Izvor: Blic, 20.Jun.2015, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DS: U Srbiji i dalje nerešena pitanja izbeglica
Vlada u senci Demokratske stranke (DS) ocenila je danas, povodom Svetskog dana izbeglica, da se Srbija i druge države nastale raspadom bivše Jugoslavije i dalje suočavaju sa brojnim nerešenim pitanjima koja prate izbeglištvo kao i da poseban problem predstavlja pitanje ilegalnih migranata iz azijskih i afričkih zemalja.
- Od završetka ratova u Hrvatskoj i BiH prošle su dve decenije, ali socijalni položaj izbeglica u Srbiji i regionu još je opterećen nerešenim stambenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pitanjem za veliki broj porodica, kao i imovinskim, pravnim i drugim problemima. U prvom popisu izbeglica na području Srbije 1996. godine, registrovano je 538.000 izbeglih i još 72.000 ratom ugroženih lica, dok se u evidenciji interno raseljenih s Kosova i Metohije posle juna 1999. našlo 220.000 ljudi. Broj ljudi u formalnom izbegličkom statusu u međuvremenu je višestruko smanjen i sada je blizu 35.000, ali je broj interno raseljenih lica s Kosova i Metohije tek neznatno manji nego pre 15 godina - navodi se u saopštenju.
Vlada u senci DS je ocenila da aktuelna vlast u Srbiji ne pokazuje "ni onu zainteresovanost za problematiku izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika ni onu agilnost u rešavanju izbegličkih problema koju je pokazala vlada u mandatu 2008-2012. godine".
Prema navodima te stranke, na području Srbije još radi 18 centara za kolektivni smeštaj izbeglih i raseljenih lica, u kojim trenutno boravi nešto više od 1.100 ljudi a smanjenje broja izbeglica u zemlji uglavnom je rezultat integracije u ovdašnju društvenu sredinu, a u manjoj meri povratka u mesto prethodnog prebivališta i odlaska u treće zemlje.
- Problematiku izbeglištva treba posmatrati kao regionalno pitanje, a akcioni plan za trajno rešavanje izbegličkih problema bazirati na potpunoj realizaciji Regionalnog stambenog programa (RSP), izmenama postojećeg zakonodavnog okvira za rešavanje izbegličkih pitanja, boljem korišćenju kapaciteta lokalne samouprave i unapređenju komunikacije i saradnje s drugim vladama na području bivše Jugoslavije, kao i ostalim međunarodnih subjektima - saopštila je DS.
Ta stranka je podsetila da je sredstvima prikupljenim za realizaciju RSP moguće rešiti stambeno pitanje za 27.000 izbegličkih porodica u Regionu, od kojih 17.000 boravi u Srbiji, zbog čega je prema navodima DS, Vlada Srbije pre svih
dužna da intenzivira napore u realizaciji tog programa.
- Vlada Srbije je dužna da uspostavi i bolju saradnju s vlastima u BiH, kako bi stvorila uslove za realizaciju potprojekta koji predviđa da se sredstvima RSP-a finansira i obnova imovine 600 izbegličkih porodica u Srbiji koje bi se vratile u tu
zemlju. Neophodne su i izmene zakonodavnog okvira za rešavanje izbegličkog pitanja, koje bi olakšale realizaciju različitih programa trajnog zbrinjavanja izbeglica i postojeće programe učinile efektivnijim, a bolju komunikaciju i saradnju s vladama drugih zemalja omogućava zajednički rad na otklanjanju različitih prepreka u rešavanju imovinskih, statusnih i drugih pitanja, kao i dosledno poštovanja načela 'jedno stambeno rešenje u regionu - piše u saopštenju.
Demokratska stranka je ukazala da problem s izbeglicama iz azijskih i afričkih država, koje preko Srbije pokušavaju da se domognu zemalja EU, predstavlja posebno pitanje, čija kompleksnost zahteva široku akciju diplomatije, bezbednosnih službi i kompletne državne administracije.
- Azilantsko pitanje ne može se rešavati podizanjem zidova i ograda na međudržavnim granicama, kakvom planira da pribegne Vlada Mađarske, ali ni sedenjem 'skrštenih ruku' i iščekivanjem da azilanti nekako stignu do svog konačnog odredišta, koje praktikuje Vlada Srbije - piše u saopštenju.
