Izvor: Blic, 23.Apr.2012, 08:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liht: Muškarci nam i nisu neka konkurencija
Ne bih da budem sarkastična, ali čini mi se da muški kadar nije pokazao fantastične rezultate da bi sad trebalo da budemo zabrinuti većim učešćem žena u parlamentu - kaže Sonja Liht, odgovarajući na opasku pojedinih političara da će obaveza da na listama za parlament svako treće mesto pripadne ženi dovesti do smanjenja kvaliteta.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost u intervjuu za „Blic” naglašava da u svim strankama koje zna ima mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kvalitetnih žena, a da je to slučaj i na lokalu. Ona ističe da je komunicirala sa mnogim od političarki koje još nisu stigle na visoke funkcije, a to zaslužuju.
Kakav je položaj žena u našoj politici?
- Još nije potpuno ravnopravan, što ne znači da ne postoje trendovi koji ukazuju na to da su žene sve aktivnije u političkom životu. Mnogi ne znaju da u našem Ustavu stoji da polovi treba da budu ravnopravni i u Skupštini i u javnom životu. Od toga smo daleko, ali hrabri činjenica da naš Parlament iz mandata u mandat ima sve više poslanica.
Da li bi žena na mestu premijera bila autoritet članovima svoje vlade?
- Sve veći broj značajnih firmi vode žene. Da li možemo da zamislimo da kompaniju vodi žena koja nije autoritet? Teško. Uostalom, četiri godine je Slavica Đukić Dejanović izuzetno vodila Skupštinu, njena potpredsednica Gordana Čomić je dugi niz godina u Skupštini i kada se pomisli na ozbiljnost parlamenta, ona se lakše identifikuje preko ozbiljnosti njih dve nego nekih muškaraca.
Šta su prednosti žena u politici?
- Iskustvo pokazuje da žene imaju više strpljenja, da su spremnije da se bore za neke stvari na duži rok i manje su sujetne.
Da li ste nekada imali problem zbog toga što ste žena u politici?
- Nisam, ali to ništa ne znači. Imate uspešne žene koje kažu „ako sam ja uspela, može svaka”. To je uzak pogled. Iza mnogih od tih uspešnih žena stoje i neki privilegovani uslovi. U svakodnevnom životu žene na radnom mestu su u težoj poziciji, češće doživljavaju razne vrste mobinga, zlostavljanja, lakše gube posao... Jako je važno da žene koje su osvojile pozicije i koje su prepoznatljive u javnom životu budu svesne toga da žene jesu u težoj poziciji. Ponekad sam zapanjena do koje mere osobe na visokim pozicijama ostaju neosetljive za probleme onih koji nisu uspeli.
Šta je suština Ženske konvencije „Glasam za žene” koju organizuje Beogradski fond za političku izuzetnost?
- Suština je da se ohrabre svi da glasaju za žene. Konvencija želi da ohrabri žene koje prvi put ulaze u političku arenu, stranke da još više otvore mogućnost ženama da se politički angažuju, da podstakne žene da izađu na izbore, jer glas žena vredi koliko i glas muškaraca i ne smemo tu veliku vrednost da odbacimo. Želimo da se prepoznaju žene kao politički resurs i da im damo mogućnost da se predstave javnosti. Duboko se nadam da tu neće biti uobičajenog koškanja. Očekujem da se pokaže da žene to mogu drugačije.
„Glasam za žene”
Beogradski fond za političku izuzetnost organizuje Žensku konvenciju „Glasam za žene”. Cilj je da se u toku kampanje za predstojeće izbore skrene pažnja javnosti na značaj većeg učešća i uticaja žena u politici. Konvencijom će se pospešiti vidljivost kandidatkinja za poslanička mesta iz svih partija, promovisati aspekti političkog angažmana stranaka kojima se podstiče rodna ravnopravnost, i podstaći veći broj žena da glasa. Beogradski fond za političku izuzetnost i „Blic” pozivaju sve predstavnike državnih institucija koji se bave ravnopravnošću, predstavnike međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija, Ženske vlade, kao i sve druge pripadnike javnog, političkog i kulturnog života da dođu na konvenciju „Glasam za žene”, sutra u 17 časova u Domu omladine. Konvenciju su podržali Dom omladine, Ambasada Finske i produkcijska kuća „Mreža".
.jpg)
