Izvor: Blic, 30.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Montgomeri ne može da smenjuje
Montgomeri ne može da smenjuje
Izveštaj o odgovornosti za propuste u obezbeđenju premijera Zorana Đinđića biće gotov do sredine avgusta i tada će biti prezentovan javnosti. Međutim, do tada u javnost neće biti iznošeni ocene i detalji o načinu na koji je Đinđić obezbeđivan, kaže za 'Blic' Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Komisije za utvrđivanje odgovornosti obezbeđenja prilikom atentata na premijera Zorana Đinđića.
U javnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se spekuliše da u dobroj meri izveštaj Komisije na čijem ste čelu neće biti javan?
- Komisija radi, pregleda dokumenta i razgovara s različitim ličnostima. Izveštaj neće biti tajna i premijer Zoran Živković je to jasno rekao. Sasvim je drugo pitanje što najveći broj dokumenata kojima raspolažemo ima oznaku državne tajne. Ne može Komisija da skida oznaku državne tajne s dokumenata na koje ih nije stavila.
Smatrate li da sama činjenica da je premijer ubijen zahteva nečiju odgovornost?
- Sve što bih ja o tom rekao, prejudiciralo bi konačan izveštaj. U njemu ćete imati i moje mišljenje. Sigurno je da čin atentata podrazumeva i postavljanje pitanja odgovornosti i ispitivanje.
U vreme operacije 'Sablja' bilo je više zahteva da ministar policije Dušan Mihajlović podnese ostavku?
- Da li neko treba da podnese ostavku ili ne trebalo posmatrati u kontekstu celokupnog sleda događaja. Po mišljenju mnogih, 'Sablja' je bila uspešna. Postoje jake indicije da su pravi krivci uhvaćeni. Svako pitanje ostavke je i pitanje ličnog odnosa. Te zahteve postavljali su politički protivnici Dušana Mihajlovića i DOS-a i njihovi motivi nisu ispitivanje odgovornosti već su sasvim druge vrste.
Da li je, kako je to tvrdio jedan od potpredsednika Vlade Srbije, JSO obezbeđivao aerodrom u Surčinu nekoliko dana po ubistvu premijera i ko je doneo tu odluku?
- Uopšte nisam upoznat s tim podatkom. Moje zaduženje u Vladi nije JSO, na to može da odgovori MUP Srbije.
Zašto, kao predsednik Komisije, niste uzeli učešće u radu zajedničke sednice odbora za bezbednost i pravosuđe, na kojoj je Čedomir Jovanović svedočio o svojim kontaktima sa Spasojevićem i Legijom?
- Ne bih uzeo učešća ni da su me zvali. To nije moja dužnost. Na tom sastanku su dva odbora, kao u 'Rašomonu', svako je video ono što je hteo da vidi. Jovanović je pokazao fotografiju Veselina Šljivančanina s pripadnicima Vojske u fazi kada je VSCG tvrdila da nema nikakve veze sa Šljivančaninom. Nisam siguran da bi mnogo političara pokazalo tu fotografiju.
Zašto je baš Čedomir Jovanović bio pozvan od tadašnjeg načelnika RDB da smiruje 'crvene beretke', a ne, recimo, vi, kao potpredsednik Vlade ili tadašnji predsednik parlamenta?
- U Vladi postoji 25 ljudi različitih afiniteta, obrazovanja i političkih sklonosti. Neko je zainteresovan za bezbednosna pitanja, voli dramatične situacije. Treba imati u vidu da je Jovanović mlad čovek. Niko, na primer, ne zna da sam ja u Vladi predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, kao i da sam predsednik Odbora za prava dece. Ljudi su često u dilemi šta ja radim. Na vaše pitanje 'zašto Jovanović', ja odgovaram 'a što da ne', on je u tim situacijama rizikovao život.
Znači, presudio je njegov afinitet za bavljenje najosetljivijim poslovima?
- Jovanović je angažovan u nekoliko situacija u kojima je mogao da bude ugrožen njegov život. Kada je bila pobuna 'beretki' on je otišao u jednu pobunjenu jedinicu... tu je trebalo ući. On se od tada ponudio da u tome učestvuje. Recimo, bilbord JSO sa glavom vuka bio je tačno namešten i okrenut u pravcu zgrade MUP Srbije. To je bila poruka Mihajloviću i ostalima, jer su oni želeli da imaju privilegovan položaj koji su imali pod Stanišićem i Markovićem.
Član ste i Saveta za državnu bezbednost koji je posle pobune 'crvenih beretki' i formiran da bi nadgledao ovu jedinicu. Zašto je to izostalo?
- Država u vreme pobune JSO nije imala dovoljno snage da se suprotstavi ovoj jedinici i sanjom se otvoreno obračuna. Pobuna beretki nije bila samo pretnja Vladi Srbije i premijeru i pokušaj iznude ostavke Dušana Mihajlovića i smene čelnih ljudi DB. Činjenica je da je vojska tada bila pasivna i nije odigrala nikakvu ulogu, a da je naše osećanje bilo da je ona neprijateljski nastrojena prema Vladi Srbije. Vlada Srbije je pokušala da se obračuna sa rukovodstvom te jedinice onda kada je za to bila spremna i za to je Zoran Đinđić platio glavom.
Bez obzira na tvrdnje da postoji odluka Vlade Srbije da Vladimir Popović bude smenjen, to se nije dogodilo. Njegovo ime vezuje se za pritiske na medije. Na te optužbe on sada odgovara tužbama?
- Popović je tužio privatno. Činjenica je da ga neki mediji pretvaraju u glavnu političku ličnost u Srbiji što ne odgovara stvarnosti. Na sastanku s pripadnicima medija mnogi su tu priču počinjali sa 'doduše, mene niko nije zvao, ali moram da kažem da ima pritisaka'. Sigurno je da bi ljudi na javnim položajima trebalo bi da izbegavaju podnošenje tužbe protiv novinara. U poslednja dva meseca pročitao sam neviđene svinjarije o mojim roditeljima, majci, nekim 'roleksima'. Nisam podneo tužbu, jer je to rizik bavljenja ovim poslom.
Ambasador Montgomeri potvrdio je da je dobio informaciju da je Popović stajao iza kampanje televizije 'Pink' na B92?
- Na ovo što se dogodilo sa NIN-om odgovoriću po sistemu analogije. Kako vama izgleda ovakva vest: 'Ambasador SCG posetio je Buša i zahtevao da smeni njegovog portparola za štampu jer se on loše ponaša prema novinarima'. Tek kada svako bude pošteno odgovorio da li je to nešto što je u užem opisu radnog mesta jednog ambasadora, nastavićemo dalji razgovor. Svaki čas nekoliko članova Vlade, kada ne znaju šta da rade, izvlače tu priču. Mnogi političari koji se udvaraju novinarima, napadajući Popovića, privatno misle isto što i on i još i gore o tim medijima. Nikola M. Jovanović
Ništa od frekvencija do Nove godine
Savet za radiodifuziji još nije počeo da radi na onome što mu je posao - dodela frekvencija?
- Elektronski mediji su pojeli Srbiju. Sukob interesa je u pitanju i Savet za radiodifuziju je kolateralna žrtva. Može da se dogodi i da nova godina prođe u daljim sukobima. Savet je ekstremno samostalno telo. Ova situacija odgovara elektronskim medijima. Oni sada mogu da rade šta hoće. Ne moraju da primenjuju Zakon o radiodifuziji u domenu količine oglašavanja. Moguće je da je jedan od ciljeva svega što se dešava bude i to da sve ostane po starom.
