Izvor: Politika, 13.Maj.2012, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ni trijumf, ni poraz demokrata

DS je dobila manje glasova na parlamentarnim izborima, ali je Boris Tadić u prednosti nad Tomislavom Nikolićem već u prvom krugu za predsednika republike, a Dragan Đilas je osvojio ubedljivu većinu u Skupštini Beograda

Do 6. maja, kada su građani izašli na birališta DS je svakodnevno napadan, sudili su mu i osuđivali ga i opozicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i vlast, dojučerašnji ministri i zamenici premijera. To je i normalno jer je DS najveća stranka na vlasti, pa samim tim i njen simbol, stožer oko kojeg su se okupile manje stranke u koaliciji. Toj lakoći osuđivanja su svakako doprinela i istraživanja javnog mnjenja čije su podatke od početka prošle godine uredno saopštavali naprednjaci likujući da imaju deset odsto prednosti. Uoči izbora u istraživanjima koja su se pojavljivala u medijima ta prednost je iznosila do pet odsto.

Epilog izbora je blaga prednost Borisa Tadića lidera DS-a nad Tomislavom Nikolićem predsednikom SNS-a (25,31 prema 25,05), u prvom krugu izbora za predsednika republike, što se prvi put dogodilo. Ranije je Nikolić imao prednost u prvom krugu, a Tadić je pobeđivao u drugom. Dragan Đilas, dosadašnji gradonačelnik iz DS-a, ubedljivo je pobedio protivkandidata naprednjaka Aleksandra Vučića, sa razlikom od oko 10 odsto. Ali DS je na parlamentarnim izborima osvojio oko pola miliona glasova manje nego na prethodnim 2008. godine.

Na prethodnim izborima ZES (DS, G 17 plus, SPO, SDP, LSV) osvojio je 1.590.200 glasova ili 38,40 odsto, dok je ove godine bez G 17 plus, odnosno URS-a dobio 844.507 ili 22 odsto glasova. Ako bi se broju glasova DS-a dodala otprilike polovina glasova URS-a, koji je izašao na izbore u velikoj koaliciji i dobio 210.813 glasova, to za DS ne bi bilo ni milion glasova.

Ali uprkos manjem broju osvojenih mandata, demokrate su druge na listi po broju osvojenih mandata, a njihov koalicioni kapacitet, kako sada stvari stoje, i dalje je zavidan pa su u igri za formiranje nove vlade. Ako formiraju vladu biće verovatno jedina stranka, u okruženju i šire, koja je preživela ekonomsku krizu i nezadovoljstvo građana i ostala na vlasti.

Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Strateški marketing, kazao je da kada se pogledaju sve ankete o rejtingu stranaka ovo svakako jeste uspeh. „Oni su se oporavili, jer su veći deo godine naprednjaci imali više od osam odsto razlike. Njihovom oporavku su svakako doprinele greške SNS-a od štrajka glađu i žeđu Tomislava Nikolića pa nadalje. Ovoga puta nije bilo negativne kampanje, nije u njoj bilo lične već političke motivacije. Demokrate jesu dobile manje glasova, ali dobile su više nego što u svetu, u vreme krize, dobijaju vladajuće stranke. Tadić je dobio skoro isti broj glasova kao na prethodnim izborima, a Nikolić je dobio manje glasova”, kazao je Bogosavljević.

Dejan Vuk Stanković je rekao da nema decidnog odgovora na pitanje da li su demokrate doživele uspeh ili neuspeh na ovim izborima. „Uspeli su da smanje prednost naprednjaka i u ozbiljnoj su priči oko formiranja nove vlade. Broj glasova koji su dobili je procentualno manji i zbog teških socijalnoekonomskih okolnosti”, kazao je Dejan Vuk Stanković.

„Uspeli su da obore rejting naprednjaka, koji su do marta bili u vođstvu i pokazali su da njihovi političari uživaju veće poverenje građana. Od Nikolićevog štrajka glađu je prošlo godinu dana, ali će taj događaj iz njegove biografije biti korišćen za potkopavanje SNS-a i Nikolića. U „rušenju” naprednjaka nije učestvovao samo DS, već su Nikolić i Vučić zbog promene retorike prošli kroz „topli zec” bivše stranke, a retoriku su morali menjati kako bi ušli u biračko telo onih koji su sumnjali u njihovo evropejstvo. S jedne strane tu je bio vešt DS i uporan SRS, ali i to što je teško formulisati šta je to opozicija demokratama. I Kosovo i Evropa je matrica koju konkurenti nisu uspeli da ospore. Opozicija se kao devedesetih godina međusobno iscrpljivala”, kazao je Stanković. On je zaključio da u rezultatima demokrata ima političke taktike, dobrog upravljanja medijskim porukama, ali i da u opoziciji nema političara koji bi bio alternativa Tadiću. „DS dobro balansira u odnosu na protivnike, i SPS su pacifikovali uvlačeći ih u vlast. Pitanje je koliko ta konstelacija može da traje i kada će doći do kadrovske i programske obnove opozicije”, dodao je Stanković.

Branko Radun, analitičar, kazao je da su različita istraživanja pokazivala i različite rezultate. „Istraživanja su jedno, a izbori drugo. Vladajuća koalicija ima resurse koje može da koristi, i u startu je bolja za pet odsto. Opozicija nije uspela da se nametne i nije bila jedinstvena. I da su neke stranke prešle cenzus slika bi bila drugačija. Iako je vođena negativna kampanja protiv naprednjaka demokrate su izgubile deo biračkog tela, ali je SPS ostvario istorijski rezultat i kao koalicija su opet tu negde. SPS je sada u boljoj poziciji jer će DS izgubiti neka ministarstva. DS deluje kao favorit u formiranju vlade, mada neće više biti toliko dominantni. SNS je ostvario dobar rezultat, ali ne toliko dobar da trijumfuje, a DS je ostvario lošiji rezultat nego na prethodnim izborima, ali ne toliko da bi bio pobeđen”, kazao je Radun.

On smatra da vlada neće biti toliko stabilna zbog odnosa snaga. „Moraće mnogo da se ponudi Ivici Dačiću i trećem koalicionom partneru. DS će biti manje moćan a ne isključujem da može doći i do nekog preokreta pri formiranju vlade. Ako neko ne bude zadovoljan može da bude problema. Treba sačekati ishod predsedničkih izbora”, dodao je Radun.

Razumljivo je da za trajniju ocenu uspeha ili neuspeha demokrata na ovim izborima valja sačekati rezultate predsedničkih izbora i obrazovanje vlade. Ako u oba posla budu uspešni, demokrate će moći da kažu da su u maju 2012. napravile dobar posao. Polovičan uspeh u ova dva posla, bio bi njihov neuspeh.

Ivana Anojčić

objavljeno: 14.05.2012.

Nastavak na Politika...