Izvor: Blic, 02.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasovi s Kosova (opet) presudni
Glasovi s Kosova (opet) presudni
BEOGRAD - Sve češće najave nekih stranaka da očekuju manipulaciju biračkim spiskovima nisu samo puko političko oružje u predizbornoj kampanji. Validnost predstojećih predsedničkih izbora u Srbiji dolazi u pitanje ako se uzme u obzir da još uvek nije definisana teritorija i broj birača na kojima će se ti izbori održati, odnosno da se ne zna sudbina birača sa Kosova i Metohije.
Zakon o izboru predsednika Republike Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predviđa da je potrebno da na birališta izađe polovina od ukupnog broja upisanih birača u Srbiji, ali mnogi stručnjaci ne isključuju mogućnost da uz veliku apstinenciju birači albanske nacionalnosti sa Kosova doprinesu da manje od pedeset odsto birača izađe na izbore, što bi značilo ponavljanje celog izbornog procesa.
Marijana Pajvančić, član UO CeSID, podseća da je u proteklih deset godina u Srbiji broj birača oscilirao za 500.000 do 700.000, uglavnom glasova kosovskih Albanaca, a da je sada taj broj veći od 900.000 glasača albanske nacionalnosti. - Osnovna zamerka je što jedinstvenog biračkog spiska nema, a takođe jedno od najbitnijih pitanja je i definisanje biračkog tela u smislu da li se tu podrazumevaju građani Kosova ili ne. Republička izborna komisija je u kontaktima sa vlastima na Kosovu, ali još nije ništa definisano - smatra Pajvančić.
Prema postojećim izbornim zakonima, konačan broj birača RIK će utvrditi 13. septembra, a krajnji rok je 26. septembar, kada će u biračke spiskove biti uvršćene i izmene na osnovu sudskih odluka.
Pajvančić podseća da je u decembru 2000. godine biračko telo Srbije iznosilo oko 6.500 000 građana sa biračkim pravom, a da bi se, ako se na ovim izborima uključe i svi stanovnici Kosova, broj povećao na oko sedam i po miliona birača.
U tom slučaju, polovina potrebna za validnost izbora iznosila bi 3.700.000 birača. U obzir se mora uzeti mala mogućnost da će građani Srbije albanske nacionalnosti glasati na ovim izborima, kao i to da je na decembarskim parlamentarnim izborima pre dve godine na birališta izašlo 3.500.000 građana Srbije.
Neke od stranaka, kao što je Narodna demokratska stranka, koju predvodi Slobodan Vuksanović, smatraju da će se manipulacija biračima primeniti u drugom krugu, a na direktnu štetu DSS, odnosno Vojislava Koštunice kao predsedničkog kandidata. Pajvančić napominje da je interesantno da Zakon o izboru predsednika Republike ne predviđa šta se dešava u slučaju ako u drugom krugu izbora ne izađe polovina od ukupnog broja birača.
- Postoje dva tumačenja, jedno po kojima bi ceo izborni proces bio ponovljen, ali i drugo po kome su izbori i bez toga važeći. Zakon, koji i inače ima dosta propusta, nije jasan po tom pitanju - smatra ona.
Tu na scenu stupa i problem apstinenata kojih će, po trenutnim procenama istraživača javnog mnjenja, biti između 30 i 35 odsto, iako se predizborna kampanja još nije zahuktala.
Politički analitičar Ognjen Pribićević smatra da će apstinencija biti velika zbog razočaranja birača u celokupnu vladajuću političku elitu.
- U apstinente treba svrstati one koji su na izbore u oktobru 2000. godine glasali za promene, a ranije inače nisu glasali. Ukoliko biračko telo budu sačinjavali i građani sa Kosova i Metohije, pitanje je da li će izaći dovoljan broj glasača. Status građana sa Kosova morao je da bude utvrđen pre tri meseca a ne sada pred izbore. Nerešen status birača sa Kosova dovodi u pitanje validnost bilo kojih izbora - smatra Pribićević, dodajući da ne isključuje manipulaciju brojem birača 'od strane vladajućih krugova u Srbiji'. N. M. J.
