Izvor: Blic, 19.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država na probu bolja od nedržave
Država na probu bolja od nedržave
BEOGRAD - Zajednička sednica oba veće Savezne skupštine na kojoj je otpočela rasprava o Polaznim osnovama između Srbije i Crne Gore prekinuta je juče na zahtev šefa poslaničkog kluba SNP u Veću građana Predraga Bulatovića.
Bulatović je na početku rasprave, koja otpočela nakon što je predsednik SRJ Vojislav Koštunica podneo ekspoze, izneo zahtev SNP da se istovremeno sa izglasavanjem Polaznih osnova izglasaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i zaključci kojima bi se garantovalo da će ustavna povelja buduće zajedničke države biti usvojena i proglašena u Saveznom parlamentu, zatim da se precizira da će se poslanici u parlament buduće zajedničke države birati neposredno na saveznim izborima, tajnim glasanjem po proporcionalnom sistemu, a ne, kako to zahteva DPS delegiranjem poslanika iz srpskog i crnogorskog parlamenta. SNP zahteva i da savezni parlament garantuje da će organi SRJ raditi do izbora organa nove zajedničke države.
- Mi smo svoj predlog DOS izneli pre početka ove sednice i DOS se prvi put susreo s njim. Međutim, ja sam o ovome pre nekoliko dana zvanično razgovarao sa predsednikom Veća građana Dragoljubom Mićunovićem. SNP je opedeljen da prihvati Polazne osnove i to nije sporno, ali Savezna skupština shodno svojim nadležnostima uz odluku o prihvatanju Polaznih osnova mora one stvari koje nisu dovoljno jasne ili koje zloupotrebljava DPS da učini nedvosmilenim i jasnim - rekao je Bulatović. On je na pitanje kako će SNP glasati u slučaju da DOS ne prihvati izglasavanje tih zaključaka rekao da ne vidi razlog zašto to DOS ne bi prihvatio, jer su, kako je rekao, ti zaključci u skladu sa Ustavom i potpuno su demokratski. Komenatrišući prekid skupštinske sednice predsednik SRJ Vojislav Koštunica rekao je da 'ova epizoda pokazuje da između koalicionih partnera još uvek nema dovoljno poverenja i da između njih još postoje izvesne sumnje'.
On je ocenio da su pitanja, koja je pokrenuo SNP, mogla biti rešena ustavnom poveljom i da ih nije trebalo ni otvarati. Koštunica je ocenio je da je predsednik SNP Predrag Bulatović 's pravom ukazao na pitanje neposrednih izbora' za parlament buduće zajednice Srbije i Crne Gore, jer ono nije moglo da bude rešeno u razgovorima koji su prethodili sporazumu o preuređenju odnosa u federaciji. Predsednik SRJ rekao je, međutim, da je pitanje neposrednih izbora takođe moglo biti rešeno ustavnom poveljom.
Koštunica je podvukao da je jasno da izbori za najviši organ jedne države moraju biti neposredni. On je dodao da je to i nedvosmislen stav EU. Koštunica je ocenio neopravdanom bojazan SNP da Savezna skupština neće usvojiti, nego samo potvrditi ustavnu povelju, nakon što je usvoje parlamenti Srbije i Crne Gore. On je ocenio da bi 'bilo bolje da su stvari rešene sada, da je formirana ustavna komisija' kako bi počela da radi na ustavnoj povelji.
U ekspozeu koji je, na početku zajednice sednice oba doma saveznog parlamenta, podneo poslanicima, Koštunica je rekao da je
Sporazumom o budućim odnosima Srbije i Crne Gore 'zaustavljen proces dezintegracije naše države i Balkana', kao i da je taj sporazum slika realnog stanja i odnosa snaga. - Ovo je novi početak i uveren sam poslednji pokušaj Srba i Crnogoraca da žive zajedno u istoj državi - rekao je Koštunica.
