Izvor: Politika, 06.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državni stanovi jeftini po propisu
Vlada Srbije još 2002. godine donela Uredbu kojom propisuje dodelu stanova u zakup državnim službenicima i funkcionerima, ali i mogućnost da te stanove otkupe po nižim cenama od tržišnih. – Kupljeno šeststo, prodato 288 stanova
Za sve je „kriv” Milorad Čavić. Konačno je, baš u vreme kad je u javnost dospela najnovija afera sa dodelom državnih stanova, uspeo da skupi dovoljno medalja da mu Srbija ispuni obećanje i skući ga. Ali ne u državnom stanu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već u akciji „Čavića za komšiju”. Čavić je zaista dobio komšije i među njima, možda, i neke od nekoliko stotina državnih funkcionera i činovnika, koji su, dok je on svoje bodove morao da optače zlatom i srebrom, vrata nove kuće otključavali radnom knjižicom u državnoj instituciji i za male pare.
Uz pravdanje da njegova vlada nije dodelila nijedan stan, premijer Mirko Cvetković je na izjavu predsednika Borisa Tadića reagovao nalogom Generalnom sekretarijatu da utvrdi sve okolnosti u kojima su u ranijim periodima dodeljivani stanovi zaposlenima i da se obustave svi postupci dodele stanova prema odlukama ranijih vlada i da se utvrde nepravilnosti zbog kojih je došlo do otkupa stanova po cenama nižim od tržišnih.
Većinu traženih odgovora, objašnjenja sa gotovo svim podacima, uključujući i spisak državnih funkcionera i službenika koji su zakupili i potom kupili državne stanove, dobili smo na samo jednoj adresi, za samo nekoliko sati – u Republičkoj direkciji za imovinu, instituciji na kraju procedure u kojoj su državni stanovi prešli u privatno vlasništvo. I to i pisanu informaciju koju je overio direktor Bratislav Pejković i usmeno obrazloženje njegovog pomoćnika Srboljuba Panića. A reč je o 288 stanova koji su dodeljeni u zakup, a zatim kupljeni – gotovo pedeset u Beogradu i ostatak širom Srbije. Bez mnogo zvučnih imena na spisku.
Podatak – koliko je stanova u proteklih osam godina dato u zakup, a još neotkupljeno – nemaju. Jer, stanove su dodeljivale institucije pojedinačno.
U svakom slučaju, ovi stanovi su u zakup dodeljivani i potom otkupljivani po Uredbi o rešavanju stambenih potreba izabranih i postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini kojom su propisani uslovi, način i postupak davanja u zakup, kao i prodaja stanova. Ovaj podzakonski akt, pozivajući se na Zakon o sredstvima u svojini Republike, donela je 2002. godine tadašnja vlada Srbije. Istina i ona i sve sledeće su u tom propisu po nešto malo, ali ništa bitno menjale.
Da bi imala šta da deli, naredne 2003. godine, ista vlada donosi zaključak po kome od državne Građevinske direkcije, pribavlja oko 600 stanova, uglavnom u izgradnji i na celoj teritoriji Srbije.
Pod kojim uslovima je vlada te stanove pribavila, iz koje budžetske stavke, u Direkciji za imovinu nemaju informaciju. Jer, kažu, reč je o prenosu prava korišćenja. Ono što možemo da pretpostavimo jeste da je reč o o stanovima iz Mrkonjićevog programa za mlade, čija je gradnja počela u vreme obnove zemlje nakon bombardovanja.
Vesna Jeličić
------------------------------------------------------
Kvadrate delila ministarstva
Vladina stambena komisija je stanove pribavljene od Građevinske direkcije, kako propisi nalažu, raspodelila po korisnicima – ministarstvima i drugim državnim organima i organizacijama. Prema broju zaposlenih, stepenu stambene ugroženosti, prisutnosti određenog organa na nekoj teritoriji, iz čega logično proizlazi da je najviše stanova pripalo najmnogoljudnijim institucijama poput MUP-a. Svaka institucija pojedinačno raspoređivala je svoju kvotu na svoje zaposlene.
– U skladu sa Uredbom, o rešavanju stambenih potreba zaposlenih lica odlučuju stambene komisije korisnika državnih sredstava, kod kojih su ta lica zaposlena. Stambena komisija korisnika državnih sredstava, na osnovu utvrđenog reda prvenstva, donosi odluku o rešavanju stambene potrebe zaposlenom licu koje ima prioritetno mesto na konačnoj listi reda prvenstva. Na osnovu konačne i pravosnažne odluke zaključuje se ugovor o zakupu stana, a korisnik državnih sredstava određuje lice za potpisivanje ugovora o zakupu stana, objašnjava se u odgovoru Direkcije, uz dodatno objašnjenje da su kriterijumi za dodelu takođe propisani Uredbom i uobičajeni.
Kako procedura (dok institucija koja je dobila kvotu ne formira stambenu komisija, ne raspiše interni javni konkurs, dok se zainteresovani ne prijave, rangiraju, nezadovoljni iskoriste mogućnost žalbe drugostepenom organu i eventualno sudu, jednom rečju dok rešenje o dodeli ne postane pravnosnažno) ume da potraje, i kako su stanovi većinom bili u izgradnji, prvi ugovori o zakupu potpisani su posle nekoliko godina od donošenja Uredbe.
--------------------------------------------------------
Od zakupa do otkupa
Prvi zakupci dodeljenih državnih stanova po Uredbi iz 2002. godine u Direkciji za imovinu pojavili su se tek 2007, sa zahtevom da im se omogući da te stanove i kupe.
– Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, u skladu sa ovom Uredbom do sada je zaključila 288 ugovora o kupoprodaji, piše u odgovoru Direkcije. Jer, Uredbom je propisano da će na pismeni zahtev zakupca stana na određeno vreme zakupodavac omogućiti kupovinu stana po tržišnoj ceni (kupoprodajnoj), u skladu sa ovim propisom.
A po kojoj ceni, pod kojim uslovima?
Pod uslovima koje propisuje još važeća Uredba. Najkraće, nepovoljnijim od onih pod kojima su stanovi otkupljivani devedesetih i mnogo povoljnijim nego na tržištu.
Zašto?
Jer se kao osnovica za obračun kupoprodajne cene, kako je propisano ovom uredbom, ne uzima tržišna cena, iz lestvice po kojoj se obračunava porez na prenos apsolutnih prava pri kupoprodaji stanova, već cena koja je osnovica za obračun godišnjeg poreza na imovinu.
[objavljeno: 07/08/2009]
