Izvor: Blic, 10.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gabrijel Keler: Izlazak na izbore građanski čin
Gabrijel Keler: Izlazak na izbore građanski čin
Izlazak na izbore je građanski i demokratski čin. Francuska i Evropska Unija žele da Jugoslavija postane član u prvom mahu Saveta Evrope, a potom i EU. U oba slučaja potrebno je da zemlje koje ulaze u te organizacije imaju čvrste institucije i normalni demokratski sistem - kaže u razgovoru za 'Blic' francuski ambasador u Beogradu Gabrijel Keler, komentarišući nedavni poziv portparola francuskog ministarstva spoljnih poslova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << građanima Srbije da izađu na predstojeći drugi krug predsedničkih izbora.
- Mi smo i u vreme Miloševića pozvali opoziciju da izađe na izbore, čak iako je opozicija, ili jedan njen deo, pozivala na bojkot. U to vreme se moglo smatrati da bojkot ima svoje obrazloženje, jer tada izbori nisu bili izraz pluralističkog načina izražavanja. Ali, mi smo već tada smatrali da opozicija mora da učestvuje i da se sa njom računa. Mi, zapravo, pozivamo na izbore na celoj jugoslovenskoj teritoriji, uključujući izbore u Crnoj Gori 20. oktobra i lokalne izbore na Kosovu 26. oktobra, a kada bude za to došlo vreme, mi ćemo takođe pozivati na izbore za parlament buduće unije Srbije i Crne Gore. Ovaj stav Francuske nije mešanje u unutrašnje stvari Srbije, jer primetićete da poziv nije upućen da se glasa za jednog ili drugog kandidata. Postoje dva dobra kandidata koji obojica proizilaze iz DOS, obojica su učestvovali u svrgavanju Miloševića, obojica se zalažu za približavanja EU, tako da je naša poruka sledeća 'glasajte, jer je to građanski čin u svim demokratskim zemljama'. Da li je poziv Francuske bio isprovociran saznanjima da se neke političke struje zalažu za bojkot izbora?
- Jedini značajan poziv na bojkot koji sam čuo ovde je Šešeljev poziv i nikoga ne može da iznenadi što se ne slažemo sa takvim pozivom. Imate li informacije da i pojedine stranke DOS priželjkuju propast izbora?
- Pa... ne želim da se mešam u unutrašnje stvari zemlje, a još manje u unutrašnje stvari DOS.
Kakvu poruku bi Srbija poslala svetu ukoliko drugi krug izbora ne bi uspeo?
- Ne bih želeo mnogo o tome da pričam, jer bi se stekao utisak da je ovaj poziv upućen samo biračima u Srbiji, a to je, zapravo, poziv upućen svima. Čini mi se očiglednim da ideja o približavanju Savetu Evrope i EU, koji daju veliki značaj izbornom procesu, podrazumeva da ovi izbori moraju da uspeju. A, sem toga, danas je potrebno da države budu institucionalno jake. Da bi jedna zemlja u razgovorima sa EU iskazala svoj stav, imala neku važnost, neku težinu za svoje stavove, ona mora da bude čvrsta. Ja sam shvatio da bi unija Srbije i Crne Gore trebalo da bude dosta labave strukture. Da bi ta labava struktura postojala, potrebno je da obe republike u njoj budu čvrste. Da li bi neizbor predsednika doveo do usporavanja integracije Srbije u evropske tokove?
- Ne bih išao dotle, jer ne bih želeo da ovaj nas poziv sadrži neku vrstu pretnje i ucene. Ovo je poruka ohrabrenja. Jeste li zadovoljni rezultatima rada na usvajanju ustavne povelje?
- Rekao bih da bi smo bili zadovoljniji kad bi stvari išle brže. Videli ste da je Savet Evrope odlučio da će primiti vašu zemlju u svoje članstvo kada se usvoji ustavna povelja i zbog toga mi želimo da se ona usvoji što pre. Ali, postoji drugi razlog koji je isto tako važan, a možda čak i važniji. U okviru procesa približavanja Jugoslavije EU, Evropska komisija treba da ima pred sobom jednog jedinstvenog pregovarača. Da bi do toga došlo, neophodno je proći kroz etapu stvaranja zajedničke države Srbije i Crne Gore. Dok se ta etapa ne prevaziđe nema daljeg približavanja. Mi smo nestrpljivi da pređemo tu etapu, ali bi građani Jugoslavije trebalo da budu još nestrpljiviji. Kako komentarišete činjenicu da Srbi na Kosovu još nisu odlučili da li će izaći da predstojeće lokalne izbore u pokrajini?
- Poruka je i na Kosovu da se pozovu svi građani da izađu na lokalne izbore. Nema rešenja u povlačenju u sebe i izolaciji. Naravno, takvu vrstu reakcija možemo da razumemo. To liči na nešto što vi zovete inat, ali to nije dobro za budućnost. Mi se nadamo da će Kosovo biti predmet decentralizacije vlasti, što znači da bi trebalo da određena količina vlasti bude raspoređena i na izabrane organe na lokalnom nivou. Dakle, potrebno je i da Srbi raspolažu jednim delom te vlasti. A, šta znači imati lokalnu vlast? To znači odlučivati o svakodnevici, kao, na primer, o obrazovanju, sigurnosti, saobraćaju, zdravlju... Videli ste da je međunarodna zajednica pozitivno ocenila plan za Mitrovicu Mihaela Štajnera koji se sastoji od sedam tačaka. Za sada je to samo pismo koje je upućeno građanima severnog dela Mitrovica i to je više najava jednog plana nego što je plan, ali to je pozitivan korak i to sada treba ostvariti. Potrebno je da Unmik o tome razgovara sa predstavnicima Srba, a naravno Vlada u Beogradu treba da se uključi u taj proces. Na suđenju u Hagu Milošević je ponovo spomenuo Francusku, ovog puta kao krivca za masakr u Srebrenici?
- To je skoro tragikomično. Međutim, ono što je nezgodno je kada se to citira u beogradskoj štampi, a niko se ne čudi takvim izjavama. Bio sam šokiran kada sam pre nekoliko meseci pročitao u beogradskoj štampi da su glavni krivci za Srebrenicu bili Holanđani, zbog zaključaka izveštaja koji je tražila holandska vlada. Možda ćemo sledeći put saznati da je to uradio neko drugi.... Građani ove zemlje treba da budu svesni ko je izvršio ovaj masakr i ne treba da traže krivce negde drugde. Jer, to bi značilo da ljudi odbijaju da sagledaju svoju sopstvenu prošlost, a ko ne gleda sopstvenu prošlost, oduzima sebi ključ da samog sebe razume. Milorad Ivanović
