Izvor: B92, 28.Jan.2010, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko prisustvuje Molitvenom doručku
Beograd -- U vašingtonskom hotelu Hilton 4. februara biće održan tradicionalni Molitveni doručak, koji već više od pet decenija okuplja zvaničnike iz čitavog sveta.
Među zvanicama iz Srbije prvi put će se naći potpredsednik vlade i lider SPS-a Ivica Dačić, koji je nedavno skinut sa crne liste za ulazak u Sjedinjene Države. Dačić je, po nezvaničnim saznanjima, već u Americi, gde će se sledeće nedelje pridružiti ostalim zvanicama iz Srbije.
Neformalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << skupu kod američkog predsednika će prisustvovati i predstavnici kosovskih državnih institucija, ali to i pored zvanične politike Beograda, neće biti razlog da srpski zvaničnici bojkotuju Molitveni doručak.
I dok predsednik Tadić odbija da zbog odlaska Fatmira Sejdijua prisustvuje inauguraciji Ive Josipoviće u Zagebu, kada je reč o Molitvenom doručku, izgleda da je preovladalo mišljenje o značaju učešća na događajima koje organizuje predsednik SAD.
Među 3.000 zvanica, ove godine naći će se i beogradski muftija Muhamed Jusufspahić, lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, šef ekonomskog tima DSS-a Nenad Popović i funkcioner G17 plus Vlajko Senić, koji je redovan gost na Molitvenom doručku već šestu godinu zaredom.
Bez obzira na zvaničan stav Beograda o demonstrativnom napuštanju skupova kojima prisustvuju i zvaničnici Kosova, Senić za B92 naglašava svoj lični stav - da je prisustvo velikim događajima takvog tipa veoma važno:
"Mislim da je to izvanredna prilika za bilateralne razgovore sa predstavnicima i američke administracije i sa gostima iz drugih zemalja. Što se tiče pitanja da li je opravdano prisustvovati nekom događaju, ukoliko su prisutni predstavnici kosovskih institucija, lično smatram da je prisustvo uvek bolje nego neprisustvo da na mestu događaja možete da izložite svoje argumente i da branite svoju politiku. S druge strane skup u Zagrebu je skup regionalnog karaktera i pretpostavljam da na tom regionalnom nivou izazovi sa kojima se suočava Srbija kada je reč o nezavisnosti Kosova, treba jače da se istaknu, nego na jednom ovakvom skupu”, kaže Senić.
Bez obzira na simboličan, a ne suštinski značaj manifestacije, Molitveni doručak može imati značajniju ulogu u poboljšanju i razvijanju odnosa sa SAD-om, objašnjava za B92 profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić.
Prema njegovim rečima, može se zaključiti da su pojedini političari odlukom da doručkuju u Vašingtonu, taj skup pretpostavili inauguraciji jednog predsednika u regionu.
"Za odnose u regionu mislim da su odnosi Beograda i Zagreba izuzetno značajni i da su možda značajniji i nose veći potencijal možda bilo koji drugi par odnosa u smislu njihovog mogućeg uticaja zbivanja u regionu i otvaranje evropske perspektive. S druge strane za sve one koji se odazivaju Molitvenim doručcima, to je prilika da demonstriraju da su oni ti koji su bili u Vašingtonu i da uživaju njegovo poverenje, što očigledno u našoj javnosti i politici imaju svoju težinu, čak i po cenu da im se kod kuće zameri da su sedeli sto pored stola kosovskih Albanaca”, kaže on.
Dačićev odlazak u Vašington za Predraga Simića ne predstavlja iznenađenje. On smatra da je potpredsednik Vlade od SAD-a dobio drugu šansu, pošto je ta zemlja procenila da se partija koju predvodi definitivno reformisala.
Takođe Simić pretpostavlja da su SAD veoma zadovoljne načinom na koji obavlja posao ministra policije i potpredsednika Vlade.
"Mislim da je Ivica Dačić jako mnogo radio da bi dobio drugu šansu i da je očigledno u tome i uspeo. Mislim da je ovaj poziv jedan normalan odgovor na nešto što se smatra odgovorom na prihvatljivo ponašanje. Čini mi se da je Ivica Dačić uspeo u onome što je malo ko verovao da će se desiti posle 5. oktobra. Uspeo je da promeni krvnu sliku SPS-a i da za sebe i svoju dobije drugu šansu, čak i od Vašingtona”, objašnjava Simić.
Istovremeno, na drugoj strani sveta, članovima kosovske delegacije zabranjeno je da prisustvuju zasedanju Saveta Afričke unije.
Zvanični Beograd to tumači kao svoju diplomatsku pobedu naglašavajući da etiopske vlasti na intervenciju Srbije, predstavnicima Kosova nisu izdale vize za ulazak u zemlju.