- Ne govori se više da savezna država i njeni organi ne postoje. Dogovara se da se donose ustavna povelja i da se održe izbori. Nova država je zasnovana na kompromisu, ali je jeftinija od dosadašnjih - rekao je Koštunica. On je naglasio da su Srbija i Crna Gora 'dobile arbitra' u EU, ali je dodao da bi taj arbitar bio dobijen u svakom slučaju.
- Više se zaista nije moglo postići a vremenom se stvari, to želim da naglasim, mogu poboljšavati i treba da se poboljšavaju', kazao je Koštunica i dodao da je EU od početka podržavala rešenje odnosa Srbije i Crne Gore unutar jedne, a ne dve države.
Povodom primedbi da je ovo 'država na probu', Koštunica je odgovorio da je 'bolja i država na probu nego nedržava kakva je danas ili razbijena država'.
- Izabrali smo srednje, kompromisno rešenje. Između života i konstatovanja smrti države u kojoj živimo dali smo priliku životu. Koštunica je ocenio da 'ova država daje priliku za predah Srbiji' i ocenio da je Sporazumom zaštićen integritet Srbije na Kosovu.
Koštunica je dodao da Srbija ovim Sporazumom dobija i mogućnosti i obavezu konačne ustavne rekonstrukcije i donošenja novog ustava. Koštunica je još rekao da je predloženo ime Srbija i Crna Gora takođe rezultat kompromisa i dodao da praktični razlozi govore više u prilog starog imena.
Predsednik SRJ je rekao da dogovor o načinu izbora poslanika u skupštini nove državne zajednice nije postignut 'i to je nešto što se mora rešiti u radu na ustavnoj povelji'.
Koštunica je rekao da buduća država nije zajednica nezavisnih država već državna zajednica Srbije i Crne Gore.
Ministar Zoran Živković izjavio je da nastavak ove sednice i raspravu o Polaznim osnovama ne treba očekivati pre naredne srede ili četvrtka.
Prethodno na odvojenim sednicama poslanici Veća republika minutom ćutanja odali su poštu poslaniku tog veća iz SPS Vlajku Stojiljkoviću koji se pred Skupštinom ubio samo nekoliko sati nakon usvajanja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Nikola Šainović, koji je optužen od strane suda u Hagu, nije juče prisustvovao sednici. N.M.Jovanović Lj. Begenišić U komisiji i opozicija
Koštunica je naglasio da bi bilo normalno da sve tri skupštine delegiraju podjednak broj članova u ustavnu komisiju i da ta ustavna komisija odražava strukturu svakog od tri parlamenta.
- To znači da bi u komisiji trebalo da budu i predsatvnici i vlasti i opozicije, dakle i onih koji podržavaju Polazne osnove i oni koji ih osporavaju - rekao je Koštunica. Bez predstavnika Crne Gore u Savetu za Hag
BEOGRAD - Vlada Srbije imenovala je juče potpredsednika Vlade Nebojšu Čovića i ministre policije i pravde, Dušana Mihajlovića i Vladana Batića, za članove Nacionalnog saveta za saradnju SRJ s Haškim tribunalom - saznaje 'Blic' od izvora bliskih srpskoj vladi.
Nacionalni savet formirala je Savezna vlada, a članovi tog saveta su u ime Vlade SRJ ministri spoljnih poslova, policije i pravde, Goran Svilanović, Zoran Živković i Savo Marković. U Nacionalni savet za saradnju s Hagom, pored predstavnika jugoslovenske i srpske vlade, trebalo bi da uđu i predstavnici Vlade Crne Gore, ali je savetnik crnogorskog predsednika Miodrag Vuković juče za 'Blic' to negirao. - Ne verujem da će Vlada Crne Gore imenovati bilo koga u taj savet. Crnogorska vlada nema saradnju sa Saveznom vladom, a pri tom ima direktnu komunikaciju s Haškim tribunalom - rekao je Vuković. N. Č.
