Izvor: B92, 16.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavni tužilac MKS položio zakletvu
Hag -- Argentinski borac za ljudska prava i advokat Luis Moreno Kampo, položio je u ponedeljak svečanu zakletvu u Palati mira u Hagu, postavši prvi glavni tužilac stalnog Međunarodnog krivičnog suda, institucije zadužene za gonjenje i kažnjavanje najtežih krivičnih dela: genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, javlja iz Haga izveštač B92 Miodrag Vidić. "Svečano se zaklinjem da ću svoje obaveze i prava kao glavni tužilac sprovoditi časno, nepristrasno i dosledno, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao i da ću poštovati poverljivost istraga i tužilačkog posla", rekao je Moreno Kampo.
Nakon izbora 18 sudija u martu 2003. i ceremonije u ponedeljak, MKS 1. jula počinje zvanično sa radom, a tužilaštvo bi od tog datuma trebalo da počne da razmatra blizu 400 tužbi koje su u haško sedište suda do sada pristigle sa svih strana sveta. Luis Moreno Kampo razmotriće koje su od ovih tužbi politički motivisane, a koje predstavljaju istinsko kršenje ljudskih prava. Diplomate i pravni eksperti smatraju da će upravo taj prvi izbor biti test za dalji kredibilitet MKS, i da će do pokretanja prvog procesa proteći meseci, ako ne i godine. Rimski Statut Međunarodnog krivičnog suda iz 1998. godine do sada je ratifikovalo 90 država, što je učinila i bivša SRJ. Na svečanu ceremoniju, tokom koje je konstatovano da je "mir konačno dobio prevagu nad ratom", kao i da sada "postoji adresa na kojoj milioni ljudi, od Konga do Kolumbije, mogu da potraže pravdu", senku ipak baca činjenica da Vašington dovodi u pitanje legitimitet ovog suda, što nakon nesuglasica tokom iračke krize ponovo produbljuje politički jaz sa Evropom.
Strahujući da bi sud mogao da postane forum za političke progone Amerikanaca, posebno vojnika koji su angažovani u mirovnim misijama širom sveta, Vašington je do sada postigao bilateralne sporazume sa blizu četrdeset zemalja o imunitetu za američke državljane. Budući da Brisel ove američke inicijative smatra potkopavanjem rada novoosnovanog suda, u najdelikatnijem položaju sada su zemlje kandidati za ulazak u Evropsku uniju. Beograd bi o američkom predlogu trebalo da se izjasni do 1. jula.
