Izvor: Blic, 08.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavni zahtev SAD hapšenje Miloševića BEOGRAD
Glavni zahtev SAD hapšenje Miloševića
BEOGRAD - Manje od mesec dana pre isticanja roka koji je američki Kongres dao vlastima u Jugoslaviji i time uslovio svoju dalju pomoć novim demokratskim vlastima u Beogradu, SRJ nije ispunila nijedan od tri postavljena uslova: uspostavljanje vladavine prava, prestanak podrške separatistima u Bosni i saradnja sa Haškim tribunalom - ocenjuje se u dokumentu koji je nedavno dostavljen američkom Kongresu.
Danijel Server, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednik Balkanske inicijative Američkog instituta za mir u Vašingtonu, potvrdio je za 'Blic' da je on autor dokumenta 'Srbija posle Miloševića: izveštaj o napretku', koji je nastao kao rezultat nekoliko sastanaka takozvane Balkanske radne grupe koju čine predstavnici Stejt departmenta, Kongresa, nevladinih organizacija, 'trustova mozgova' i međunarodnih organizacija.
Dokument je upućen Stejt departmentu i u njemu se navode predlozi koje bi SAD mogle da preduzmu ukoliko vlasti u Beogradu ne ispune američke zahteve. 'Blic' ekskluzivno prenosi delove dokumenta koji će zvanično biti predstavljen ove nedelje u američkom Kongresu.
- Proces uspostavljanja vladavine prava u Jugoslaviji teče jako sporo, tako da je veliki deo Miloševićevog aparata uspeo da se useli u legalne institucije nove vlasti.
- Zakon o amnestiji nije obuhvatio nekoliko stotina Albanaca koji su osumnjičeni za terorizam i oni se još uvek nalaze u zatvorima. Komandanti policije koji su naređivali velike napade, kako na srpske disidente tako i na civile na Kosovu, i dalje se nalaze na svojim položajima. Nema nikave nade u vladavinu prava ako ovi ljudi ostanu na vlasti.
- U Bosni se ne vidi poboljšanje u ponašanju Beograda, čak i kada se garantuje suverenitet Bosne.
- Predsednik Koštunica, koji je dugo podržavao srpske separatiste u Bosni, nije učinio ništa vidljivo da smanji političku, obaveštajnu, vojnu i materijalnu podršku ekstremnim elementima preko Drine. Beograd nastavlja da šalje oficire u Vojsku Republike Srpske i kontroliše obaveštajnu službu. Osim toga, Beograd nastavlja da podržava radikalne elementu među Srbima na Kosovu.
- U vezi sa Haškim tribunalom, Beograd nastoji na poveća saradnju, naročito kada se radi o davanju dokaza u vezi sa zločinima počinjenim nad Srbima. Visoki zvaničnici kažu da će Milošević uskoro biti uhapšen, ali ne zbog zločina za koje ga tereti Hag, već zbog kriminalnih radnji počinjenih u Jugoslaviji. Iako u javnosti postoji rastuća podrška da se Milošević izruči Hagu, Koštunica se tome protivi vodeći Jugoslaviju u pogrešnom pravcu.
- Postavlja se pitanje postoje li problemi zbog kojih je Jugoslaviji teško da ispuni američke zahteve. Odgovor je 'da'. Mnogi Srbi su preokupirani svoji slabim materijalnim stanjem. Osim toga, Jugoslavija je suočena sa oružanom pobunom u južnoj Srbiji koja je preokupirala rad vlade i usmerila politički spektrum prema nacionalističkom pravcu.
