Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Maj.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Formiranje Skupštine u vremenu vanrednog zasedanja

BEOGRAD - Prva sednica novog saziva Skupštine Srbije trebalo bi da bude održana najkasnije do 19. juna, a stranke do petka, 30. maja, treba da dostave imena budućih poslanika.

Ukoliko to ne učine do tada, imaju i dodatni rok od pet dana da se odluče kojim kandidatima sa izbornih lista će poveriti mandate.

Prvu sednicu treba da zakaže predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u ovom slučaju Oliver Dulić, a na njoj će biti potvrđeni poslanički mandati. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Ustav Srbije propisao je da je potvrđivanjem dve tećine poslaničkih mandata Skupština konstituisana i da time prestaje mandat prethodnom sazivu.

Mandat narodnog poslanika traje četiri godine, a poslanik je slobodan da stavi svoj mandat na raspolaganje stranci na čiji predlog je izabran.

Poslanik Skupštine Srbije istovremeno ne može biti i poslanik u skupštini Autonomske pokrajine, funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa.

Imunitet - samo za poslanička dela

On uživa imunitet i na osnovu toga ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u obavljanju svoje poslaničke funkcije. Poslanik koji se pozove na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora bez odobrenja Skupštine. Međutim, Ustav predviđa da poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora duža od pet godina može biti pritvoren i bez odobrenja Skupštine.

Posle verifikacije mandata, poslanici treba da izaberu rukovodstvo parlamenta i formiraju odbore i poslaničke grupe. Ustavom je predviđeno da se većinom glasova svih poslanika (126) bira predsednik i jedan ili više potpredsednika Skupštine, a do izbora predsednika sednicom predsedava najstariji poslanik, a u radu mu pomažu četvoro najmlađih.

Rukovodstva i ostalo

Predsednik Skupštine predstavlja parlament, saziva sednice, predsedava im i obavlja druge poslove.

Prema Poslovniku Skupštine, koji još nije usaglašen sa najvišim pravim aktom Srbije, za izbor predsednika potrebna je samo prosta većina, odnosno 64 glasa "za", ali će se u ovom slučaju, ipak, primeniti odredba iz Ustava. Poslovnik precizira da kandidata za predsednika može da predloži najmanje 30 poslanika, a poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.

Predlog treba da sadrži ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje i saglasnost kandidata. Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja. Ukoliko se predloži više od dva kandidata, a nijedan ne dobije većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.

Ukoliko ni u drugom krugu predsednik Skupštine ne bude izabran, postupak izbora će biti ponovljen. Posle toga usledilo bi i formiranje radnih tela, a prema postojećem poslovniku, Skupština ima 30 stalnih odbora.

Imenovanjem sekretara Skupštine bio bi u potpunosti okončan proces konstituisanja parlamenta.

Kako sada stvari stoje, Skupština će biti formirana u periodu vanrednog zasedanja, jer se redovno završava krajem maja. Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo prvog radnog dana u oktobru i ni jedno ne može trajati duže od 90 radnih dana. Skupština vanredno zaseda na zahtev najmanje trećine poslanika ili na zahtev vlade sa unapred određenim dnevnim redom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...