Izvor: B92, 08.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko treba da piše zakon o saobraćaju
Beograd -- Vlada Srbije suočena je s novim problemom, ovoga puta unutrašnjim.
Problem je iskrsao na relaciji Ministarstvo unutrašnjih poslova-Ministarstvo za kapitalne investicije. Pomenuta ministarstva su u poslednjih nekoliko godina, sa Saobraćajnim fakultetom, učestvovala u izradi zakona o bezbednosti u saobraćaju, a spor je izbio oko nadležnosti.
Iako je zakon praktično gotov, sve je zaustavljeno jer MUP smatra da je nadležan za izradu zakona i želi da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ga menja u svoju korist, dok u Ministarstvu za kapitalne investicije kažu da su oni nadležni i tvrde da je pravo na njihovoj strani.
Sekretarijat Vlade Srbije za zakonodavstvo doneo je odluku da nadležnost za izradu zakona pripada MUP-u Srbije, ali Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta i predsednik Radne grupe za izradu novog zakona, smatra da to nije dobra odluka.
"Nema rezona da MUP predlaže zakon po kom postupa. To treba da radi Ministarstvo za kapitalne investicije, koje se brine za saobraćaj. Nelogično bi bilo da ljudi iz Ministrastva za kapitalne investicije stoje na raskrsnici i regulišu saobraćaj, ali je nenormalno i da se MUP bavi strategijom bezbednosti saobraćaja. Ako bismo išli tim rezonom, MUP bi trebalo da piše i Zakon o bezbednosti u pomorskom i vazdušnom saobraćaju", kaže Vujanić.
Ključna novina u zakonu je formiranje Agencije za bezbednost saobraćaja, koja treba da preuzme neke nadležnosti od MUP-a, kaže Vujanić i dodaje da bi time bila smanjena moć Saobraćajne policije, kakva ne postoji nigde u Evropi. On ocenjuje da se upravo zbog toga pojavio spor oko nadležnosti.
"Evidentno je da je jedna od tačaka na kojima nismo našli zajednički stav s MUP-om ta što MUP smatra da Agencija za bezbednost saobraćaja ne bi trebalo da se bavi polaganjem vozačkih ispita, odnosno da sve stvari koje su sada u MUP-u tamo treba i da ostanu", kaže on.
Vozačka dozvola izdata u Srbiji ne važi i u Evropi, što bi novi zakon trebalo da promeni. "Hrvatska je dobila mogućnost da njihove dozvole važe zato što način polaganja, kategorizacija vozačkih dozvola, način obučavanja, sve odgovara evropskim normama uključujući i način ispitivanja. Pošto naši ti segmenti dobijanja vozačke dozvole nisu u saglasnosti sa evropskim mi ne možemo računati na to da će Evropa nekada priznati naše dozvole kao što ih u ovom trenutku i ne priznaje", zaključuje profesor Vujanić.
Od 1990. do 2005. u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginulo je više od 18.000 ljudi, a povređeno 250.000. Statistika kaže da Srbija ima najveću stopu stradalih u odnosu na broj motornih vozila u Evropi. Vujanić kaže da je to jedan od mnogih razloga zbog kojih važeći zakon o saobraćaju, star 18 godina, treba menjati.
