Izvor: B92, 23.Feb.2011, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I finansijska istraga o Srebrenici
Beograd -- Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je pretkrivični postupak za streljanje 1.800 Bošnjaka jula 1995. godine kod Srebrenice.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da je u tom slučaju planirano i sprovođenje finansijske istrage.
"Prerano je da se govori o imenima osumnjičenih, ali se istražuje uloga svih onih koji bi mogli da budu odgovori za taj zločin", rekao je Vekarić.
On je dodao da će u tom slučaju biti sproveden "multidisciplinarni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << postupak", koji pored krivične istrage obuhvata i finansijsku istragu do koje će doći shodno Zakonu o oduzimanju imovine krivičnim delom, kada se za to steknu zakonski uslovi.
Inače, da bi se naložilo sprovođenje finansijske istrage, potrebno je pokrenuti krivični postupak protiv osumnjičenih. Ukoliko se finansijskom istragom utvrdi da su osumnjičeni imovinu stekli krivičnim delom, u ovom slučaju "ratnim profiterstvom", njima i njihovim srodnicima preti oduzimanje imovine, najpre privremeno, a potom i trajno.
Za streljanje 1.800 Bošnjaka jula 1995. godine kod Srebrenice sumnjiče se pripadnici 10. diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, koji je, kako je preneo "Blic", bio pod direktnom komandom haškog begunca Ratka Mladića kao komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske.
Pripadnici tog diverzantskog odreda, kao i još 20 vojnih komandanata, sumnjiče se kao odgovorni za to masovno ubistvo, a Tužilaštvo ispituje i ulogu Ratka Mladića u ovom zločinu, preneo je "Blic".
Mladić je u Hagu optužen za genocid, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja i za pljačku imovine.
U optužnici se na nekoliko mesta konstatuje da su pljačkani stambeni, poslovni i verski objekti.
Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SR Jugoslaviji, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. godine nije penzionisan.
Penziju je uredno primao do novembra 2005. godine, kada mu je zamrznuta.
Sva njegova nepokretna imovina došla je pod udar propisa stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u Skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore 7. aprila 2006. godine.
