Izvor: S media, 02.Jun.2010, 22:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maglovite poruke o evropskoj budućnosti regiona
Konferencija u Sarajevu, zamišljena kao prilika da lideri država Zapadnog Balkana pokušaju da razgovaraju o tome kako da prevaziđu ključne probleme regije, biće po dometima skromna, procenjuju sagovornici Pobjede. Najveći domet je to što će predstavnici Srbije i Kosova sedeti za istim stolom.
Sastanak Evropska unija - Zapadni Balkan, koji je danas održan u Sarajevu, biće više ceremonijalno- simboličkog, nego stvarnog političkog dometa, opšta je ocena više evropskih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << analitičara.
Skup u sarajevskom Holidej Inu vrlo direktno govori o tome da će se, prvi put otvorenije razgovarati o onome što region Zapadnog Balkana, ali i Evropu muči, opterećuje i koči, ali, kako kaže za Pobjedu, pod uslovom anonimnosti jedan od vodećih evropskih analitičara, čelnik jedne think-thank organizacije u Briselu „umesto konkretnih rešenja regionu će biti poslata skromna i maglovita poruka da je njegova budućnost u Evropskoj uniji“.
Prošlogodišnja zamisao zajedničkog angažmana Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Rusije na efikasnom rešavanju preostalih balkanskih problema poklekla je pred činjenicom da je 2010. godina opštih izbora u Bosni i Hercegovini što, uz posledice ekonomske krize, čini nerealnim očekivanje konkretnog napretka odnosno popuštanja bilo koje strane. Sastanak koji su Slovenija i Hrvatska organizovale na Brdu kod Kranja sa ciljem da u tzv. Gimnih formatu za isti sto dovedu predstavnike Srbije i Kosova propao je nakon što Srbija na to nije pristala.
Beograd je, međutim, promienio stav što je prvi put nagovestio krajem aprila u izjavi BBC-u direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda.
- Ukoliko bude prisutan predstavnik UNMIK-a, to bi onda bilo u okviru onoga što je Srbija tražila - rekao je tada Vejvoda, ličnost bliska srpskoj diplomatiji.
Drugi sagovornik Pobjede, Kristof Bender iz Evropske inicijative za stabilnost, ocjenjuje da bi „u vremenu ekonomske krize i opštih izbora u Bosni i Herecegovini i početak otopljavanja odnosa između Srbije i Kosova – bila dovoljna korist Sarajevskog samita“.
Konferencija u Sarajevu je neformalnog karaktera, a ponuđeni dokument neće biti obavezujući. Biće to skromna predsednička izjava sa maglovitim porukama o proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan. Izvori Pobjede kažu da je sastanak Evropska unija - Zapadni Balkan pripreman mesecima, uz veoma jaku i živu diplomatsku aktivnost, ali i u znaku mnogih nejasnoća – u vezi sa ciljem, snagom, svrhom i rezultatima. Jasno je jedino da je to plod nastojanja Španije, predsjedavajuće Unije, da overi svoj šestomesečni mandat, da se o regionalnim problemima otvoreno, makar i neformalno, razgovara, te da se Bosni i Hercegovini ukaže pažnja. Sve ostalo u vezi sa samitom – manje je jasno i u znaku iščekivanja, saglasni su naši sagovornici.
Cilj sarajevske konferencije, zbog svih navedenih problema, jeste reafirmacija posvećenosti Evropske unije evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Sastanak će se održati deset godina nakon samita u Zagrebu, koji je ukazao na put strukturalnih, političkih i ekonomskih reformi koje je ove zemlje trebalo da usvoje na putu prema Uniji i sedam godina nakon usvajanja Solunske agende na samitu u grčkom Portokarasu. Međutim, svi naši sagovornici poručuju da će poruke o proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan na samitu biti mnogo opreznije, jer EU sada ima i previše svojih briga oko prevazilaženja posljedica ekonomske krize.
Sigurno je da će neobavezujuća izjava potvrditi evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Naš sagovornik – analitičar iz Brisela - očekuje da će glavne poruke Sarajevske deklaracije biti i potreba razvijanja regionalne saradnje, kao i potvrda individualnog odnosa EU prema svakoj od zemalja. I u diplomatskim krugovima u Briselu postoji mišljenje da je predsednička izjava razvodnjena i mnogo manje ambiciozna od onoga što su Španci želeli pre godinu.
