Izvor: Akter, 22.Jun.2015, 09:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karter za jak ali izbalansiran pristup Rusiji

SAD i dalje smatraju da će se Rusija, možda ne pod Putinom, već u nekoj budućnosti, vrati napretku i da neće nastaviti sadašnji kurs nazadovanja, ocenio je šef Pentagona

Američki sekretar za odbranu, Ešton Karter izjavio je u Berlinu da SAD i NATO treba da zauzmu "jak, ali izbalansiran" stav prema Rusiji zapitavši da li će se Rusija "i dalje ponašati agresivno" dok predsednik Vladimir Putin bude na vlasti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << />
Obraćajući se novinarima na putu u Evropu, Karter je prošle noći rekao da ne može da bude siguran da će Putin promeniti svoj politički pravac zbog čega SAD i saveznici moraju da imaju "dvostruki" pristup toj zemlji, "jak i istovremeno izbalansiran prema ruskoj agresiji".

"SAD i dalje smatraju da će se Rusija, možda ne pod Putinom, već u nekoj budućnosti, vrati napretku i da neće nastaviti sadašnji kurs nazadovanja", ocenio je šef Pentagona.

Karter danas u Berlinu razgovara s nemačkom ministarkom odbrane Ursulom van der Lejhen, sutra će se u Talinu sastati s ministrima odbrane Litvanije, Letonije i Estonije, a u sredu i četvrtak u Briselu s ministrima odbrane zemalja članica NATO o krizi u odnosima Zapada i Rusije.

Posle sastanka s ministrima odbrane zemalja NATO, Karter će u petak ponovo otići u Nemačku, gde će prisustvovati zajedničkim vojnim vežbama 12 evropskih zemalja.

"SAD i NATO su ovog meseca postigle najviši nivo zajedničkih manevara od Hladnog rata. NATO je učinio korak kako bi se suočio sa novim pretnjama Rusije", naveo je neimenovani zvaničnik iz američkog Sekretarijata za odbranu.

Zvaničnici tri baltičke zemlje strahuju da Rusija pokušava da ih destabilizuje i realizuje sličan scenario kao sa Ukrajinom, navodi agencija Frans pres. Zbog toga su te tri zemlje tražile stalno prisustvo NATO na njihovoj teritoriji.

To, međutim, ne bi bilo u skladu sa sporazumom NATO i Rusije o Istočnoj Evropi, čiji je cilj zajedničko stvaranje dugoročnog mira, baziranog na međusobnom uvažavanju.

SAD su kao rešenje predložile da u tri baltičke zemlje postave teško naoružanje i jednu brigadu s 5.000 ljudi, što je izazvalo oštro negodovanje ruskog predsednika Vladimira Putina.

Karter će tokom turneje ponovo zatražiti da evropske zemlje povećaju vojne izdatke. Prošle, 2014. godine, samo tri evropske zemlje su imale vojne izdatke od dva odsto bruto-domaćeg proizvoda, koliko traži NATO: Estonija, Grčka i Velika Britanija koja je, međutim, najavila da će ih iduće godine smanjiti.

Nastavak na Akter...