Izvor: B92, 13.Jul.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đelić: EU u najkraćem roku

Božidar Đelić, Tanja Miščević (FoNet, arhiva)

Novi Sad -- Božidar Đelić izjavio je da Srbija može da postane član EU za 4 do 6 godina, ako vlast i društvo budu efikasno radili u tom cilju.

Na tribini "Čemu ta Evropa", organizovanoj u okviru novosadskog muzičkog festivala Egzit, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da Srbija ima administrativni kapacitet da uđe u EU u tom najkraćem mogućem roku.

"Objektivno gledano, imamo mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bolje ljude nego mnogi u našem okruženju", rekao je Đelić i naveo da će evropska logika funkcionisanja društva, kada postupno bude primenjena u Srbiji, državnu administraciju učiniti efikasnijom na svim nivoima.

Objašnjavajući publici razloge za ulazak Srbije u EU, Đelić je rekao da su neke od prednosti takvog puta slobode za građane i značajne ekonomske beneficije za državu.

Kako je naveo, ne postoji država u kojoj sa evropskim integracijama uporedo nije došlo i do znatnog povećanja životnog standarda, a integracije će Srbiji u narednih deset do petnaest godina doneti samo pozitivne stvari.

"Ne idemo u Evropu da bismo dobili pare, ali kada ste član jednog bogatog kluba, imate novac za mnoge stvari", objasnio je Đelić.

Đelić je rekao i da se nada da će Skupština Srbije "velikom većinom" glasova ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

On je ocenio da ne bi bilo dobro da SSP u parlamentu ratifikuje samo sadašnja vladajuća većina, podržana poslanicima Liberalno-demokratske partije, i da bi voleo da taj ugovor sa EU podrže i poslanici Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke.

Đelić je rekao i da "Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, niti uspostaviti dobrosusedske odnose sa samom sobom, i nikada neće prihvatiti da bude ucenjena zarad brže evropske integracije".

Prema njegovim rečima, namere vladajuće većine dokazuje i Predlog rezolucije o potvrđivanju kontinuiteta državne politike prema Kosovu i Metohiji čijim će razmatranjem u sredu početi vanredna sednica parlamenta na kojoj bi trebalo da bude usvojen i SSP.

Đelić je naveo da se predloženom rezolucijom, između ostalog, SSP interpretira tako da se potvrđuje da je Srbija sporazum sa EU potpisala celovita, sa Kosovom i Metohijom u svom sastavu.

"Očekujem da će ta rezolucija o Kosovu dobiti široku podršku, a kada dobije široku podršku, biće otklonjene, ja se nadam, sve smetnje da velika većina u parlamentu ratifikuje SSP", rekao je Đelić.

Đelić je najavio i da će lično pred parlamentom, kao potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije i jedan od potpisnika sporazuma, izneti razloge za ratifikovanje SSP.

Osvrćući se na uslov saradnje sa Haškim tribunalom na kome EU insistira u komunikaciji sa Srbijom, Đelić je rekao da taj uslov neće nestati, i naveo da treba raditi na individualizovanju odgovornosti za ratne zločine i pomirenju u regionu.

U tim smislu, građane Srbije je, prema njegovim rečima, potrebno pobliže upoznati sa onim što se tokom rata u BiH dogodilo u Srebrenici.

Sa druge strane, presude poput onih koje su pred Haškim tribunalom izrečene Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju ne doprinose tome da se u dubini srpskog društva taj međunarodni sud prihvati kao relevantan istrument za kažnjavanje ratnih zločinaca, rekao je Đelić.

Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da će približivanjem EU u Srbiji postepeno biti stvoreno "normalno, dosadno ponašanje" od čega će najneposrednije koristi imati građani.

Deo tog procesa je, kako je objasnila, i promena navika, uključujući i radnu etiku, ali na način na koji Srbima neće biti ugrožen identitet i samosvojnost.

"Nije naš cilj da dobijemo slobodu kretanja a da onda svi emigriraju. Naš cilj je da svi ostanemo i radimo u boljoj i bogatijoj Srbiji", kazala je Miščevićeva.

Na tribini su, pored Đelića i Miščevićeve, govorili i istoričar Predrag Marković, slikar Uroš Đurić i glumac Zoran Cvijanović.

Nastavak na B92...