstu onoga što smo nasledili, treba se zapitati da li se s tim problemima možemo suočiti na kvalitetan i konstruktivan način. Da li je reč o ekstraprofitu, nezadovoljtvu radnika u Kragujevcu, problemima u pravosuđu ili segmentu koji je izuzetno važan, a to je policija, treba da se uloži nadljudski napor da se ti problemi brže rešavaju. Mi se nalazimo na raskršću svekolikog organizovanog kriminala, nasledili smo mnoge elemente partijske i mafijaške države, došlo je do udruživanja organizovanog kriminala i policije... Spomenuli ste ministarstva pravde i policije, što se podudara sa nezvaničnim najavama da DSS traži smene ministara Vladana Batića i Dušana Mihajlovića.
- Nije reč samo o nezadovoljstvu DSS. Sve je podložno preispitivanju i promenama, pa i ova ministarstva. Naročito Ministarstvo unutrašnjih poslova jer je mnogo složenije s obzirom na organizacionu strukturu, u kojoj neki delovi funkcionišu bolje, a neki lošije. Ministar Mihajlović je nedavno izjavio da će se povući ako zatražite njegovu ostavku.
- Često se uz moje ime vezuje nešto što se tiče odnosa u MUP Srbije. Optuživan sam da štitim bivšeg šefa Resora DB Markovića, a sada, opet, da tražim smenu novog šefa DB. Kadrovska politika u MUP i DB Srbije nije u domenu mojih nadležnosti, ali ne znači da o tome kao građanin i predsednik SRJ ne mogu imati mišljenje, čak ako nekad to mišljenje ili kritika nekoga malo i zaboli. Utisak je da se na političkoj sceni Srbije formiraju dva dominantna politička bloka - DSS i DS, koji ulaze u sve otvoreniji konflikt kako bi obezbedili bolje startne pozicije za nove izbore.
- Stranke ne bi bile stranke kad ne bi stranački razmišljale i kad ne bi imale stranačku logiku. Međutim, čini mi se da je ovo trenutak u kome postoji nešto važnije od stranačkog razmišljanja i stranačke logike, a to je državno razmišljanje, državna logika. U državi čiji se obrisi još ne znaju, u kojoj elemente svesti o vladavini prava tek treba izgraditi, u kojoj je decenijama sve i svja bila partija a ne pravo, bezakonje a ne zakon, pitanje vladavine prava je važnije od bilo kog drugog pitanja. Uveren sam da u politici DSS i u mojim zalaganjima dominira upravo takvo razmišljanje i ponašanje. Naravno, prirodno je da će se stranke rukovoditi i nečim što je konkurentski poriv, da će se nadmetati da pridobiju naklonost javnosti i to je potpuno logično. Postoje trenuci u kojima stranke, neke manje ili više, moraju da podrede nešto što je stranačko, nečemu što je državno. Mislim da je ovo jedan od takvih trenutaka. Kada će DOS da donese odluku o izlasku ili neizlasku na kosovske izbore?
- Srpsko iskustvo sa prostora bivše Jugoslavije, posle njenog raspada, a i u samoj Srbiji, ukazuje da je ponekad isključenje iz političkog života pod najnepovoljnijim okolnostima gore nego učešće u političkom životu pod nepovoljnim okolnostima. Postoji opasnost marginalizovanja političkih stranaka, u ovom slučaju naše nacionalne zajednice na Kosovu. S druge strane smo suočeni s jako teškom situacijom jer na Kosovu nije ništa urađeno od onoga što je rezolucija 1244 propisala kao obaveze Kfora i Unmika. Nema povratka prognanih, nema institucionalnih garancija koje su morale da budu sadržane u Hekerupovom Ustavnom okviru... Izaći pod takvim uslovima na izbore na Kosovu znači poreći sve ono što je u međuvremenu rečeno, znači ponašati se kao da je na Kosovu sve u najboljem redu. Razgovarajući s predstavnicima međunarodne zajednice i sa šefom Unmika Hansom Hekerupom, uporno sam ponavljao ovu ocenu. Međutim, to se od Hekerupa odbijalo kao od zida. On je u svom radu motivisan samo strahom od Albanaca. Hekerupov dan počinje i završava se pitanjem da se nije možda zamerio Albanacima, ali ne umerenim predstavnicima Albanaca, već ekstremistima na Kosovu. Postavljao sam pitanje zar nije moguće na Kosovu stvoriti bar jedno Potemkinovo selo, dakle ne vratiti Srbe u Prištinu ili Peć i da ne nabrajam dalje, već zar nije moguće stvoriti nešto što je makar šarena laža na Kosovu. Međutim, mi nemamo ni šarenu lažu. Nemamo ni odluku o izlasku na izbore.