U dokumentu stoji da Beograd još uvek može da učini dosta pre 31. marta. Taksativno je navedeno ono što bi u narednih nekoliko nedelja trebalo da se učini, a što bi Vašington ubedilo da je Jugoslavija na pravom putu:
- Koštunica bi trebalo da saopšti da ne prihvata samo legalitet Haškog tribunala nego i da kaže da je Jugoslavija odgovorna da izruči osumnjičene,
- Milošević i ostali osumnjičeni trebalo bi da budu uhapšeni i da se počne sa procesom ekstradicije,
- Jugoslavija mora da krene putem Hrvatske i prekine pomoć separatistima u Bosni, pružajući samo javnu pomoć,
- Slični napori moraju biti učinjeni i na Kosovu, tako što bi se oslobodili preostali Albanci koji se drže u zatvorima u Srbiji,
- Jugoslavija i Srbija bi trebalo da otpočnu veliku reformu policije i vojske koja bi uključivala penzionisanje ljudu koje je na položaje naimenovao Milošević i postavljanje novih ljudi koji nisu bili uključeni u sprovođenje zločina, Ukoliko se ovi koraci na ispune, manevarski prostor američke politike je ograničen, ocenjuje se u dokumentu i konstatuje:
'Evropska unija, koja je najvažniji donator pomoći Jugoslaviji, odbila je da svoju pomoć uslovi izvođenjem reformi, kao što su to učinile SAD'.
Na kraju dokumenta se navode koraci koje bi SAD mogle da preduzmu i to sledećim redom: preusmeriti pomoć namenjenu Jugoslaviji samo nevladinim organizacijama i opštinama od kojih mnoge podržavaju američku politiku tražiti podršku Evropske unije (već su vidljivi neki rezultati ovih napora) usprotiviti se se prijemu Jugoslavije u Svetsku banku preko NATO-a u Bosni i na Kosovu sprečiti podršku srpskim separatistima jasno naznačiti da podrška NATO-a u vezi sa krajem pobune u južnoj Srbiji zavisi od prihvatanja Beograda da ispuni zahteve koji su značajni za SAD prekinuti protivljenje nezavisnosti Crne Gore i podršku sa savezne prebaciti na Vladu Srbije, koja se više zalaže za prihvatanje američkih zahteva
Na kraju se kaže da svaka od ovih tačaka ima i dobre i loše strane i da bi sve predloge trebalo razmotriti u narednih nekoliko dana.
Kako 'Blic' nezvanično saznaje, dokument je dostavljen Stejt departmentu i o njemu se uveliko raspravlja. Ono što bi vlasti u Beogradu moglo da zabrine je činjenica da izneti predlozi ocrtavaju trenutno stanje u američkoj administraciji koja je nezadovoljna sporošću promena. U isto vreme izvor 'Blica' blizak američkoj administraciji je istakao da objavljivanje dokumenta ima za cilj da 'trgne nove vlasti iz sna' i da im jasno stavi do znanja da je medenom mesecu došao kraj, ali i da još uvek ima vremena da se greške poprave. 'Blic' saznaje da je ambasador SAD Montgomeri predao ovaj dokument liderima DOS-a. Premijer Zoran Đinđić je prekjuče izjavio da je od Montgomerija dobio 'deset sugestija SAD', ali nije precizirao njihov sadržaj. Milorad Ivanović Protić: Hapšenje Miloševića do 31. marta
VAŠINGTON (Beta) - Novi jugoslovenski ambasador u SAD Milan St. Protić izjavio je da će jugoslovenske vlasti uhapsiti bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića krajem marta, u okviru priprema za suđenje u Beogradu, piše 'Vašington post'.
Vašingtonski dnevnik piše da je Protić prekjuče, tokom pretresa pred Komisijom američkog Kongresa za bezbednost i saradnju u Evropi, rekao da 'to neće biti lako, ali ćemo to uraditi'.
'To će biti učinjeno pre 31. marta. U to vas mogu uveriti', dodao je Protić koji je u Vašington doputovao u ponedeljak.
On je precizirao da je jugoslovenskim vastima potrebno još deset dana da prikupe dokaze dovoljne za Miloševićevo hapšenje.
U komentaru lista se ocenjuje da Protićeva izjava dolazi u trenutku kada jugoslovenske vlasti nastoje da umanje zabrinutost SAD da SRJ ne sprovodi dovoljno energično istragu protiv Miloševića i drugih bivših jugoslovenskih zvaničnika koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine.
Američki zvaničnici su, kako piše 'Vašington post', rekli da bi se mogli zadovoljiti i suđenjem Miloševiću u Beogradu, pošto bi se time narušila njegova reputacija i umanjio politički otpor prema njegovom eventulanom izručenju Hagu.
