Izvor: Blic, 14.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neusvajanje povelje odlaže prijem u SE
Neusvajanje povelje odlaže prijem u SE
BEOGRAD - Savetnik predsednika SRJ Slobodan Samardžić izjavio je juče za 'Blic' da ne očekuje od potpisnika Beogradskog sporazuma da doprinesu prevazilaženju razlika u izradi ustavne povelje.
- Sve je sada u rukama EU - ocenio je Samardžić i rekao da je teško predvideti kakav će biti stav EU, ali da se 'Evropa nalazi pred testom da li ima ozbiljne namere s našom državom ili će se sve vratiti na početak i izgubiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << velikih osam meseci za Srbiju i Crnu Goru'.
- Ostaje da se vidi da li će EU pokušati da spasi od propadanja de fakto njen projekat. Ako bude aktivna, ima šansi, a ako ne bude, onda njen trud pada u vodu - rekao je Samardžić. On je ocenio da bi neusvajanje povelje nanelo štetu našoj zemlji i na međunarodnom i na unutrašnjem planu.
- SRJ ne bi bila primljena u Savet Evrope, dok bi proces stabilizacije bio značajno usporen, ako ne bi i stao, dok se ne reši pitanje ko bi koga predstavljao. Na unutrašnjem planu došli bi do poslednjeg stadijuma države, što bi rezultiralo procesom sukcesije i međunarodno-pravnog kontinuiteta. Crna Gora bi ponovo bila pred referendumom o nezavisnosti, protiv čega je u oktobru prošle godine bila EU - naveo je Samardžić.
Savetnik premijera Srbije Zoran Lutovac ocenio je za 'Blic' da bi se neusvajanje ustavne povelje 'loše odrazilo na međunarodni položaj Srbije i Crne Gore'. On je ipak ocenio da 'nije pitanje da li će se usvojiti povelja, već na koji način i kada'.
- Uloga EU je od velikog značaja. Od njene procene zavisiće kada će povelja biti usvojena, pre ili posle izbora u Srbiji i Crnoj Gori. Mislim da EU smatra da je bolje da to bude pre, kako povelja ne bi postala predmet političke borbe - rekao je Lutovac. On je zaključio da će SRJ biti primljena u SE bez obzira na to da li će biti probijeni predviđeni rokovi.
- Naša zemlja može biti primljena u SE ako postoji politički signal da će povelja biti naknadno usvojena - zaključio je Lutovac.
Politički analitičar Ognjen Pribićević izjavio je za 'Blic' da ne bi mogao ni da zamisli kakve bi sve posledice zadesile našu zemlju ukoliko ne bude usvojena ustavna povelja, ali da, ipak, 'nije pesimista'.
- Ne očekujem tako krajnje radikalan ishod. Očekujem da će povelja biti usvojena posle povećanog pritiska EU u pristojnom roku, a ne istinskog zalaganja srpskih i crnogorskih političara - rekao je Pribićević, navodeći da je 'realni rok septembar'.
Direktor Centra za bezbednosne i regionalne studije u Podgorici Miodrag Vlahović ocenio je da je nerealno očekivati usvajanje ustavne povelje do kraja avgusta. - Mnogo je više tačaka u kojima se dve strane ne slažu. Mislim da su i zvaničnici u Briselu svesni da je to stvar za posle izbora - rekao je Vlahović Radiju 'Slobodna Evropa'. On je ocenio da mogućnost da Beogradski sporazum 'preživi' zavisi od onih koji će ga sprovoditi i dodao da je naročito u Srbiji teško definisati koja 'će strana' realizovati taj dokument nakon izbora. On smatra da se u Crnoj Gori 'nazire da će postojeća vlast s nekim izmenama i osveženjima biti politička matrica koja će biti odgovorna za sprovođenje sporazuma'.
Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Skupštine SRJ, upozorio je da će, ako povelja ne bude usvojena do 3. septembra, biti doveden u pitanje prijem SRJ u Savet Evrope.
