Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Apr.2016, 20:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su tabloidi spona između mladih i nasilja?
Mediji su uvek izveštavali o nasilju, a poslednjih godina i sami postaju poligon za promociju devijantnog ponašanja. Imaju li oni direktan uticaj na pojavu nasilja među mladima ili su samo jedan od generatora ove pojave?
Većina dosadašnjih istraživanja pokazala je da je nasilje među mladima posledica loših društvenih okolnosti, još lošije politike vladajućih elita, kao i vaspitanja i posrnulog školstva. Kolika je, međutim, uloga medija, naročito tabloidnih, u ovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pojavi veoma je teško odrediti. Endi Radok, profesor australijskog univerziteta Monaš, istaknuti stručnjak u oblasti teorije masovnih komunikacija kaže da mediji svakako utiču na razmišljanje mladih, ali da taj uticaj nije tako direktan i očigledan.
"Već sto godina se priča o tome kako mediji utiču na ponašanje mladih u određenim situacijama. Postoji argument da mladi koji u medijima gledaju veoma intenzivne priče kojima su okruženi o tome zašto je svet takav kakav je i da to produkuje fundamentalne promene u tome šta mladi očekuju od života. Vremenom su mediji, nametnuli mladima nove ideale, da treba da oponašaju način života poznatih ličnosti i da izjednačavaju sreću sa kriterijumima potrošačkog društva. Tu leži i odgovor na pitanje podstiču li mediji mlade na bunt. Nedavni protest mladih u Londonu, koji nisu zahtevali rušenje kapitalizma već da dobiju 'bolji deo kolača' iskoristili su nerede da bi pljačkali prodavnice", kaže profesor Redok.
Radok kaže da nije siguran da su mediji zaslužni za nasilje među mladima, bar ne kao direktni krivci jer nijedno istraživanje to nije uspelo da dokaže. Uticaj medija je drugačiji i zbog toga, kako kaže, treba postaviti drugačija pitanja.
"Bilo je mnogo istraživanja kako sadržaj medija utiče na agresiju u društvu. To je veoma kontroverzna oblast istraživanja, koja sugeriše da mediji ne mogu sami da izazovu tako nešto kod većine ljudi. Postoji još veći raspon pitanja koja moramo postaviti o nasilju među mladima. Pogledajte pucnjave u srednim školama. Jedna od zanimljivih stvari u vezi sa tim zločinima je kako ubice koriste medije kao deo svojih nedela. Često ljudi koji počine takve zločine sve to snime ili snime poruke i objašnjenja zašto su to učinili. Sada imamo ideju da su pucnjave u školama deo šire slike u kojoj je nametnuto da ako nemaš život u medijima, nemaš život uopšte", objašnjava Redok.
Generalni sekretar Nezavisnog društva Vojvodine Nedim Sejdinović sa druge strane daje konkretan primer direktnog uticaja tabloida na stavove mladih i nasilje koje produkuje. On podseća na istraživanje Medijske koalicije o odnosu mladih prema LGBT populaciji.
"Medijska koalicija je 2013. godine radila istraživanje čija su ciljna grupa bili i mladi. Prvo istraživanje smo radili u proleće kada još nije bilo reči o LGBT paradi u medijima. U tom trenutku je stav mladih o ovoj populaciji bio nizak, zahvaljujući opštem društvenom trendu, ali mnogo, mnogo viši nego kada su mediji ušli u celu tu priču. To je pokazatelj kako mediji u Srbiji kroz tabloidno, neprofesionalno izveštavanje koje želi da ima loše posledice utiče na mlade, spuštaju nivo tolerancije i stvaraju preduslove za samo nasilje", kaže Sejdinović.
Ni Sejdinović ne svaljuje krivicu za nasilje među mladima samo na medije već krivce traži među onima koji medije kontrolišu, kao i u opštem političkom trendu gde se nasilje toleriše, a povremeno i promoviše u političkom i javnom govoru.
Dosadašnja istraživanja su listom pokazala jedan prosečan profil mladog nasilnika. On je iz urbane sredine, rasturene porodice ili sa roditeljima bez posla, sklon konzumaciji droga ili alkohola i ni izbliza dovoljno obrazovan da bi se odurpro lošem uticaju okoline. Po toj slici mediji su tek deo problema. Koliki je to deo, očigledno zavisi od društvene i političke situacije čije su mediji i inače ogledalo.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
