Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jul.2012, 03:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomisti: Prave namere videće se u rebalansu budžeta
BEOGRAD -
Ekonomista Miroslav Zdravković ocenio je večeras da u ekspozeu mandatara za sastav nove vlade Ivice Dačića ima dobrih mera, ali da će se stvarne namere vlade videti kada za nekoliko sedmica bude predložen rebalans budžeta za ovu godinu.
"Na osnovu toga šta je danas rečeno ništa se konkretno ne vidi kroz brojke. To što se neće prodavati prirodni monopoli u nacionalnom vlasništvu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << to je dobro. To što se neće zamrzavati plate i penzije, to je relativno dobro, samo treba videti da li je to doslovno, ili će povećanja biti odložena dok se ne izbalansira budžet", istakao je Zdravković u izjavi Tanjugu.
MMF će tražiti da se prodaju javna preduzeća
On je naveo da treba videti kojim sredstvima će se finansirati deficit budžeta, odnosno da li će se finansirati zajmovima, koji su najavljivani od Kine ili Rusije i da li će se ići u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Prema rečima Zdravkovića, ako se bude išlo na aranžman sa MMF-om, to će biti u suprotnosti sa najavama da se neće prodavati javna preduzeća, niti zamrzavati plate i penzije, jer će to ta međunarodna finansijska institucija tražiti, tako da treba videti šta će od toga biti realno.
On je ocenio i da su apsolutne neistine da će Srbiji do kraja godine za pokrivanje budžetskog deficita i servisiranje dospelih dugova biti potrebno oko 3,5 milijardi evra, kao što se moglo čuti prethodnih dana.
"Realno je da, do kraja godine, ako se deficit smanji na nekih 40-ak milijardi dinara, plus dospeće spoljnog duga, radi se o nekoj cifri od 800 do 900 miliona evra. Pri tome, država na svojim računima ima preko 120 milijardi dinara, što je mnogo više nego što će biti potrebno", objasnio je Zdravković.
Nikolić: Ozbiljan rad na podizanju nataliteta veoma teško ostvarljiv
Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić izjavio je večeras da ohrabruje najava mandatara Ivice Dačića da će se formirati Nacionalni savet za ekonomski oporavak, kao i to da će prioritet nove vlade biti podizanje ekonomskih potencijala zemlje.
"To je makar pokušaj koji bi mogao da znači novo promišljanje o reindustrijalizaciji, koja je ključ ekonomskog uspeha zemlje. Dobra je i najava nastavka pregovora s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF)", rekao je Nikolić Tanjugu, komentarišući ekspoze mandatara.
On je naveo i da se može zaključiti da "zamrzavanja plata i penzija neće biti, ali se implicitno nagoveštava da bi njihov rast mogao biti sporiji od inflacije".
On je, međutim, ocenio da je "najavljeni ozbiljan rad na podizanju nataliteta veoma teško ostvarljiv".
"Onaj ko se razume u tu problematiku zna da je stopa fertiliteta 2011. bila 1,36, što znači 1,36 dece 'po ženi' u Srbiji i da se tu bez ogromnih para malo šta može uraditi. Na primer, Rusija je postigla veliki uspeh, dovodeći stopu nataliteta blizu nule, tako što je za svako novorođenče bila spremna da plati majkama 20.000 dolara", rekao je Nikolić uz napomenu da je tako nešto u Srbiji teško ostvarljivo.
Pavičić: Dodatno naglasiti značaj izvoza
Počasni predsednik kompanije "Tarket Sintelon" Nikola Pavičić ocenio je večeras da je ekspoze mandatara za sastav nove vlade Ivica Dačića "apsolutno ono što nam u ovom momentu treba", jer su u prvi plan stavljene ekonomija i proizvodnja, ali da bi bio kompletan da je objašnjen značaj izvoza za budućnost Srbije.
Pavičić je u izjavi Tanjugu istakao da mu je kao privredniku prijatno da čuje mišljenje Dačića da "sve ovo drugo što u Srbiji treba rešiti zavisi od toga šta ćemo uraditi sa ekonomijom".
"U njegovom ekspozeu samo jedna stvar, po meni, nedostaje. Mislim da nije rečeno šta izvoz za Srbiju znači, jer bez izvoza Srbija ne može rešiti probleme sa kojima je suočena", kazao je on.
Ti problemi su, kako je precizirao Pavičić, velika zaduženost i spoljnotrgovinski deficit Srbije, zatim veliki dugovi koje država i preduzeća imaju prema inostranstvu i što može da se plati samo ako imamo izvoz robe.
Ćulibrk: Nastavak saradnje s MMF-om - dobra vest
Pomoćnik glavnog urednika magazina NIN Milan Ćulibrk izjavio je večeras da je dobra vest da će nova vlada nastaviti saradnju s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), da neće zamrzavati plate i penzije i da će sprovesti reformu javnih preduzeća.
Ćulibrk je u izjavi Tanjugu posebno istakao Dačićevo zalaganje za nastavak aranžmana s MMF-om, "jer je očito premijer shvatio da jednostavno nema drugog načina za finansiranje budžetskog deficita".
"Uslov da se dobije kredit od Svetske banke, da se dobije makrofinansijska podrška od EU, od bilo koje druge međunarodne finansijske institucije, jeste svakako aranžman s MMF-om, tako da je Dačić reterirao u odnosu na predizbornu kampanju, kada je govorio da nama MMF nije potreban i to je dobra vest", ocenio je Ćulibrk.
Prema njegovoj oceni, druga dobra vest jeste da je Dačić najavio da neće biti zamrzavanja plata u javnom sektoru i penzija, ali je rekao i da će njihov rast biti primeren realnim mogućnostima budžeta.
"To upućuje na zaključak da neće biti indeksiranja plata u javnom sektoru i penzija sa rastom cena na malo i sa polovinom stope društvenog rasta, kao što je prvobitno bilo planirano, već će plate i penzije rasti nešto sporije od cena", ukazao je Ćulibrk.
Posledica sporijeg rasta plata i penzija biće da će se stvarati uslovi da se smanji deficit budžeta, sa oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koliko se sada procenjuje, na prihvatljivijih 4,5 odsto BDP-a, verovatno, u ovoj godini, a narednih godina i ispod toga, objasnio je on.
Kako pronaći nekoliko milijardi evra?
Ćulibrk očekuje da će ključni problem nove vlade biti kako pronaći nekoliko milijardi evra, koliko nedostaje za otplatu spoljnog duga i za popunu budžetskog deficita u drugoj polovini 2012. godine.
"To je ono što je verovatno Dačića i nateralo da razmišlja i kaže kako je potreban aranžman s MMF-om", primetio je sagovornik Tanjuga.
Ćulibrk je ocenio da je dobro i što je Dačić u ekspozeu naglasio potrebu da se reformišu javna preduzeća, jer to je nešto što nije urađeno u proteklih 12 godina i tu će morati da se radi mnogo na racionalizaciji.
"Prostora za to ima, jer od 600 javnih preduzeća, koliko ih ima u Srbiji, samo na prste jedne ruke mogu se izbrojati ona koja posluju s profitom, a sva ostala posluju sa gubicima. Ti gubici se na kraju socijalizuju i pretvaraju u javni dug", rekao je Ćulibrk.
Pogledaj vesti o: Penzija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
