Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Dec.2020, 13:47

Dačić: EU cilj, izveštaj EK pred poslanicima 28. decembra

Opredeljenje Srbije za članstvo u Evropskoj uniji je nesumnjivo, to je strateški cilj i glavni spoljnopolitički prioritet vlade, poručio je danas predsednik parlamenta Ivica Dačić na sednici Nacionalnog konventa o EU.

"Potpuno smo svesni da u tom procesu postoje brojni izazovi i obaveze koje su pred nama, reforme koje moramo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da sprovedemo, ali njih ne ispunjavamo zbog EU, već zbog jačanja svih potencijala naše zemlje i boljeg života naših građana", rekao je Dačić.

On je dodao da aktuelni saziv parlamenta podržava vladu, u čijoj je nadležnosti da koordinira i vodi proces pregovora, ali istovremeno, ne zaboravlja da je i sam nadležan da učestvuje u ispunjavanju onoga što se nazivaju „politički kriterijumi“ za članstvo.

U tom smislu, Dačić je rekao da je važno što će po prvi put od kada se objavljuje, Izveštaj EK o napretku Srbije biti predstavljen poslanicima na sednici, na kojoj će biti prilika za otvorenu diskusiju, a potom i za usvajanje zaključaka.

Ta sednica bi trebalo da bude održana 28. decembra, najavio je Dačić.

On je podsetio da je EK konstatovala da je Skupština smanjila broj zakona donetih po hitnom postupku, kao i raniju praksu opstrukcije rada parlamenta, iznoseći podatak da su hitni postupci bili na nivou od 19 odsto od 1. marta 2019. godine i 31. marta 2020. godine, u odnosu na 44 odsto tokom 2018. godine.

“Namera je da sa ovakvom praksom nastavimo, tako da će ovaj saziv parlamenta usvajati sve zakone u redovnom postupku, a samo izuzetno po hitnoj proceduri”, rekao je Dačić i dodao da će nastojati da organizuju što više javnih slušanja i sastanaka odbora van parlamenta, iako epidemija to dosta otežava.

Dačić je naveo i da je jedna od zamerki EK bio i zapaljiv govor protiv političkih neistomišljenika, koji se koristi u skupštinskoj debati, te da je neophodno donošenje ?odeksa ponašanja narodnih poslanika.

Izrada predloga Kodeksa je u završnoj fazi, i njegovo usvajanje bi se moglo očekivati već do kraja godine, rekao je Dačić i naveo da će taj akt, uz već postojeće, doprineti većoj toleranciji i demokratskoj kulturi.

Po pitanju međustranačkog dijaloga, ponovio je da će u narednom periodu biti organizovana druga faza, u okviru koje će se razgovarati i dalje o otvorenim pitanjima u cilju unapređenja izbornih uslova, kao i o zamerkama iznetim u Izveštaju EK.

“Te razgovore očekujem u prvom delu naredne godine, o čemu ću ovih dana razgovarati sa predsednikom spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom”, rekao je Dačić.

Predsednik parlamenta je naveo i da sastav te institucije oslikava važan napredak u cilju postizanja pune rodne jednakosti, pa je umesto ranije predviđene kvote od 30 odsto za žene, sada u Narodnoj skupštini 40 odsto narodnih poslanica.

Podsetio je da je pre sedam dana usvojen završni račun budžeta za 2019. godinu, što je, kaže, prvi put da je na dnevnom redu istovremeno bio i budžet za 2021. godinu i završni račun za 2019. godinu.

“Uveren sam da će Skupština i u nastavku rada imati intenzivan dnevni red, koji će je obavezivati da bude efikasna, ali ne po cenu punog poštovanja demokratskih procedura i tolerancije”, rekao je Dačić.

On je dodao da je parlament spreman da nastavi dosadašnju dobru saradnju sa svim partnerima na izuzetno važnom poslu, u ispunjenju zajedničkog cilja - ubrzanju i što kvalitetnijem ispunjavanju kriterijuma za članstvo Srbije u EU.

Procedura oko izmene Ustava ne pre kraja godine

Dačić je izjavio da skupštinska procedura po pitanju Predloga za promenu Ustava Srbije, verovatno neće biti započeta pre kraja ove godine.

Dačić je rekao da je predlog koji je isti kao i prethodni, ali da je pravilo da se, kada se izabere nova skupština, svi akti vraćaju predlagačima, što je i ovog puta bio slučaj.

"Ono u čemu je sada razlika je da ćemo se mi sada baviti ovom temom. To neće biti moguće do kraja godine. Ovo je samo načelni predlog, a sama izmena Ustava nije tako brz proces", rekao je Dačić.

On je pojasnio da se o predlogu prvo izjašnjava Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pa Skupština Srbije, a budući da se Ustav menja u odeljku uređenja vlasti, za to je predviđen i referendum.

