Izvor: Blic, 20.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo neće biti nezavisno
Kosovo neće biti nezavisno
Mi ne možemo prihvatiti bilo koje rešenje u vezi sa Kosovom i Metohijom koje ne uvažava interese Srbije, a to znači da je bilo kakav oblik nezavisnosti pokrajine neprihvatljiv, kaže u intervjuu za 'Blic' ambasador Dušan Bataković. Bataković, koji je četiri godine proveo u Atini na mestu ambasadora, sada radi kao savetnik za spoljnu politiku predsednika Borisa Tadića, a ujedno je i šef Tadićevog tima koji se bavi rešavanjem problema na Kosovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Metohiji.
- Moj mandat u Grčkoj bio je više nego značajno, rekao bih čak izuzetno korisno diplomatsko iskustvo, posebno u domenu sistematskog praćenja balkanske dimenzije naše politike. Grčka je najbolja osmatračnica za razumevanje regionalnih implikacija pojedinačnih nerešenih pitanja. Pošto sam nedavno dobio rang ambasadora u MSP, sada mogu, u svojstvu ovlašćenog savetnika predsednika Borisa Tadića, da delujem na znatno širem diplomatskom planu, a Kosovo će, bar u sledećih godinu dana, dominirati našom politikom. Najpre ću uspostaviti koordinaciju rada svih članova predsedničkog tima, a zatim ću raditi na usklađivanju zajedničkih koraka s drugim nadležnim državnim institucijama, jer samo složan rad obezbeđuje očekivani rezultat. Uz pomoć Koordinacionog centra za KiM, napravićemo poseban dosije o svemu što je relevantno za razgovore sa predstavnicima međunarodne zajednice, a zatim pristupiti izradi kratkoročne i dugoročne strategije rešavanja ovog najtežeg balkanskog pitanja. Pregovori o budućem statusu KiM, po svemu sudeći, počeće u septembru ili oktobru. Znači li to da će Kai Eide dati pozitivnu ocenu o ispunjenju standarda?
- Očekujemo da će Kai Eide, koji dobro poznaje prilike u pokrajini, dati objektivnu procenu stanja na terenu i realnu valorizaciju stepena (ne)ostvarenosti postavljenih standarda. Ono što je važno jesu preporuke Eidea za sledeću fazu procesa koja neumitno sledi, odnosno da li će se odmah ići u pregovore o statusu ili će njima prethoditi jedna vremenski ograničena međufaza, gde će se napraviti nužni iskoraci u rešavanju dva suštinska pitanja: pitanja održivog povratka raseljenih lica i funkcionalna primena decentralizacije za stare i nove srpske opštine po zajedničkom planu Predsedništva i Vlade Srbije. A to su vitalni elementi koji srpskoj zajednici omogućavaju opstanak, a Beogradu otvaraju mogućnost da se, kada dođe vreme, aktivno i odgovorno uključi u pregovarački proces. Preduslovi su, dakle, neophodni, i mi ćemo na tome uporno insistirati. Čemu se naša zemlja može nadati u tim pregovorima?
- Činjenica je da budući status pokrajine ne zavisi samo od Beograda i Prištine, nego da će i međunarodna zajednica imati ogroman značaj u njegovom konačnom oblikovanju. Mi, međutim, ne možemo prihvatiti bilo koje rešenje koje ne uvažava interese Srbije, a to znači da je bilo kakav oblik nezavisnosti neprihvatljiv. Kada to kažemo, imamo u vidu i ozbiljne regionalne posledice takvoga rešenja. Zbir razloga koji su protiv bilo kakvog oblika nezavisnosti je veoma uverljiv i na dužu stazu, više nego zabrinjavajući. Očekujemo, dakle, da se svi elementi, od bezbednosnih do političkih uzmu u obzir, a pre svega opšti legalni okviri, koji ukazuju na neizbežno dramatično pogoršanje bezbednosti u slučaju pokušaja jednostranog menjanja postojećih granica na zapadnom Balkanu.
S druge strane, otvoreni smo za direktne pregovore s Prištinom o svim nerešenim pitanjima, u kojima su pitanje povratka raseljenih i decentralizacija, uzeti zajedno, naš apsolutni prioritet, a statusno pitanje tek na kraju dugog lanca nerešenih problema, gde bih još pomenuo, kao goruća, pitanje bezbednosti, slobode kretanja, masovne uzurpacije privatne i državne imovine. To su, dakle, osnovni problemi koje treba rešavati, a pozitivni ishodi na tim poljima otvaraju potreban prostor za predstojeće statusne pregovore. Bez ustupaka s obe strane, neće biti očekivanog napretka. Budućnost Kosova i Metohije, međutim, vezana je za sudbinu Srbije i dalji pokušaji razdvajanja bi čitav ovaj prostor vratili u dinamiku nepredvidivih sukoba i dugoročnog haosa. Upravo zato, da bismo imali mirnodopsko, uzajamno prihvatljivo i dugoročno usklađeno rešenje, potreban je intenzivan rad na postupnom rešavanju nerešenih pitanja. A za to je potreban dijalog. Očekujemo stoga, da će albanska strana u pokrajini shvatiti da bez Beograda nema rešenja, i da će se ozbiljno prihvatiti direktnih pregovora. Kako tumačite izjave po kojima će Srbija kao uslov za ulazak u EU morati da se odrekne Kosova i Metohije?
- Ne vidim direktnu vezu između ulaska SCG u Evropsku uniju i rešavanja statusa pokrajine. Evropa je naša zajednička budućnost, i razdvajanje Srbije i pokrajine bi, nesumnjivo, usporilo proces evroatlantskih integracija. Za Kosovo i Metohiju već postoji pomoćni, alternativni mehanizam približavanja Uniji, koji predviđa nešto sporiju integraciju pokrajine, pa ne vidim snažne razloge da se put Kosova prema Briselu odvija mimo Beograda. Srbija na Kosovu i Metohiji ima vitalne interese: podsetio bih da se tamo nalazi 70 odsto rudnog bogatstva Srbije i da je naša participacija u njihovom korišćenju legitimna kao što je legitimno da se odluke koje se tiču pokrajine usklađuju s Beogradom. Argumenti da kosovski Albanci ne mogu, traumatizovani nedavnom prošlošću, da zamisle bilo kakvu vezu sa Srbijom već su praktično demantovani mnogobrojnim, neoficijelnim vezama na ekonomskom planu. Kada Albanci prevaziđu sadašnja, rekao bih zvaničnim kanalima nametnuta ograničenja, o izbegavanju bilo kakvih veza sa Srbijom, možemo očekivati određene pomake na smanjivanju međuetničkih tenzija. Ljiljana Begenišić
