Izvor: Blic, 17.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izručenje prepreka usvajanju zakona
Izručenje prepreka usvajanju zakona
BEOGRAD - Usvajanje zakona o saradnji sa Hagom jedan je od uslova koji će omogućiti podršku SAD i održavanje Donatorske konferencije, ali će, posle problema sa izglasavanjem ukidanja imuniteta poslanicima SPS Nikoli Šainoviću i Jovanu Zebiću, biti i test čvrstine vladajuće koalicije u saveznom parlamentu. Oko konačnog izgleda Predloga zakona još nije postignut dogovor DOS i SNP, a prepreka je odredba o izručenju građana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SRJ Tribunalu u Hagu. Predrag Bulatović, predsednik SNP, nedavno je izjavio da poslanici ove stranke neće glasati za zakon ukoliko sadrži odredbu o izručenju građana SRJ Tribunalu, a Zoran Žižić, predsednik Vlade SRJ, smatra da su potrebni dalji pregovori DOS u vezi tog pitanja. Za razliku od njih, predstavnici DOS u saveznom parlamentu smatraju da je Nacrt zakona o saradnji s Hagom dobio svoj konačni oblik.
Vladan Batić, lider DHSS i šef poslaničkog kluba DOS u Saveznoj skupštini, istakao je 'da ne veruje da je u ovo vreme moguće da neko bude toliki politički avanturista da bi, narodski rečeno, ‘klao vola za kilo mesa’'.
- Hag je surova stvarnost i neminovnost i saradnja s Tribunalom je neminovna, ali ne podrazumeva automatsko izručenje ili ekstradiciju. Nacrt zakona predviđa opsežnu proceduru pred domaćim pravosuđem. Ako protiv nekog građanina SRJ postoji optužnica, prvo će se validnost i osnovi njihove odgovornosti utvrđivati pred domaćim pravosuđem, a ako se utvrdi da je sumnja osnovana, onda to treba da bude osnov za ekstradiciju. Definitivnu odluku o izručenju donosi Savezna vlada koja može da potvrdi takvu odluku ili da na nju stavi veto. Ako zakon o saradnji s Tribunalom ne sadrži odredbu o izručenju uz sve ostale odredbe ne bi imao nikakvog smisla, jer suština zakona jeste izručenje. Sve ostalo manje-više postoji u domaćem Zakonu o krivičnom postupku - ocenio je Batić.
Zoran Živković, savezni ministar, potvrdio je da je Nacrt zakona o saradnji s Hagom gotov, a da je pitanje da li će ga poslanici iz SNP prihvatiti i da pregovori predstoje.
- Trebalo bi očekivati da će oni biti kooperativni i da će podržati politiku saradnje sa svetom koja je i data u ekspozeu predsednika Savezne vlade. Povodom pitanja Predloga zakona toliko se pričalo o tome i smatram da bi taj dokument trebalo da što pre bude na sednici Vlade, posle čega ćemo imati konačne stavove svih aktera u vezi tog pitanja - ocenio je Živković.
Milutin Ojdanić, poslanik SNP i član Izvršnog odbora ove stranke, objasnio je uzdržanost SNP time što jugoslovenski Ustav ima odredbe koje zabranjuju ekstradiciju građana SRJ međunarodnim organizacijama i drugim državama.
- Postoji nužnost saradnje sa međunarodnom zajednicom, ali se istovremeno postavlja i pitanje kakva će još uslovljavanja prizvati donošenje takvog zakona. Mislim da postoji niz velikih pitanja i velikih dilema, kako sa aspekta unutrašnjeg, tako i iz ugla međunarodnog prava, kao i pitanja koja su moralne dileme svakog pojedinca. Nadam se da će se o ovom Predlogu zakona voditi ozbiljna rasprava - ocenio je Ojdanić. N. M. J.
Živković: Izručenja posle 29. juna
BEOGRAD (FoNet) - Savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković izjavio je da Sjedinjene Američke Države ne očekuju da bilo ko bude izručen Haškom tribunalu do 29. juna, za kada je zakazana Donatorska konferencija.
'SAD ne očekuju da neko bude izručen do tada i niko neće biti izručen dok se ne usvoji zakon o saradnji s Haškim tribunalom', rekao je Živković.
Del Ponte očekuje Miloševića
HAG (Tanjug-AFP) - Glavni tužilac Haškog suda Karla del Ponte očekuje od jugoslovenskih vlasti da izruče bivšeg predsednika Slobodana Miloševića tom sudu čim Skupština SRJ usvoji zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, izjavila je juče portparol glavnog tužioca Florans Artman.
'Očekujemo njegovo izručenje čim usvoje zakon. Tada neće biti ni jedne pravne prepreke za to izručenje', rekla je Artman na konferenciji za štampu u sedištu suda u Hagu. Ona je navela da saradnja Beograda sa Haškim sudom mora da ima 'konkretne etape' a to su hapšenje i izručenje begunaca koje je optužio taj tribunal i koji se nalaze na teritoriji SRJ, zatim izručenje Slobodana Miloševića, optuženog u Hagu za ratne zločine za vreme sukoba na Kosovu i, konačno, pristup haških istražitelja arhivama SRJ i svedocima ratnih zločina.
