Izvor: Politika, 13.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gomilanje funkcija na lokalu
Niži nivo vlasti teže je kontrolisati, jer je brojniji, ali i manje vidljiv centralama stranaka i kontrolnim telima
Istog dana kada je predsednik disciplinske komisije G17 plus Željko Ivanji izjavio da je od oko 3.500 članova te stranke, koji se nalaze na javnim funkcijama širom Srbije, 32 bilo u sukobu interesa, u „Glasu javnosti” pojavila se informacija iz nezvaničnih izvora da je član te stranke Ljubiša Sudimac, predsednik Skupštine opštine Blace, na četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << funkcije. On je još, prema tim izvorima, i direktor kancelarije Agencije za privatizaciju u Nišu i u upravnim odborima JP PTT „Srbija” i Čačanske banke.
Ivanji povodom slučaja Sudimac kaže za „Politiku” da će, iako sumnja u te podatke, njegova komisija i to ispitati, počevši najpre od toga da li je priča uopšte tačna, a onda i da li sve ove funkcije zaista i znače sukob interesa.
Ako se zna da od oko 13000 funkcionera u Srbiji tek oko polovine podnosi izveštaje o imovini, o prihodima i drugim funkcijama Republičkom odboru za rešavanje sukoba interesa, pitanje je koliko se još sličnih slučajeva zapatilo na svim nivoima vlasti u Srbiji.
Sudeći po rečima Ivanjija i iskustvu Republičkog odbora, koji je u ovoj godini pokrenuo oko 80 postupaka zbog akumulacije funkcija, takvih je najviše na lokalnom nivou.
Prema „nalazu” disciplinske komisije G17 plus, niko od 32 funkcionera zatečena na više funkcija nije sa najvišeg, republičkog nivoa, a svi su poslušali preporuku komisije i napustili „dodatne” funkcije, ostavši samo na jednoj.
Prema rečima Ivanjija, ako članovi ne ne daju tačne podatke, stranka ne može sve sama da istera na čistac. „To definitivno nije moguće. Imajući u vidu da i opštine i skupštine opština postavljaju na neke funkcije, to je veliki broj funkcija i ukoliko čovek nije pošten pa to ne prijavi, ja ne mogu da znam šta se sve dešava na lokalnom nivou”, navodi on.
Predsednik Odbora za rešavanje sukoba interesa Slobodan Beljanski kaže za „Politiku” da je u lokalnoj samoupravi mnogo više kršenja propisa nego na republičkom nivou, jer je to teže otkriti.
– Kad partije kažu da ne mogu da utvrde šta je u njihovim redovima, onda možete misliti kakvih teškoća ima neko ko je van tog kruga – navodi Beljanski i ističe da jedan broj lokalnih funkcionera to radi iz neznanja, a „drugi se krijumčare”.
Pred odborom bilo je i slučajeva da su funkcioneri na četiri funkcije.
– Narodni poslanik i odbornik mogu imati još po jednu funkciju, ali i u tom svojstvu imaju više od dozvoljenog, a bilo je i onih koji su u izvršnoj vlasti i ne mogu imati nijednu funkciju pored te osnovne, a ipak su imali više – ističe on dodajući da su u većini slučajeva funkcioneri koji su bili u sukobu interesa poštovali odluke odbora.
Drugačija situacija, smatraju sagovornici „Politike”, biće od naredne godine, kada stupa na snagu zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, kojim je predviđena kazna od šest meseci do pet godina za neprijavljivanje imovine i funkcija.
„Ne mogu da tvrdim da će se od 1. januara lakše kontrolisati ova oblast, ali mogu da kažem da će zbog strožih mera možda biti i veća poslušnost”, kaže Slobodan Beljanski.
B. Baković
[objavljeno: 14/09/2009]