- Ustavna povelja mora biti napisana do 3. septembra kada će se razmatrati prijem SRJ u tu organizaciju. Ima nagoveštaja iz SE da bi se mogao odložiti naš prijem dok se ovo pitanje ne reši. To može da znači samo još jedan pritisak - rekao je Mićunović Radiju B92.
Kopredsednik SDP Slobodan Orlić ocenio je da bi potpisnici sporazuma trebalo da obnove razgovore i daju dodatne instrukcije za sva sporna pitanja oko povelje. On je istakao da ono što je u ovom trenutku jedino izvesno jeste 'da ustavna povelja neće biti završena do septembra, kao i to da će naš prijem u SE biti prolongiran za početak 2003. godine'.
Potpredsednica DA Nada Kolundžija izrazila je juče zabrinutost za budućnost povelje. Ona je naglasila da niko u DOS ne sme da odustane od izborne platforme kojom je obećano očuvanje zajedničke države.
DSS je optužila DOS i premijera Zorana Đinđića da imaju nameru da 'rasture zajedničku državu' i da se pokazalo kako se 'ključni ljudi u vrhu srpske i crnogorske vlasti samo verbalno zalažu za očuvanje zajedničke države, a u praksi rade na njenom razgrađivanju'.
Crnogorski premijer Filip Vujanović izjavio je Anteni M da je odluka ustavne komisije da zatraži dodatna objašnjenja od potpisnika sporazuma očekivana.
- Ja mislim da se ne može sporazum koncepcijski različito tumačiti - ocenio je Vujanović i dodao da veruje da će potpisnici sporazuma u vrlo kratkom vremenu biti u prilici da ponude tekst ustavne povelje.
- Čim dobijemo taj predlog mi ćemo biti u kontaktu i ubeđen sam da ćemo se za vrlo kratko vreme sastati i početi rad na izradi ustavne povelje - najavio je Vujanović.
On se nada da će i rad na 'državnoj nadgradnji' biti u skladu sa sporazumom dve vlade, ali i podseća da je važno da i Vojislav Koštunica i Miroljub Labus prihvate takav sadržaj i svojim uticajem omoguće prohodnost takvoj ustavnoj povelji prema saveznom parlamentu. N. Čaluković Za dogovor dve vlade
BEOGRAD - Lider DHSS Vladan Batić izjavio je juče da se o statusu buduće zajedničke države mogu dogovoriti samo vlade tih republika i predložio stvaranje saveza suverenih i nezavisnih država. U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima Batić ocenjuje da su u formiranju nove zajednice Srbije i Crne Gore 'jedini pozitivan pomak' napravile dve republičke vlade.
Vlade republika, prema Batiću, 'ukazuju da zajednička država počiva na nadležnostima izvedenim iz nadležnosti država Srbije i Crne Gore, što je faktički drugo ime za savez suverenih država'.
Batić podseća da je DHSS, sredinom marta, kada je potpisan sporazum, najavila da ustavna povelja nikada neće biti usaglašena.
On je saopštio i da je kampanja DHSS za nezavisnu Srbiju pokazala da 70 odsto građana želi 'samostalnu, nezavisnu i suverenu Srbiju'. On naglašava da bi, po stvaranju takve države Srbije, sa Crnom Gorom trebalo stvoriti savez suverenih i nezavisnih država, koji je u nacrtu međudržavnog ugovora predložila DHSS i koji će, kako se navodi, biti prezentiran svim značajnim međunarodnim institucijama i visokom predstavniku EU Havijeru Solani.
Batić je odbacio ocenu Vojislava Koštunice da su izbori u Srbiji i Crnoj Gori direktna opstrukcija rada na ustavnoj povelji i optužio Koštunicu za 'dvojni moral'.
'Istovremeno, on razmišlja o kandidaturi za predsednika Srbije, ali pošto još ne zna šta će biti sa Jugoslavijom, ne može da se odluči. Ovo je najbolja ilustracija dvojnog morala čoveka koji se nalazi na čelu države', naveo je Batić. E. B.
