Izvor: Politika, 19.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva puta više amandmana nego vremena za raspravu
Postoji mogućnost da se poslaničke grupe dogovore o produžetku vremena za raspravu o Predlogu zakona o zabrani diskriminacije
Ako se Skupština Srbije bude držala stava iz novog poslovnika o radu, prema kome rasprava o jednom aktu ne može da traje duže od 10 sati, uz uslov da svako ko učestvuje u raspravi ima najviše po dva minuta na raspolaganju, nema mogućnosti da se obrazloži svih 500 amandmana podnetih na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Predsednica parlamenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Slavica Đukić-Dejanović kaže da se treba držati Poslovnika, a izlaz vidi u dogovoru šefova poslaničkih grupa kojim bi se produžilo vreme za raspravu.
„Uvek postoji mogućnost da se u tolerantnoj atmosferi dogovorimo da se Poslovnik ne poštuje striktno, ali to mora da bude stvar dogovora”, rekla je ona odgovarajući na pitanje kako će rešiti problem razmatranja tolikog broja amandmana. Pod pretpostavkom da se svaki amandman obrazlaže dva minuta, za ceo zakon potrebno je gotovo dvostruko više vremena od onog predviđenog Poslovnikom o radu Skupštine Srbije.
Pitanje rasprave o amandmanima pokrenuo je na početku sednice Čedomir Jovanović, lider LDP-a, zatraživši da predsednica parlamenta hitno zakaže konsultacije šefova poslaničkih grupa. „Suočavamo se sa tim da zbog neodgovornih reformi Poslovnika možemo doći u situaciju da uskratimo pravo poslanicima da govore o amandmanima koje su podneli, jer neće biti vremena za sve podnosioce amandmana”, rekao je on i podsetio predsednicu da je Ustavni sud pre pet godina „oborio Poslovnik na kome smo radili i obavezao nas da svakom poslaniku moramo dozvoliti da govori o amandmanu koji je podnet”.
Slavica Đukić-Dejanović mu je odgovorila da može biti konsultacija, ali „ja sam u obavezi da poštujem Poslovnik, onakav kakav je donet, a ako postoje određene neusklađenosti sa višim aktima, postoji procedura za to”. Jovanović je odgovorio da već postoji odluka Ustavnog suda iz 2003. godine „kojom je Skupštini Srbije naloženo da promeni Poslovnik zato što je onemogućavao svakog poslanika u skupštini da podnese amandman ili da obrazloži svoj amandman”.
On je kazao da je ta sudska odluka obavezivala one koji su pisali novi poslovnik i predložio da se nađe „normalno rešenje, koje će omogućiti raspravu”.
„Ne možemo se boriti protiv diskriminacije tako što ćemo ignorisati odluku Ustavnog suda i diskriminisati nekoga bez obzira na to da li se s njim slažemo ili ne”, dodao je Jovanović.
Predsednica je rekla da je Jovanovićevo izlaganje prosledila Administrativnom odboru.
Nenad Konstantinović, predsednik Administrativnog odbora, kaže za „Politiku” da ne zna o čemu bi odbor raspravljao. On ističe da „poslanici mogu, osim po dva minuta koliko imaju pravo za obrazlaganje amandmana, da govore o amandmanima i u okviru vremena koje je na raspolaganju njihovoj poslaničkoj grupi i o svojim i o amandmanima koje su podneli drugi”. Prema njegovim rečima, svi mogu da objasne svoje stavove. „S obzirom na to da je na zakon od 63 člana podneto 500 amandmana, očigledna je namera da se ponovo opstruiše rad parlamenta. Ima, na primer, slučajeva da je nekoliko poslanika iz iste poslaničke grupe podnelo potpuno različite amandmane na isti član zakona, što jasno govori o namerama podnosilaca”, rekao je Konstantinović.
Prema Poslovniku o radu „ukoliko je više poslanika iz iste poslaničke grupe podnelo amandmane koji su po sadržini istovetni, smatraće se da se radi o jednom amandmanu, koji je podnelo više poslanika, pa će samo jedan moći da ga obrazloži”. Treba očekivati da parlamentarna većina u ovoj odredbi i preko Zakonodavnog odbora, u čijoj nadležnosti je ocena amandmana, potraži rešenje problema „viška amandmana” i „manjka vremena” za raspravu.
M. Čekerevac
------------------------------------------------
Vladajuća većina žustro brani zakon
U vladajućem bloku kažu da pre donošenja novog poslovnika nisu diskutovali jer su štedeli vreme
Poslanici Narodne skupštine Srbije završili su juče načelnu raspravu o vladinom Predlogu zakona o zabrani diskriminacije. Za razliku od prethodnih rasprava o zakonskim predlozima, obeleženih monolozima opozicije, u debati o ovom zakonu vrlo su aktivno učestvovali i predstavnici vlasti. Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe ZES-a, kaže za „Politiku” da su poslanici vladajuće koalicije uvek imali potrebu da govore o zakonima, ali da su, zbog ranijih odredaba Poslovnika, „štedeli vreme”.
Ovaj zakon je, prema njenim rečima, toliko važan da je potrebno objasniti neophodnost njegovog donošenja.
– Ovde postoji otpor prema garantovanju nečijih prava. Očigledno je nezgodno govoriti da neko baš i nije protiv diskriminacije žena ili osoba sa invaliditetom, pa onda raspravu svodi na jedno jedino pitanje, a to je pitanje zabrane diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Računa se da to ne donosi negativne poene. Mi hoćemo da tu situaciju objasnimo građanima – rekla je Kolundžija.
Za predsednicu parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović, parlament je radio ono što je i trebalo da radi, bio je mesto „sučeljavanja i suprotstavljanja mišljenja”. Prema njenim rečima, u skupštini je vladala radna atmosfera. Ravnopravno učešće u raspravi predstavnika vlasti i opozicije, Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, objašnjava time što je „oko ovog zakona podignuta velika buka, a uglavnom se pričalo o onome što on ne sadrži. Trebalo je pojasniti građanima o čemu se zapravo radi”, rekla je ona i dodala da je zakon neophodno doneti „zato što je to krovni akt protiv svake diskriminacije”.
Aleksandra Janković (NS), čija stranka neće glasati za zakon, ni sa amandmanima, za učešće vladajuće koalicije u debati kaže da to „nikako nije slučajno, jer je iza ovog zakona strašno lobiranje za tu gej populaciju, uključena su i velika finansijska sredstva, a oni su dali garanciju nekome iz EU ili nekom od tih stranaca koji protežiraju celu tu ideju da će zakon biti izglasan po svaku cenu, sad samo treba građanima objasniti”.
Tomislav Nikolić, lider naprednjaka, čiji poslanici bi, uz usvajanje nekih amandmana, glasali za zakon kaže da vladajuća koalicija nije imala potrebu da diskutuje „zato što su bili ubeđeni da građani Srbije tretiraju stavove protivnika zakona kao besmislene, što su u velikoj meri i bili”.
Nikolić dodaje da se sada radi o zakonu, koji opozicija jedinstveno ocenjuje kao loš. „Jedni, među kojima ja nisam, smatraju da treba osuditi svaku devijantnu pojavu i da to ne treba ni štiti, ni braniti. Drugi, u koje i ja spadam, uvažavaju razlike koje postoje među ljudima, neko se jednostavno takav rodi, i misle da treba zaštititi one koji bi bili diskriminisani. Ta zaštita, međutim, ne može biti favorizovana. I zato vlast sada priča o zakonu, treba da objasni šta i zašto podržava”.
M. Čekerevac
[objavljeno: 20/03/2009]
