Izvor: Politika, 29.Sep.2014, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Engleska kao Srbija iz 1974. godine
Sličnosti i razlike između autonomije Škotske i početka raspadanja SFRJ
Ono što je Kameron u panici obećao Škotima uoči referenduma moglo bi da košta Britaniju koliko je i Srbiju koštao Ustav iz 1974.
Poznavaoci ustavnih pravila i istorije tvrde da je Velika Britaniju sa škotskim referendumom stigla tamo gde se nekadašnja jugoslovenska federacija našla 1974. To naravno ne znači da će i Englezima doći „njihova 1991”, a pogotovo ne znači da će izgledati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako je izgledala u bivšoj SFRJ. Sve će zavisiti od toga čega će Englezi biti spremni da se odreknu u ime zajedničke države.
Drugim rečima, ono što je britanski premijer Dejvid Kameron u panici obećao Škotima uoči referenduma, da bi ih privoleo da ostanu u zajedničkoj državi, tek će da košta Britaniju. I Srbiju je koštao Ustav iz 1974. koji je otvorio put ka raspadu SFRJ a zatim i dezintegraciji same Srbije.
Tri vladajuće britanske stranke su uoči samog referendumskog glasanja postigle sporazum sa škotskom vladom o ubrzanom donošenju zakona o prenosu (devoluciji) ključnih ovlašćenja s Londona na Edinburg, u koje bi bili uključeni porezi, budžet i pitanja iz socijalne politike. Međutim, premijer i lider vladajuće Konzervativne partije Dejvid Kameron se dan po završetku referenduma pokolebao i napisao da ne bi bilo fer preneti ovlašćenja na Škotsku, a da se ne razmotre slične izmene i za Englesku, Vels i Severnu Irsku.
Tek nekoliko sati pošto je postalo jasno da će Škoti ostati, Kameron je napisao: „Zašto bi škotski poslanici glasali o onome što se uči u engleskim školama, o smanjenju troškova u engleskim bolnicama ili da se čak menja porez na dohodak Engleske ili Velsa, kada po novom dogovoru engleski ili velški poslanici nemaju pravo glasa o takvim pitanjima u Škotskoj?”
Pravni sistem Srbije od Ustava 1974, pa do usvajanja Ustavnih amandmana 1989. godine, izgledao je otprilike tako. Obe pokrajine, i Vojvodina i Kosovo i Metohija, bile su članice jugoslovenske federacije, a imale su i svoje poslanike u Skupštini Srbije, što im je obezbeđivalo da utiču na politiku svoje matične republike, ali istovremeno Republika Srbija nije imala pravne mehanizme da utiče na njihovu separatističku politiku.
Način na koji se Slobodan Milošević vratio deo ustavnih ovlašćenja Srbiji, ukidajući pravo veta koji su pokrajine imale, Zapad je proglasio „ukidanjem autonomije”. Na Zapadu je to korišćeno kao argument da Srbija tlači pokrajine. U svakom slučaju, „pomoglo” je da se SFRJ raspadne, prvo po najslabijim šavovima republičkih granica (zahvaljujući Badinteru). Raspad traje duže nego što je proteklo vremena otkako je Toni Bler 1998. novim zakonima preneo deo nadležnosti centralnih institucija i ustanovio parlamente u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj.
Bivši gradonačelnik Londona Ken Livingston svojevremeno je bivšem moskovskom gradonačelniku Juriju Luškovu ispričao kako funkcioniše britanski parlament, na šta je Rus uzviknuo: „Pa, to je gore nego Rusija u vreme Staljina”. I nije se šalio, dodao je Livingston, rekavši da od svih zapadnih demokratija nijedna nije centralizovana i nedemokratska kao Velika Britanija”. Za razliku od, recimo, SAD ili Nemačke, u kojima veći deo prihoda od državne potrošnje ide na regionalne i lokalne vlasti, u Velikoj Britaniji 95 odsto svih poreza prikuplja kancelar i svaki infrastrukturni projekat se odobrava u vladi.
-------------------------------------------------------------------------------
Zbog ovoga je zatvoren prof. dr Mihailo Đurić
Tokom javne diskusije o predloženim promenama Ustava, srpski filozof, sociolog, profesor Pravnog fakulteta i član SANU dr Mihailo Đurić udaljen je s Univerziteta i sudski osuđen na dve godine strogog zatvora (odležao je devet meseci) 1973. godine zbog govora održanog 18. marta 1971. u vezi s Ustavnim amandmanima. Ovaj govor je objavljen u listu „Student” i „Analima Pravnog fakulteta u Beogradu”, pod naslovom „Smišljene smutnje”, i odmah je zabranjen. Ovde je nekoliko osnovnih teza iz nevelikog govora:
– Predložena ustavna promena iz osnova menja karakter dosadašnje državne zajednice jugoslovenskih naroda.
– Ukoliko nešto još i ostaje od nje, to je samo zato da bismo u sledećoj, tzv. drugoj fazi promene imali još šta da privedemo kraju.
– Jugoslavija je već danas gotovo samo geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili, tačnije, na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak međusobno suprotstavljenih nacionalnih država.
– Za srpski narod je u ovom času od najveće važnosti pitanje njegovog identiteta i integriteta, dakle, pitanje njegovog političkog, državno-pravnog objedinjavanja.
– Ni sadašnji položaj srpskog naroda u Jugoslaviji nije nikako dobar, a ne samo onaj u kome bi se on našao u slučaju sprovođenja predloženih promena.
– U granicama sadašnjih republika, ukoliko se one pretvore u države, Srbi bi imali samo dve mogućnosti: da pomažu u ostvarivanju tuđe nacionalne državnosti (hrvatske ili makedonske) ili da iživljuju nekakvu svoju regionalnu državnost (crnogorsku ili bosanskohercegovačku).
Biljana Mitrinović
objavljeno: 29.09.2014.
