Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 03.Jan.2011, 07:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako srpska privreda da prebrodi tešku 2011. godinu?
BEOGRAD - Veće investicije, brže otvaranje novih proizvodnih pogona i radnih mesta, jačanje izvoza, uz istovremeno smanjenje budžetskih izdataka i svih drugih troškova države - to je, u najkraćem, model od čije uspešne realizacije će, prema oceni vladinih zvaničnika i mnogih istaknutih domaćih eksperata i preduzetnika, zavisiti kako će krhka srpska privreda prebroditi još jednu tešku godinu, kakva će sigurno biti 2011.
Privredna kriza, poput ove koju sada preživljava Srbija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zahteva i da se teškoće prevaziđu uz pojačanu brigu države za najsiromašnije slojeve stanovništva.
Obaveza da se za socijalno najugorženije slojeve stanovništva u krizi izdvaja više novca nije samo dodatni „teg" za ionako prenapregnuti budžet Srbije, već i veliki motiv kreatorima njene ekonomske politike da novi privredni model, koji treba da bude znatno uspešniji od dosadasnjeg, primenjuju odlučno i sa brzim pozitivnim efektnima, navode eksperti.
Činjenica da je Srbija, sa vrlo skromnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od približno 1,5 odsto u 2010, tehnički posmatrano izašla iz recesije, ipak ne znači da smo se rešili krize.
Stvarni izlazak iz krize se neće dogoditi ni ukoliko se u 2011. ostvari projektovana troprocentna privredna ekspanzija, već tek kada se godišnja stopa rasta ustali, u dugoročnijem razdoblju, na najmanje šest do sedam odsto godišnje.
Ekonomisti kažu da je takav pozitivan razvoj u srpskoj privredi moguće očekivati, u najboljem slučaju, tek 2012, a možda i kasnije, kada se i u svetskoj ekonomiji situacija u potpunosti stabilizuje, a stopa globalnog rasta znatnije uveća.
Dobra vest je, međutim, stigla potkraj minule godine iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Direktor SIEPA Božidar Laganin je Tanjugu izjavio da se tokom iduće godine može očekivati priliv stranih investicija u Srbiju u vrednosti od četiri milijarde dolara.
Procena direktora SIEPA, zasnovana ne samo na očekivanom prihodu od prodaje dela kapitala „Telekoma", već i iskazanom interesovanju stotinak stranih kompanija da ulože kapital u Srbiju, deluje ne samo optimistički, već je i dobar znak za nastupajuću godinu, u kojoj međunarodni stručnjaci očekuju usporavanje privrednog rasta kako u najrazvijenijim zemljama, tako i na globalnom nivou.
Procenjeni nivo stranih investicija, kao i sva druga ulaganja, neće biti dovoljni da u kratkom roku i drastično skrešu veoma visoku stopu nezaposlenosti (u Srbiji sada ima više od 700.000 ljudi bez posla), ali će svakako doprineti bitnom poboljšanju opšte poslovne klime i izgleda da se snažnije i trajnije krene ka ekonomskom boljitku.
Izvoz je tokom cele tekuće decenije bio prava rak-rana sprske privrede, a sve makroekonomske analize pokazuju da je to jedan od osnovnih razloga što Srbija ekonomski sve više zaostaje, ne samo u odnosu na najrazvijenije, već i na neke zemlje iz bližeg okruženja.
Podatak da je u 2009. godini izvoz Srbije opao, u odnosu na 2008, za oko 20 odsto, na nešto više od osam milijardi dolara i da je bio osetno manji nego hrvatski (o slovenačkom da se i ne govori), upućuje na zaključak da treba preduzimati radikalne mere u cilju bržeg ospobljavanja naše privrede za sve težu bitku na međunarodnom tržištu.
Situacija u izvozu je, sudeći prema podacima zvanične statistike, tokom 2010. bila bolja nego u 2009, jer je pokrivenost eksporta importom uvećana na nekih 57 do 58 odsto, što je priličan napredak ako se zna da je sredinom decenije bila jedva oko 40 procenata.
Svetska trgovina bi u 2011. godini, kako predviđaju međunarodni eksperti, trebalo da se uveća za osam odsto, nakon 12-procetnog uspona u 2010, što znači da se eksportno usmerene ekonomije mogu nadati boljitku, uprkos relativno sporom izlasku globalne ekonomije iz najdublje krize u proteklih osam decenija.
Srbija je trebalo, kako navode ugledni domaći ekonomisti i preduzetnici, u minulih deset godina da stvori armiju od najmanje dvadesetak hiljada mladih i sposobnih menadžera koji bi znali da našu proizvodnju ne samo podignu na znatno veći nivo od sadašnjeg, već i da pronađu atraktivna tržišta u inostranstvu.
Malo je, međutim, primera poput bačkopalanačkog „Sintelona" koji je, tokom proteklih 15 godina, uspeo da, zahvaljujući svom sposobnom menadžmentu, pronađe uspešnog stranog partnera - kompaniju „Tarket" - i u tom razdoblju podigne vrednost svoje produkcije stotinak puta, istovremeno višestruko uvećavajući plasman u Rusiju, Ukrajinu i na neka druga sve izazovnija strana tržišta.
Baš zbog nekorišćenja velikih mogućnosti koje Srbiji pruža ranije sklopljeni ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, a potom i sa još nekim drugim članicama Zajednice Nezavisnih Država, naša zemlja ima, između ostalog, svake godine više od milijardu dolara deficita u robnoj razmeni sa Rusijom.
Taj deficit bi, kako ističu stručnjaci Privredne komore Srbije, mogao vrlo brzo da se prepolovi, ako ne i eliminiše, kada bi uspeli da na ogromno rusko tržište plasiramo „velike serije" poljoprivrednih proizivoda, voća i povrća, konzervisane hrane i mesnih prerađevina.
Umesto toga, naši eksporteri na ruskom, ali i većini drugih stranih tržišta, još uvek prodaju „svako za sebe" i u malim količinama, pri čemu smo i dalje „specijalisti" za prodaju sirovina, a izvozimo mnogo manje finalnih proizvoda.
Najnoviji pokušaj da se u Rusiji napravi veliki i zajednički srpski distributivni centar je, prema svemu sudeći, još samo dobar plan, a ne posao koji se ubrzano privodi kraju.
Pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda, ali i sve teže privredne krize, Skupština Srbije je jesenas usvojila Zakon o fiskalnoj odgovornosti, čija bi dosledna primena trebalo do sredine ove decenije da rezultira smanjenjem budžetskog deficita na manje od jedan odsto BDP-a, što je nivo koji se zahteva od zemlje koja teži ulasku u Evropsku uniju.
Budžetski deficit Srbije ove godine treba da se smanji na 4,1 odsto BDP-a, sa prošlogodišnjih 4,8 procenata. Od ispunjenja tog važnog segmenta vladine ekonomske politike u mnogome će zavisiti i svi drugi bitni makroekonomski parametri, uključujući projektovni nivo inflacije i kursa dinara, kao i sposbnost da uredno servisiramo prispele obaveze prema stranim poveriocima.
.jpg)
