Izvor: S media, 19.Jan.2011, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEČAK HEROJ: Čuo sam 'spasite mi sina' i skočio u more
Da nije hrabrosti jedanaestogodišnjeg Marija Lazibata, novinske bi stranice crne hronike sigurno punila još jedna strašna priča. Zahvaljujući odvažnom dečaku Mariju, učeniku Osnovne škole Antuna Masle u Orašcu pokraj Dubrovnika, njegov mali prijatelj, četverogodišnji Antonio Rosić, danas slavi život.
Nedeljno je popodne uz more, na rivi turističkoga kompleksa “Vrtovi sunca”, bilo idilično za očeve i njihova dva sina sve dok četverogodišnji Antonio nije upao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u more. Da situacija bude još gora, i Marijev i Antonijev otac su neplivači. − Išao sam s očuhom Željkom na pecanje jer volim vikendom ići u ribolov − govori nam, kao za školski zadatak, Mario Lazibat o svojoj velikoj ljubavi prema moru.
Slučaj je hteo da im se pridruži i tata malog Antonija, Oliver. − Antonijev je tata nazvao svoju ženu da mu donese štap za pecanje, a ona ga je donela i ostavila Antonija da lovi ribu s nama. Gledao sam kako Antonio ide unatrag i video da je pao u more. Moj ga je očuh potom hteo uhvatiti, pa je legao na rivu kako bi ga dohvatio, ali nije mogao, bio mu je daleko. Antonijev tata, koji isto ne zna plivati, vikao je:
“Spasite mi dete, spasite mi dete!” U tom trenutku nisam baš ništa mislio, samo sam skočio u more. Voda je već prekrila Antonijeve oči i počeo je tonuti. Ja sam ga onda uhvatio visoko za jaknu i dovukao do mog očuha kako bi ga on mogao izvući − s osmehom priča lepuškasti Mario. Kaže da se iznenadio kad je i sam počeo pomalo tonuti zbog težine odeće koja se namočila vodom. Dobar je plivač pa se održao na površini, ali bio mu je veliki problem izvući se na rivu.
Naime, riva je izgrađena vrlo visoko, a kako je još bila oseka, očuh Željko držao ga je s velikim naporom. Uspaničeni otac Oliver, koji se s mokrim Antonijem već uputio prema automobilu, vratio se na Željkove pozive pa su zajedno izvukli promrzlog Marija na obalu.
− Nisam se prehladio. Odmah su me automobilom odveli kući da se presvučem − sa smeškom kaže Mario. Pohvale za ovaj hrabar čin dobija sa svih strana. Direktorka škole Ines Čoro, kao i njegova razredna Ana Potrebica, pohvalile su ga pred svim učenicima u razredu, a direktorka je o tom činu govorila pred svim polaznicima škole.
− Kazala sam i Mariju i deci da je spašavanje ljudskog života nešto najveće i najvrjednije što se u životu može učiniti. Sve što na svojem životnom putu dalje bude učinio neće biti toliko vredno koliko hrabrost koju je iskazao, a koja je rezultirala spašavanjem života. Mario je naš junak u školi i svojim je primerom dokazao da svet oko sebe ne treba posmatrati pasivno − kazala je direktorka Ines Čoro, ne skrivajući ponos zbog toga što je skromni jedanaestogodišnji junak iz višečlane porodice učenik upravo osnovne škole u Orašcu.
PAULINA PEKO