- Odluka će biti doneta posle konsultacija sa svim političkim snagama na Kosovu i unutar DOS. Ona će morati da bude dobro odmerena i odvagana. Naša namera je bila da podržimo izbore na Kosovu, ali smo istovremeno upućivali vapaje da se na Kosovu nešto promeni kad je reč o položaju Srba. Sem ledenog Hekerupovog ćutanja nismo dobili ništa drugo. Činjenica je da se situacija čak pogoršava. Imate krajnje ciničnu i neverovatnu Hekerupovu uredbu da srpski i jugoslovenski zvaničnici moraju da se najave 96 sati pre dolaska na Kosovo. S jedne strane je rezolucija 1244 koja govori da je Kosovo sastavni deo SRJ, a s druge strane zvaničnici SRJ i Srbije kojima su svuda u svetu otvorena vrata najteže mogu da uđu upravo na Kosovo. Nisam preveliki optimista, ali verujem da se nešto može promeniti kada se Hekerup suoči s realnošću da postoji demokratska vlast u Beogradu, da na Kosovu postoji srpska nacionalna zajednica, da postoje nealbanske nacionalne zajednice koje su spremne na dijalog, a kojima se ne izlazi u susret. Čini mi se da u strahu da se ne zameri Albancima, Hekerup liči na čoveka koji ide u pravcu jednog zida i da nikad neće shvatiti da ispred njega stoji zid dok u njega ne udari glavom. Možda je potrebno da Hekerup i međunarodna zajednica lupe glavom u taj zid i da se suoče sa činjenicom da postoji jedna obespravljena manjina na Kosovu i, s druge strane, samo krupne reči o ljudskim pravima. Vojvođanske stranke traže rešavanje statusa Vojvodine, nerešeni odnosi sa Crnom Gorom, Kosovo... S druge strane građani traže brže promene, bolji standard, posao, normalan život... Od čega početi graditi 'kuću'?
- I jedno i drugo se mora rešavati iz dana u dan, iz večeri u veče. Rešavanje nečega što mora da učini život dostojnim čoveka opterećuje činjenica da su nerešeni sistemski problemi ili da se odlaže njihovo rešavanje. Vojvodina se može rešiti u sklopu regionalizacije Srbije s regionalnom samoupravom u Srbiji. Još mnogo toga se može rešiti novim ustavom Srbije. Logično bi bilo da on bude donet kad se razreše srpsko-crnogorski odnosi, kad savezna država opstane ili dobije novi ustav. Međutim sve više se približavamo prelomnom trenutku kad se rešenje problema savezne države mora ubrzati, a s druge strane ako do rešenja ne dođe, zbog opstrukcije sadašnje vlasti u Crnoj Gori, mora se razmišljati o ustavnom preuređenju Srbije. Kako, uostalom, zamisliti temeljnije reforme u Srbiji, uključujući i pitanje Vojvodine, u okviru Ustava koji su Miloševićevi socijalisti doneli još davne 1990. godine. S druge strane ne možemo ući u proces promene Ustava Srbije dok se ne reši status savezne države. Na taj način se možda najbolje vidi kako smo zatočenici problema koji se manifestuje kroz nerešene odnose Srbije i Crne Gore. Srbija je postala zarobljenik politike vlasti u Crnoj Gori, 'cik-cak' politike kojoj odgovara čas jedno, čas drugo. Ne mogu se izvršiti potrebne i radikalne reforme, niti se reforme mogu započeti od kraja, već od početka, a to je u svakoj zemlji ustav. Tu započinje reforma.
Ne štitim generala Pavkovića Kad će se sastati Vrhovni savet odbrane?
- Sednica bi morala da se održi vrlo brzo, da se rekapitulira sve ono što se moglo uraditi u Vojsci na pripremi njene transformacije, personalnim promenama, prilagođavanju VJ svim izazovima demokratskih promena, bremenu odnosa Srbije i Crne Gore... Da nisu bile okolnosti kakve jesu, sednica VSO je trebalo da bude davno održana, ali je sigurno da će se održati vrlo brzo. Dakle, razlog za odlaganje sednice nije, kako neki tvrde, što 'čuvate' generala Pavkovića?
- Ne. Niko od nas nema obavezu da čuva ni druge ni sebe, osim obavezu da čuva i sačuva državu. Sve je podređeno tome.
Bez leta
- Jedan moj prijatelj je napisao knjigu o 1941. godini u Srbiji, vremenu okupacije, sukoba dva pokreta otpora... Ali, ostao mi je u sećanju naziv knjige - 'Bez leta'. Bilo je dosad više leta koja su nam prošla a da ih nismo imali. I ovog leta imam taj osećaj kao da neko normalno leto tek treba da dođe.
Srđan Radulović
