Izvor: B92, 21.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak spora oko ekstraprofita "Astra banke"
Beograd -- Odluka Vrhovnog suda Srbije da vrati na preispitivanje slučaj naplate ekstraprofita "Astra banci" u iznosu od 1,8 milijardi dinara produbila je spor Vlade Srbije i porodice Karić, ali i izvršne i sudske vlasti u Srbiji. Posle izjava Božidara Đelića i Mlađana Dinkića i premijer Srbije Zoran Đinđić je potvrdio da bi bilo neprimereno vratiti novac porodici Karić. On je na konferenciji za novinare rekao da bi vraćanje novca kojim je plaćen porez na ekstraprofit "Astra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banke" bio šamar osećanju za pravdu najšireg dela stanovništva. Đinđić je dodao da je Vlada uverena da u slučaju te banke postoji ekstraprofit, odnosno da postoji novac koji je stečen korišćenjem privilegija. Upitan da li se ipak može desiti da Karićima bude vraćen novac, Đinđić je odgovorio: "Mi u principu ne vraćamo nikad, bez obzira na konkretan slučaj, pogotovo u jednoj društveno-ekonomskoj situaciji u kojoj postoji osećaj nepravde, da pravda nije zadovoljena. Mislim da se radi o jednom presedanu koji može da dovede u pitanje ceo taj sistem ekstraprofita. Nema sumnje da postoji jedan snažan lobi ljudi koji žele svojim novcem da kupe sudske presude. Pitanje je koliko je imuno naše pravosuđe, koliko su imune naše institucije, na takve lobije i takve interesne grupe. U jednoj zemlji u kojoj ne bi bilo sporno sudstvo i sistem pravosuđa, mislim da ne bi bilo sumnje da svaka takva odluka mora bez komentara biti prihvaćena. U jednoj zemlji gde ubica da bi bio zadržan u zatvoru treba da moli da ga zadrže i da kaže 'jeste, ubio sam, nemojte da me puštate', mislim da tu treba ozbiljno razgovarati o reformi tog pravosuđa i da ono možda nije sposobno da tako teške slučajeve izdrži, da ponekad poklekne", rekao je Đinđić.
Predsednik kompanije BK Bogoljub Karić izjavio je za B92 da će svi koji napadaju njegovu kompaniju imati priliku da svoje dokaze iznesu i pred Evropskim sudom pravde, jer su akcionari "Astra banke" podneli tužbu zbog naplate poreza na ekstraprofit. Karić je naveo da je žalba Vrhovnom sudu Srbije upućena jer je Republička uprava javnih prihoda donela rešenje o ekstraporezu bez uvida u dokumenta koja su ponuđena iz "Astra banke". "Odluka Vrhovnog suda Srbije ne znači vraćanje para Karićima, nit 'Astra banci'. Ona pre svega znači da se privedu pameti ljudi koji misle da predstavljaju Srbiju, ili da je Srbija njihovo privatno vlasništvo, i da se uzme u razmatranje kombi pun dokumentacije o 'Astra banci' i na osnovu toga da se utvrdi da li ima osnova za ekstraprofit. Prema tome, ja ne vidim razlog zašto su se ta 2 naša političara toliko eksponirala i toliko nervirala oko toga. Oni bolje da kažu građanima Srbije da je Karić platio i da Karić ima osnova da tuži i da se žali. Zaista moram da branim svoje ime i svoju porodicu i moram da branim Srbiju, jer ovde se radi o odbrani svih poslovnih ljudi u Srbiji. Dosta je bilo toga pre 2 godine. Čitavu deceniju smo imali prilike da vidimo sve to", rekao je Karić.
Član Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero u izjavi za B92 ističe da je odluka tog suda o 'Mobtelu' u potpunosti zasnovana na zakonu. Komentarišući istup Đinđića, ona ističe da predstavnici izvršne vlasti ponovo vrše pritisak na sudstvo. "Sudije ne mogu imati konflikte interesa iz razloga što oni nisu u upravnim odborima, što oni nisu ljudi koji mogu učestvovati u radu određenih firmi. Sudija sudi po zakonu, a prozivanje sudija oko toga kakva je sudska odluka zaista mislim da predstavlja pritisak, bez obzira na to što se predstavnici izvršne vlasti uvek tako oglašavaju da počinju time da to nije pritisak na sudsku vlast. Donoseći sudske odluke sudije se rukovode zakonom. Sudija, nažalost, mora da se drži zakona kao pijan plota, što bi neki naši raniji političari rekli, jer sudija je čovek koji mora da štiti zakonitost postojanja jedne uredne pravne države", rekla je Vida Petrović Škero.
Ekonomski stručnjak Instituta društvenih nauka Danilo Šuković kaže za B92 da pitanje Karićevog ekstraprofita dokazuje da u izgradnji demokratskih institucija Srbija nije postigla uspeh. Šuković ističe da je cilj da institucije postanu pravedne. "Mislim da, po pravdi gledano, to Karići treba da plate. S druge strane, sva ta afera koja proističe odatle je čist dokaz koliko u tranziciji nismo uspeli da postavimo osnovne institucije u društvu. A one su ključne za reformske procese, za uspeh u tranziciji. Institucije treba da budu prilagođene pravdi, a one da funkcionišu samo od sebe. I to je naš problem, mi nikako ne možemo da izgradimo institucije da se one bore za našu pravdu, a ne da budemo iznad institucija", kaže Šuković.
Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus upozorio je da nastavak ekonomskih reformi otežava to što zemlja još nije raskrstila s prošlošću. "U Srbiji ne postoji politički konsenzus oko najvažnijih pitanja. Mi nismo raskrstili s prošlošću i to je danas jasno. Kada pogledate vesti u novinama, da bivaju obarane odluke vezane za naplatu ekstraprofita, za zatvaranje banaka i neke slične stvari, onda vidite da zaista nismo raskrstili s prošlošću i da to u mnogo čemu opterećuje našu budućnost. Mi ovog momenta ne samo što moramo da razgovaramo o tome kako ćemo dalje da idemo, koji je sledeći korak u ekonomskim i pravnim, demokratskim promenama, nego šta ćemo da uradimo s prošlošću i kako ćemo da se odvojimo od te prošlosti", rekao je Labus.
