Izvor: Politika, 04.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Poslovnik skupštine čeka dogovor o vladi
Iako su neke odredbe pravilnika o radu parlamenta u suprotnosti sa nedavno usvojenim Ustavom, poslanicima se ne žuri da to promene
Mnoga rešenja postojećeg Poslovnika o radu Narodne skupštine Srbije sada su u direktnoj suprotnosti sa odredbama nedavno usvojenog najvišeg pravnog akta države, pa je neophodno njihovo usklađivanje. Međutim, sudeći po izjavama predstavnika stranaka, dok ne bude postignut dogovor o parlamentarnoj većini i vladi neće biti ni rada na pripremi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << promena Poslovnika, mada bi taj posao mogao biti urađen već sada, s obzirom na to da je reč o usklađivanju sa Ustavom i da bi ovaj skupštinski dokument trebalo da bude rezultat dogovora svih stranaka.
Za sada je samo Romska partija dostavila parlamentu svoj predlog izmena Poslovnika, ali one se odnose samo na prava predstavnika manjina. Neki su o tome razgovarali na sastancima svojih poslaničkih klubova, ali svoje predloge nisu "stavili na papir". Međutim, pozivanja na "prevaziđene" odredbe Poslovnika, do sada su, što zahvaljujući zvaničnim izjavama predstavnika nekih stranaka, što novinarskim "nezvaničnim izvorima", dva puta uzburkale javnost.
Prvi put kada se razgovaralo o zahtevu Demokratske stranke upućenom Borki Vučić, predsedavajućoj srpskog parlamenta, da hitno zakaže nastavak konstitutivne sednice na kojoj bi za predsednika bila izabrana Milena Milošević, a drugi put kada se pojavila nezvanična informacija u medijima o tome da će odlazeća vlada iskoristiti Poslovnik da bi produžila ustavni rok za formiranje nove vlade, koji ističe 15. maja.
Prema Ustavu predsednik parlamenta bira se apsolutnom većinom, dakle potrebno je da za izbor nekog kandidata glasa 126 poslanika, a prema Poslovniku predsednik može biti izabran prostom većinom, sa samo 64 glasa. Radikali su se pozvali baš na ove odredbe Poslovnika, povodom pomenutog predloga DS-a, rekavši da bi "neko mogao doći na ideju da ih zloupotrebi", naglasivši da oni, ukoliko ne bude dogovora svih stranaka, neće prisustvovati sednici kako ne bi obezbedili kvorum za protivustavni izbor predsednika parlamenta. Predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su podržali predlog DS-a, pominjali su da bi on mogao biti usvojen u parlamentu s obzirom na to da su za usvajanje potrebna 64 glasa.
U trenutku kada su razgovori o vladi dospeli u ćorsokak, neusklađenost Poslovnika sa Ustavom iskorišćena je da se u medije plasira informacija iz "nezvaničnih izvora", da će vlada, pozivajući se na Poslovnik, po kome je, kako je navedeno, konstituisanje parlamenta završeno sa izborom njegovog rukovodstva, produžiti ustavni rok za formiranje vlade, koji ističe 15. maja. Iz DSS-a i vlade, ova informacija je odmah demantovana. Inače, Poslovnik ne sadrži ovakvu odredbu na koju su se "nezvanični izvori" pozvali.
U ovom trenutku, međutim, nema volje među strankama da se pristupi makar pripremi neophodnih izmena Poslovnika, a time bi se, između ostalog, izbegla njegova zloupotreba u međustranačkim nadmudrivanjima.
Milan Marković, zamenik šefa poslaničke grupe DS-a, kaže da su demokrate na sastancima svog poslaničkog kluba, razgovarale i o promenama Poslovnika: "Razradili smo određene varijante izmena, jer je potrebno usklađivanje Poslovnika sa Ustavom, a, s druge strane, potrebno je regulisati i neke nove nadležnosti, pošto više nema državne zajednice SCG, već je Srbija samostalna država. Kad se formira skupštinska većina, mi ćemo dati svoje predloge izmena".
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, ne vidi kako bi moglo sada da se radi na Poslovniku i pojašnjava: "Pa ne možemo ni predsednika parlamenta da izaberemo, kako onda nešto drugo da radimo". Dušan Proroković, funkcioner DSS-a, kaže da, čim se završi konstituisanje parlamenta i donesu zakoni za koje Ustavni zakon nalaže rok treba početi rad na promeni Poslovnika, a on očekuje da će taj posao stići na dnevni red na jesen.
Šta će ko predložiti i kako će izgledati novi Poslovnik, za sada je nepoznanica, baš kao što je nepoznato i da li će on sadržati i odredbe koje su usvojene u septembru prošle godine, a kojima je precizno regulisano postavljanje poslaničkih pitanja. Prema tim rešenjima, ministri bi jednom mesečno na posebnoj sednici Skupštine 180 minuta direktno odgovarali poslanicima na pitanja. Ove odredbe su, uz mnogo natezanja, usvojene, ali nije bilo vremena za njihovu primenu, a sadašnji ministri ih nisu, blago rečeno, radosno dočekali. Ukoliko bi, međutim, neke kritike odnosa vlade prema parlamentu, koje su, prema nezvaničnim saznanjima, izrečene na sednicama nekih poslaničkih klubova, bile pretočene u zvaničan predlog izmena Poslovnika, ministri bi u ponašanju prema poslanicima morali mnogo toga da promene. Ne bi mogli, kao što se događalo i u prethodnom i u onom pre njega sazivu da se ne pojave pred poslanicima da obrazlože svoje zakone zato što "nemaju vremena da dangube u skupštini i slušaju prazne priče".
Novim ministrima, kao svetli primeri, mogli bi da posluže Dragan Jočić, još uvek aktuelni ministar policije, i Gordana Matković, bivši ministar za socijalni rad. Dragan Jočić je doživeo da dobije aplauz od opozicije i to od radikala. On je, prilikom rasprave o Predlogu zakona o policiji, punih devet sati sedeo u sali, ne pomerivši se nigde, slušao sve primedbe, ma kako da su bile grubo izrečene, i na sve odgovarao argumentovano i uz puno uvažavanje diskutanata. Gordana Matković je, takođe, uvek branila svoje zakone u parlamentu i uvek svakom poslaniku odgovarala sa uvažavanjem.
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 04.05.2007.]
