Izvor: Blic, Beta, 15.Maj.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kesić: Bajdenova poseta Srbiji u duhu uslovljavanja
Posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Srbiji treba sagledati u skladu sa politikom uslovljavanja administracije SAD, koja je i dalje glavni temelj američke politike prema Beogradu, rekao je politički analitičar Obrad Kesić.
"Verujem da će potpredsednik pokušati da izvede... malo čudo i pokaže da je Amerika potpuno otvorena prema Srbiji, potpuno spremna ne samo za korektne, već i za dobre odnose, ali će to biti težak izazov u kontekstu politike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uslovljavanja, pogotovu vezane za pitanje nezavisnosti Kosova", rekao je Kesić za Glas Amerike.
On je naveo da, pored pitanja Kosova i saradnje sa Haškim tribunalom, ima još "par otvorenih pitanja" koje dve strane treba da razmotre.
"Imamo pitanje odnosa Beograda sa Banjalukom, gde sve više nevladine organizacije i lobisti, koji predstavljaju samo jednu stranu - bošnjačku, pokušavaju da povežu pitanje saradnje Srbije sa međunarodnom zajednicom sa vršenjem pritiska na vladu Republike Srpske kako bi Beograd normalizovao odnose ne samo sa Amerikom, već i sa EU", ocenio je Kesić.
On je naveo da misli da će Bajdenov zadatak biti težak, jer će s jedne strane morati da govori o potrebi očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH i Kosova, a da "istovremeno uputi neku pomirljivu poruku Srbiji".
"To će biti vrlo teško, pošto imamo situaciju da se Srbiji poručuje da, za razliku od celog sveta, nema pravo na teritorijalni integritet i suverenitet i da je pitanje nezavisnosti Kosova izuzetak u međunarodnim odnosima, a istovremeno se (SAD) žestoko zalaže za teritorijalni integritet i BiH i Kosova", smatra Kesić.
Forin polisi: Bajdenova poseta znak slabosti EU u regionu
Predstojeća poseta Bajdena Balkanu dokaz je nedostatka evropskog liderstva u regionu, piše danas američki časopis "Forin polisi".
"Nešto ne valja sa Bajdenovom posetom Balkanu naredne sedmice. To nije pitanje njegove stručnosti, jer je malo Amerikanaca koji bolje razumeju region od Bajdena... Problem je što je poseta jos potrebnija danas, devet godina nakon što je Milosević izgubio vlast, deceniju nakon što je NATO intervenisao na Kosovu i 14 godina nakon što je odlučna politika SAD okončala rat u Bosni", ocenjuje list.
FP piše da je Bajdenova poseta Srbiji, Kosovu ali "nadasve Bosni" preko potrebna, a razlog je jednostavan - Evropa još nije u stanju da rešava sopstvene bezbednosne probleme.
Podsećajući da pet zemalja EU još ne priznaje Kosovo, list ocenjuje da EU nema održivu politiku prema Bosni, ostavljajući Vašingtonu da uporno lobira za korake koji će zemlju uvesti u EU.
"Po difoltu, američko liderstvo ostaje neophodno u regionu, što je srećom, dobrodošlo: Bajden će imati topao doček u sve tri zemlje, uključivši i Srbiju, koja želi da otvori novo poglavlje u odnosima sa SAD".
Ali, Bajden će se suočiti sa ozbiljnim i kompleksnim izazovima, a "najakutniji" je Bosna - "zemlja čije hronične etničke podele odolevaju jednom od najintenzivnijih, multinacionalnih napora ikada preduzetih".
Čak i ako više nikada oružje ne bude uzeto u ruke, Bosni preti rizik stalne stagnacije, što će značajne američke investicije, kao i njene interese, dovesti u rizik, ukazuje FP.
"Umesto nezaobilaznog člana EU, verovatnije je da Bosna postane nedobrodošla, disfunkcionalna i podeljena zemlja, sa ojađenom muslimanskom većinom, frustriranim srpskim entitetom i uplašenim hrvatskim stanovništvom".
Po oceni FP, za razliku od Bušove, administracija Baraka Obame shvata potrebu da se sredi situacija u Bosni, ali je pitanje kako SAD mogu da maksimalno povećaju svoj uticaj pre nego što kontrola međunarodne supervizije u Bosni pređe samo u ruke EU.
"To znači značajne ustavne izmene, na šta Srbi nisu spremni... Da bi se Srbi, Bošnjaci i Hrvati doveli do toga da ozbiljno pregovaraju o ustavu, neophodno je nešto što će nagraditi saradnju i kazniti nepomirljivost, a to je ubrzano članstvo u NATO".
"Ukratko, članstvo u NATO istovremeno štiti Republiku Srpsku i sprečava je da se otcepi", piše časopis, ocenjujući da je, za razliku od članstva u EU, ulazak u NATO nešto sto Bosna može da postigne za kratko vreme, čak i do narednog samita Alijanse krajem 2010.
Ništa neće biti "za džabe" - strane u Bosni moraće da učine ono što je do njih, uključivsi značajne izmene ustava, ali jedino "opipljivo obećanje fiksiranog datuma članstva" privešće tri bosanske strane kompromisu, a ne nejasna, pasivna nada konačnog ulaska kroz 'otvorena vrata'".
Po oceni lista, ubrzanje članstva u NATO povećaće izglede Bosne i za EU jer će naterati Brisel da ima energičniji pristup. Kada jednom Bosna, sa celom RS, uđe u NATO, debata u Srbiji o ulasku u Alijansu će se izmeniti, a "kako se Srbija približava NATO i EU, približavanje sa Kosovom je neizbežno".
Za razliku od Bosne, ključ za Srbiju i Kosovo, koje će Bajden takođe posetiti, jeste promovisanje unutrašnje demokratizacije i saradnja sa međunarodnim akterima, a ne dramatični pomak napred.
Ali, dok Evropa konačno ne pokaže želju i sposobnost da se nosi sa svojim "problematičnim ćoškom", liderstvo SAD na Balkanu ostaće neizbežno, a samim tim i još poseta Bajdena i njegovih saradnika, piše "Forin polisi".
