Izvor: Politika, 13.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada se i kome daje mandat za sastav vlade
Nijedan zakon ne propisuje koliko maksimalno vremena može da prođe od trenutka kada se pred predsednikom Srbije pojavi neko ko kaže da ima većinu za formiranje vlade do momenta kada će on i zvanično poveriti mandat toj većini
Kada predsednik Srbije Boris Tadić dobije čvrsto uveravanje da je sklopljena koalicija koja će imati skupštinsku većinu, on će toj koaliciji ponuditi mandat za sastavljanje vlade. Nijedan zakon ne propisuje koliko maksimalno vremena može da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prođe od trenutka kada se pred predsednikom pojavi neko ko kaže da ima većinu za formiranje vlade do momenta kada će on i zvanično poveriti mandat toj većini.
Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije, kaže da parlamentarna praksa nalaže da to bude u narednim danima i nema potrebe da se to posebno zakonski reguliše.
„Bitno je da predsednik, koji će lično vršiti konsultacije sa svim strankama koje su ušle u parlament kada to obavi, dođe do saznanja ko ima većinu. Kad se uveri da ta većina postoji, on će poštujući volju građana i poštujući Ustav toj koaliciji poveriti sastav vlade ne oklevajući”, objašnjava Vučetić.
On ističe da to nije stvar zle ili dobre volje predsednika, jer on time samo poštuje izbornu volju većine građana. On podseća na stav predsednika prilikom formiranja prošle vlade kada nije bilo nikakvih dilema da se mandat ponudi čim se pojavila većina.
Vučetić objašnjava da predsednik ne može da ponudi nekome da formira vladu dok ne sasluša mišljenja svih stranaka koje su ušle u parlament. „Svaku od njih on pita da li je formirala neku koaliciju koja može dovesti do sastavljanja vlade. I tek kada sasluša sva mišljenja i od neke koalicije dobije pouzdani dokaz da su napravili koalicioni sporazum njima poverava mandat”, kaže Vučetić. Jasno je samo da vlada mora biti formirana u roku od 90 dana nakon konstituisanja skupštine.
Programski direktor Cesida Marko Blagojević naglašava da nema ni potrebe da u zakonu stoji u kom roku je predsednik dužan da ponudi mandat za sastavljanje vlade onome ko ima većinu, jer bi svako odugovlačenje sa njegove strane bilo besmisleno.
Vučetić smatra i da niko nije toliko neodgovoran da bi prijavio nepostojeću koaliciju jer bi time sebi naneo neprocenjivu štetu. Ipak, nije nemoguće da neko prijavi postojeću koaliciju, a da se potom neki od koalicionih partnera predomisli, pre nego što predsednik Srbije i zvanično poveri mandat za sastav vlade.
Pošto ne postoji pisano pravilo šta se tačno smatra konačnim dogovorom o formiranju većine za formiranje vlade, sa sadašnjim odnosom snaga na političkoj sceni Srbije nije teško zamisliti i situaciju u kojoj, recimo, lider SPS-a Ivica Dačić, bez koga je gotovo nemoguće zamisliti bilo koju vladu, da svoj pristanak jednom bloku, ne bi li digao sebi cenu kod druge strane. Pa se tako, na primer, kod predsednika Tadića pojavi lider radikala Tomislav Nikolić i kaže mu da ima dogovor sa narodnjacima i socijalistima da zajedno formiraju vladu. Tadić to primi k znanju, a u narednim danima Dačiću iz koalicije Za evropsku Srbiju stigne „ponuda koju ne može da odbije”. Pošto, koliko je poznato, ne postoji obaveza da se dogovor o postizanju postizborne koalicije odmah stavi na papir, Dačić bi realno imao mogućnost da se predomisli i povuče svoj pristanak, tvrdeći, recimo, da je sa DSS-om i radikalima samo razgovarao, ali ne i postigao konačan dogovor. Ili obrnuto, da lider socijalista da svoj pristanak evropskom bloku, a potom se predomisli.
Ipak, na pitanje da li je moguć i ovakav scenario, analitičar Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, kaže da bi to bilo neozbiljno i da predsednik ne bi prihvatio da se pojavi samo predstavnik jedne stranke koji bi ga obavestio da je formirana skupštinska većina.
„Do razgovora kod predsednika neće ni doći dok ne budu završeni pregovori među partijama i dok se formira neka većina. Posle toga kod Tadića će zajedno ići svi članovi koalicije koja je napravila skupštinsku većinu kako bi on bio uveren da je dogovor među njima postignut. To znači da će kod Tadića osim lidera stranaka ići i svi drugi koji su sa njima nastupali na izborima i dobili mandate. Ukoliko to bude koalicija SRS–DSS–SPS, razgovoru će osim Nikolića, Koštunice i Dačića morati da prisustvuju i predsednik Nove Srbije Velimir Ilić, kao i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Jovan Krkobabić i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković.
I Marko Blagojević smatra da bi u trenutnoj situaciji bilo najlogičnije da na razgovor kod Tadića dođu istovremeno svi predstavnici stranaka koje su postigle dogovor o koaliciji koja će imati većinu u parlamentu. „Njemu treba ozbiljno uverenje da je takva većina napravljena”, kaže Blagojević.
J. Cerovina
[objavljeno: 14/05/2008.]
