Izvor: S media, 29.Dec.2009, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontratužba Srbije spremna
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio da je kontratužba Srbije protiv Hrvatske spremna, ali je izrazio nadu da do tog tužbenog procesa pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu neće doći.
"Mogu da kažem da je tužba Srbije završena. Tužba Srbije je napisana, ona je izuzetno obimna", rekao je Jeremić na godišnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
On je precizirao da kontratužba Srbije koja se odnosi na zločine počinjene u periodu 1991-95, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sadrži i jedan "pozamašan istorijski dodatak" o periodu Drugog svetskog rata.
Jeremić je ocenio da bi "mnogo bolje bilo da do tužbenog procesa nije ni došlo".
"Bolje je saradjivati i gledati u zajedničku budućnost nego suočavati se po sudovima. Ja se nadam da je još uvek ostalo dovoljno vremena da do toga ne dodje", dodao je on.
Jeremić je naveo i da je Hrvatskoj u interesu da odustane od tužbe.
"Moje lično mišljenje je da je daleko više Hrvatskoj u interesu da se od tužbenog procesa odustane ali to je samo moje mišljenje", rekao je on.
Ako Hrvatska ne promeni svoju odluku, Srbija, po rečima Jeremića, "neće imati izbora".
"Naša kontratužba je pripremljena ali se nadam da ćemo biti ipak u prilici da 2010. provedemo na način da ćemo mnogo više vremena posvetiti saradnji na putu ka evropskim integracijama nego tužbenim procesima... Podvlačim, Srbija je za tužbeni proces spremna", dodao je Jeremić.
Dimitrijević: I tužba i kontratužba bez šansi na uspeh
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava i stručnjak za medjunarodno pravo Vojin Dimitrijević ocenio je da ni tužba Hrvatske za genocid ni moguća protivtužba Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde "nemaju nikakvih izgleda za
uspeh".
"Obe su trošenje energije i novca. Još je gore što se njima kvare poboljšani odnosi izmedju država i otežava položaj Srba u Hrvatskoj", rekao je Dimitrijević u intervjuu za sutrašnje izdanje lista "Danas".
Upitan da li postoji mogućnost da Hrvatska ili Srbija budu osudjene za genocid i kakve su posledice pokretanja tih tužbi, on je odgovorio da je na teritoriji bivše Jugoslavije do sada samo masakr u Srebrenici 1995. označen kao genocid, i to u presudi Haškog tribunala generalu Krstiću.
Podsetio je da se na tu presudu oslonio i Medjunarodni sud pravde rešavajući o tužbi Bosne i Hercegovine protiv SR Jugoslavije.
"Nijedno delo izvršeno u Hrvatskoj ili Srbiji nije do sada kvalifikovano kao genocid i nema izgleda da se to desi. Zato ni hrvatska tužba, ni moguća protivtužba Srbije nemaju nikakvih izgleda na uspeh. Obe predstavljaju trošenje energije i novca. Još je gore što se njima kvare poboljšani odnosi izmedju država i smanjuju izgledi za trezveno suočavanje s prošlošću", kazao je on.
Dimitrijević je ukazao da država može da tuži drugu državu samo povodom zločina genocida, i to ne zato što ga je izvršila, jer krivična dela čine samo ljudi, već zato što ga je organizovala, omogućavala i pomagala ili nije sudila izvršiocima.
Prema njegovim rečima, "država se ne može tužiti Medjunarodnom sudu pravde zbog drugih dela, ma koliko teška bila" i "zato to niko nije ni uradio".
"U jugoslovenskim ratovima počinjeni su ogavni zločini koji nisu genocid, dakle ratni zločini poput ubijanja zarobljenika, gadjanja civilnih ciljeva, zatim zločini protiv čovečnosti, kao što su mučenje, silovanje i kolektivno kažnjavanje, ali to nisu zločini genocida", rekao je on.
Dimitrijević je kazao da "zna da ugledni hrvatski pravnici misle da tužbu treba povući", ali da o takvim stvarima, gde su propaganda, demagogija, rodoljublje važniji od razuma i interesa, ne odlučuju pravnici nego političari - svuda, pa i u Hrvatskoj i u Srbiji.
Povodom saradnje država u regionu, Dimitrijević je kazao da "obični ljudi saradjuju, kapitalisti još više", ali da mnogi političari "pate od nacionalne grandomanije, pa su za njih susedi manje važni od nekih velikih država".
"Treba se okanuti borbe za titulu 'regionalnog lidera', koju prisvajaju i u Srbiji i u Hrvatskoj", rekao je on.
.jpg)