Takođe, kada skupština usvoji predlog, onda se pristupa izradi konkretnog teksta, za šta postoji procedura koja nije vremenski ograničena.

"To je pitanje koje zahteva ozbiljne razgovore. To neće biti započeto do kraja godine, tako da ćemo ući u Novu godinu sa pitanjem ustavnih promena, koje bi trebalo se sagleda u celini tog procesa", rekao je Dačić.

On je dodao da se ustavne promene proglašavaju tek dan posle proglašenja konačnih rezultata referenduma.

"Sve to nije ni kratak ni jednostavan proces", podvukao je Dačić.

Joksimović: Nismo pačja škola u EI već ozbiljna zemlja

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović poručila je danas da se varaju oni koji misle da će Srbiju samo da pohvale za prihvatanje nove metodologije za pristupanje EU, a da onda sve bude po starom.

Srbija ne kaska u EU integracijama i ne samo da je prihvatila novu metodologiju već je po tom pitanju proaktivna kod EK, poručila je ministarka Joksimović odgovarajući na kritike koje je uvodnom delu plenarne sednice Nacionalnog konventa koje je iznela predsednica te nevladine organizacije Nataša Dragojlović.

"Ako je neko mislio da će da pritera Srbiju uza zid time što ćemo da prihvatimo novu metodologiju, a da će onda sve da bude po starom, e pa neće, zato što Srbija nije pačja škola u procesu evropskih integracija, nego ozbiljna zemlja", naglasila je Joksimović.

Istakla je da je Srbija to pokazala i ove godine i poručila da ne samo da nismo dalje od EU nego smo suštinski bliže.

"Jer, smo pokazali hitrost, efikasnost, ekonomsku snagu, solidarnost i brigu za svoje građane i dostupnosti lečenja onako kako nemaju ni građani EU", istakla je Joksimović.

Kaže da joj je drago što je u uvodnom delu od ambasadora Sema Fabricija i Tomasa Šiba mogla da čuje stvari koje pomažu da se razjasni, kako je rekla Joksimović, jedna koju je uvela Dragojlovićka jednim gotovo političkim ekspozeom, kao i da je očigledno da tu ne misle svi isto.

Videli smo da su ocene Šiba i Fabricija znatno pozitivnije nego kako ste vi predočili i koncipirali. To je dobra stvar da ste oštriji nego što su nalazi EK i ambasadori EU i Nemačke. To je dobro i pokazuje da postoji jedna oštrina Nacionalnog konventa koja je gotovo politička i koja znatno odudara od onoga što bi civilno društvo i organizacije civilnog društva trebalo da imaju kao jedan izbalansirani odnos", poručila je ministarka Dragojlovićki.

Joksimović je dodala da se tu radi o jednom konzistentnom političkom, a nazovi civilnom pristupu kada su u pitanju politički kriterijumi.

Ipak, značajno je za demokratiju da se svaki glas čuje, kaže Joksimovićka.

Ukazuje da neki navodi, ipak, nisu istiniti i da nije tačno to što je Dragojlovićka rekla da je Srbija za 18 godina otvorila 16 od 35 poglavlja, već 18 od 35 poglavlja od januara 2014. godine, kada su zvanično pregovori i počeli, kao i da su prva poglavlja otvorena u decembru 2015. godine.

Kada je reč o metodologiji koja se razvlači već mesecima - da li je Srbija formalno prihvatila ili nije prihvatila novu metodologiju EU, Joksimović je naglasila da tu nema dileme da je Srbija to učinila.

Istakla je da je po svim međunarodnim konvencijama svaka izjava predsednika države koji zastupa zemlju i u inostranstvu obavezujuća za državu.

"Kao resorni ministar sam poslala više pisama na adrese svim mojih kolega zaduženih za EU u zemljama članica, kao i Oliveru Varheiju i jasno predočila nedvosmislen i neupitan stav Srbije oko prihvatanja nove metodologije koja nije uobličena i zbog čega smo u situaciji da i dalje pričamo o poglavljima".

Objasnila je da više ne bi ni trebalo pričati o poglavljima zbog nove terminologije i da bi volela da i civilno društvo pokaže više razumevanje oko nove metodologije i nove terminologije koja sa njom ide.

Joksimović navodi da poglavlja postaju sekundarni instrument za ono što je suština pregovaračkog procesa i da su sada ključne sektorske politike EU strukturirane u šest klastera, a to su: vladavine prava, unutrašnje tržište, kompetitivnost i ekonomski oporavak i socijalna inkluzija, zelena agenda i digitalizaciju, poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi.

Kako je rekla, premreženost srpske politike i povezanost naše politike sa svim tim politika EU biće ključno merilo za napredak u pristupnom procesu.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Beta: Premijerka Srbije o za zaštiti novinara, vladavini prava, ekonomiji, zaštiti okoline