Izvor: Blic, 02.Dec.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo kroji nove sporove
Delegacije Srbije i Prištine prvog dana rasprave o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde iznele su da su spremne za pregovore. Međutim, osim ovog načelnog podudaranja stavova, sve ostalo se razlikuje. Srpski tim želi pregovore kojim bi se odbranio i potvrdio teritorijalni integritet, a Priština bi da "dve države" razgovaraju o poboljšanju svakodnevnog života građana. Prema srpskoj delegaciji, proglašenje nezavisnosti narušava temelje međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prava, a prema Prištini, svaki pokušaj "povratka" na staro bio bi opasan za bezbednost regiona.
Predstavljanjem argumenata srpske delegacije juče je u Palati mira u Hagu pred Međunarodnim sudom pravde počela rasprava o pitanju legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine. Ovo pitanje je Generalna skupština UN postavila Sudu na inicijativu Srbije. Rasprava u kojoj će učestvovati i predstavnici Prištine, ali i 28 država, trajaće deset dana, nakon čega će MSP doneti savetodavno mišljenje. Pitanje na koje učesnici iznose argumente jeste: da li je jednoglasno proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?
Albansku stranu i sudije zatekla je činjenica da se tim iz Beograda pozvao na ljudska prava, jer je to upravo želela da kao argument koristi Priština. Srpski tim osudio je kršenje ljudskih prva na Kosovu 1998. i 1999. godine, ali je postavio i pitanje kakvo je stanje ljudskih prava bilo 1999. godine i kakvo je sada.
Postavljeno je pitanje da li je aktuelna situacija sa ljudskim pravima na Kosovu takva da ono zaslužuje nezavisnost, kaže izvor "Blica" blizak srpskom timu.
Kao drugi značajan potez koji je povukla delegacija iz Beograda navodi se i to što su odmah na početku suđenja izvukli kao argument da će odluka Međunarodnog suda ipak imati uticaja na sve buduće slučajeve u svetu. Iako su zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova očekivale da će srpski tim argument istaći kasnije, odlučeno je da se ipak istakne i to viđenje problema i tako podigne ulog u procesu pred Međunarodnim sudom pravde.
Članovi srpske delegacije u svojim izlaganjima ustvrdili su da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova predstavlja akt etnički motivisane secesije i potkopava temelje međunarodnog prava. Dušan Bataković, šef delegacije Srbije, ambasador u Parizu, rekao je da iako je proglašenje nezavisnosti Kosova kršenje važeće Rezolucije 1244 i suvereniteta Srbije, Vlada u Beogradu odlučila je da reaguje na odgovoran način. Bataković je poručio da Srbija neće odustati od borbe za odbranu teritorijalnog integriteta, ali je spremna na fleksibilnost u traženju praktičnih rešenja za trenutnu situaciju. Šef delegacije rekao je da se nada da će odluka Suda biti takva da podstakne nastavak pregovora koji će dovesti do rešenja prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu.
Advokat i član pravnog tima Srbije Vladimir Đerić, istakao je da su odluku o proglašenju nezavisnosti doneli privremeni organi na KiM koji su, međutim, formirani u skladu sa Rezolucijom 1244 koja podrazumeva teritorijalni suverenitet i integritet Srbije. Andreas Cimerman, nemački profesor međunarodnog prava, član delegacije Srbije, istakao je da je secesija Kosova izvedena u vreme dok je pokrajina bila pod upravom misije UN. On je dodao da bi bio opasan presedan ako bi zemlje, posle iskustva sa Kosovom, zaključile da dolazak mirovnih snaga zapravo predstavlja prvi korak u secesiji kriznih regiona koji traže nezavisnost. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da od rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova očekuje samo pozitivan ishod za Srbiju. Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji je prisustvovao prvom danu debate o KiM, ocenio je da je "Srbija pokazala mudrost, staloženost i snagu, a međunarodno pravo, kao i više od dve trećine sveta, na njenoj su strani kada je u pitanju legalnost secesije Kosova".
Delegaciju Prištine predvodi ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, a argumente u korist nezavisnosti Kosova izložio je britanski advokat Majkl Vud. Međutim, Međunarodni sud pravde delegaciju Prištine ne smatra državnom i oni se u Sudu pojavljuju kao "autori jednostrano donete deklaracije o nezavisnosti". Osnovna teza Prištine je "da je višegodišnjim kršenjem ljudskih prava Albanaca, naročito 1999. godine, Srbija izgubila pravo na Kosovo, što je priznanjem nezavisnosti potvrdilo i oko 60 zemalja". Prema Hiseniju, pregovori o statusu su nedopustivi.
- Srbija traži nove pregovore, jer želi da destabilizuje region. Priština želi pregovore sa Beogradom, ali o praktičnim pitanjima, vezanim za kvalitet života građana. Ti razgovori mogu biti vođeni samo između dve nezavisne države - zaključio je Hiseni.
Provokacije pre suđenja
Ispred zgrade Suda okupila se grupa kosovskih Albanaca koja je pre početka suđenja skandirala „Bataković rasista", „Jeremić fašista" i „Isti ste kao Milošević".
