Izvor: S media, 15.Sep.2010, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đilas će morati da bira funkciju
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas verovatno će morati da se odrekne funkcije predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke ukoliko namerava da postane potpredsednik DS, na izbornoj skupštini koja će najverovatnije biti održana u decembru, saznaje Danasa iz izvora bliskih vrhu te stranke.
Prema rečima naših sagovornika, Đilas je jedan od sigurnih kandidata za mesto potpredsednika DS, ali u vrhu stranke procenjuju da on "već ima veliki broj funkcija" i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da bi zbog toga trebalo da odstupi s položaja prvog čoveka beogradskih demokrata. Izvori Danasa ističu da to ne bi trebalo da izazove ikakve probleme u funkcionisanju DS u prestonici, niti da će Đilas s takvom procenom vrha stranke imati problema, s obzirom da mu dvogodišnji mandat predsednika Gradskog odbora ionako ističe sledeće godine. Da bi se izbegao "vakuum" u rukovođenju najvećim odborom stranke u Srbiji, postoji mogućnost da do isteka mandata i izbora novog predsednika Đilas bude u funkciji vršioca dužnosti.
Izvori Danasa bliski vrhu DS navode da će broj potpredsednika partije biti povećan s petoro na "koliko god bude potrebno", kako bi se namirili svi apetiti zainteresovanih kandidata, ali i da je namera najužeg okruženja Borisa Tadića da time umanji značaj potpredsedničke funkcije. Gotovo je izvesno, kažu naši sagovornici, da će nova potpredsednica biti Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe ZES u Narodnoj skupštini. S obzirom da bi, prema novim zakonskim rešenjima, u rukovodstvima političkih partija trebalo da bude najmanje trećina žena, ukoliko se u DS poveća broj potpredsednika Kolundžiji ni na toj poziciji trebalo da se pridruži sadašnja članica "šireg Predsedništva" stranke Gordana Čomić, pod uslovom da uopšte želi da se kandiduje.
Prema važećem Statutu, DS ima petoro potpredsednika, ali ih praktično trenutno ima troje, zbog smrti Nenada Bogdanovića i odlaska Vide Ognjenović u ambasadore. Sada su na toj poziciji ministar odbrane Dragan Šutanovac, predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić i zamenik predsednika stranke Dušan Petrović. Sva trojica će se verovatno kandidovati za ostanak na funkciji, dok se kao novi kandidati pominju u javnosti ministar zaštite životne sredine Oliver Dulić, vicepremijer Božidar Đelić, predsednik beogradskog odbora i gradonačelnik Dragan Đilas, član Predsedništva DS Srđan Šaper, a prema medijskim spekulacijama iz kombinacije je ispao šef diplomatije Vuk Jeremić.
Za povećanje broja potpredsednika biće neophodna izmena Statuta, što je posao Skupštine stranke, a prvi korak u tom pravcu trebalo bi da bude sednica Glavnog odbora, zakazana za 2. oktobar.
U javnosti se za sada manje govori o najavljenim promenama u SPS, iako je kongres te partije zvanično najavljen za 11. decembar. Socijalisti će odlučivati o novom programu, statutu, ali i, kako kaže njihov lider Ivica Dačić, o "novim ljudima za novo doba.
Predsednik Izvršnog odbora SPS Branko Ružić kaže za Danas da bi više detalja o ovim pitanjima trebalo da bude poznato u sledeće dve sedmice. Sednica Predsedništva partije zakazana je za naredni vikend, a nedelju dana kasnije zasedaće i Glavni odbor.
- Kadrovska pitanja trenutno nisu u fokusu u SPS. Nama je sada najbitnije da se na javnoj raspravi usvoji što kvalitetniji program i predlog za organizaciju stranke. Svako ko bude dobio određenu podršku lokalnih odbora može da se kandiduje za mesto potpredsednika - navodi Ružić.
Prema ranijim saznanjima Danasa, Ivica Dačić je nezadovoljan ponašanjem mnogih partijskih funkcionera, koji bi trebalo da ostanu bez "fotelja" na decembarskom kongresu. Kako navode u SPS, kongres će doneti značajne programske promene, u pravcu modernizacije socijalista i njihovog jasnog opredeljenja za savremene socijaldemokratske vrednosti, a "oni koji ne mogu da se uklope u te promene i oni čiji apetiti su mnogo veći od njihovih sposobnosti, moraće da odu".
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje za Danas da se unutar DS vodi žestoka borba za pozicije u najbližem okruženju Borisa Tadića, koji je u prethodnom periodu bio pre svega okupiran državnim poslovima.
- Nadmetanja kandidata ne treba shvatiti kao znak velikih previranja, jer je DS uvek bio partija s visokim nivoom pluralizma i različitih mišljenja. Mislim da će se sve rešiti kompromisom, a to zaključujem zbog najava povećanja broja potpredsedničkih mesta - kaže Stanković.
Na pitanje Danasa da bi upravo povećanje broja potpredsednika moglo da se shvati kao znak da Tadić želi da umanji značaj ovog tela stranke, Stanković odgovora da to ne treba tako shvatiti.
- Osnovno pitanje je šta će ljudi koji budu dobili poverenja za obavljanje te funkcije uraditi na tom mestu. Ne treba gubiti iz vida ni pitanje procedure odlučivanja unutar DS, odnosno mogućnost potpredsednika da utiču na definisanje politike stranke. Naravno da bi funkcija potpredsednika imala veći značaj ako bi je imala samo jedna ili dve ličnosti. U slučaju kada ih je više, šestoro ili sedmoro, kako se najavljuje, važno je šta oni u stvari rade, kako sarađuju i u kojoj meri mogu da odlučuju - navodi sagovornik Danasa.
Kada je reč o socijalistima i njihovoj nameri da uđu u Socijalističku internacionalu, za koju im je potrebna programska modernizacija, Stanković kaže da će partija Ivice Dačića morati još radikalnije da se distancira od perioda vladavine Slobodana Miloševića.
- Najvažnije od svega je moć SPS da lobira za podršku unutar Internacionale. Ne može se reći da se SPS nije modernizovao, niti se Dačiću može zameriti da je manje radio na procesu evropskih integracija od drugih u koaliciji. Dačić jeste radio na distanciranju od prošlosti, ali bi podmlađivanje kadrovima koji nisu vezani za Miloševićevo doba moglo imati uticaj na evropske stranke članice Internacionale, koje i dalje povezuju SPS s devedesetim godinama - zaključuje Dejan Vuk Stanković.
L. Valtner
