Izvor: B92, 17.Jul.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković o ciljevima Vlade
Beograd -- Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da očekuje da će Srbija u martu ili aprilu 2009. dobiti status kandidata za članstvo u EU.
Cvetković je za RTS rekao da će nastavak evropskih integracija i kandidatura za članstvo u EU u martu ili aprilu, omogućiti da Srbiji budu dostupni predpristupni evropski fondovi. On je poručio da su dva osnovna cilja Vlade - očuvanje teritorijalnog integriteta i bolji život građana - i da su sa tim ciljevima povezani svi ostali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ciljevi.
Cvetković je za Radio-televiziju Srbije ocenio da je usvajanje rezolucije o Kosovu u Skupštini Srbije jasan signal da se u tom pogledu uspostavlja kontinuitet nove vlasti sa prethodnim vladama.
Prema Cvetkovićevim rečima, očuvanje teritorijalnog integriteta "svodi se na to kako će ljudi na Kosovu živeti bolje u ekonomskom i bezbednom smislu".
"Generalna ideja je da ne prihvatimo i nikada nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova", rekao je Cvetković.
Navodeći da se iz budžeta Srbije za Kosovo izdvajaju znatna sredstva, Cvetković je rekao da će se raditi na njihovom efikasnijem trošenju i da će biti izdvojeni i dodatni iznosi, ako za to bude bilo potrebe.
"Moraju se pregledati kanali distribucije tih sredstava i da li ona pogađaju pravi efekat", rekao je premijer.
Đelić: Zahtev za EU u oktobru
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je da će Srbija članstvo u Evropskoj uniji zatražiti već u oktobru.
On je za Večernje novosti rekao da je "uslov kristalno jasan, a to je da posle pozitivnog izveštaja glavnog haškog tužioca Bramerca Savet ministara EU jednoglasno odluči da počinje primena Sporazuma o pridruživanju".
Govoreći o odlaganju skupštinske rasprave o rezoluciji o Kosovu, Cvetković je ocenio da je to dobro rešenje, jer je time stvoren vremenski prostor za diskusije.
On je objasnio da su pojedine opozicione stranke smatrale da nisu u dovoljnoj meri učestvovale u pripremi te rezolucije, da je to presedan i da bi želele da se na političkom nivou obavi što više razgovora na tu temu.
Cvetković je rekao da je nakon nedelju dana rada Vlade zadovoljan kadrovima u Vladi i ocenio da je njihova saradnja jako dobra, bez obzira iz kojih su stranaka.
On je kazao da Vladu zamišlja kao zajednički tim koji radi na "ozbiljnom projektu boljeg života", a sebe kao nekog ko će to da "iskoordinira".
"Mislim da je uspeh te vlade da na kraju njenog mandata ostane nešto opipljivo", rekao je Cvetković i kao primer naveo smanjenje broja nezaposlenih, ili popravke pruga i puteva.
"Raskid koncesije osetljivo pitanje"
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da očekuje da se u razgovorima sa koncesionarom za izgradnju autoputa Horgoš-Požega nađe prihvatljivo rešenje za obe strane koje ne bi izazvalo spor.
"Smanjiti energetsku zavisnost"
Premijer je najavio pripremu strategije Vlade kako bi se sprečili inflatorni udari u Srbiji zbog velikog rasta cena energenata na svetskom tržištu.
Kako je rekao, jedna od mogućnosti za smanjenja zavisnosti Srbije od uvoznih energenata jeste i investiranje u razvoj energetike, ili puštanje privatnog kapitala u taj sektor.
Cvetković je ocenio da je realno da inflacija u Srbiji sa sadašnjih 12 do 13 odsto u naredne četiri godine bude smanjena na četiri odsto.
Cvetković je rekao da još nije izvesno kako će se razrešiti situacija u vezi sa koncesijom za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i da je raskid ugovora osetljivo pitanje, kao i da treba tražiti rešenje kojim bi se izbegao spor ugovornih strana.
On je pojasnio da su dodati zahtevi Dojče banke kao finansijera koncesionara za Srbiju neprihvatljivi, jer je traženo da Srbija garantuje određeni protok saobraćaja, a da bi, u slučaju da se to ne ispuni, iz budžeta Srbije koncesionaru moralo da se isplati 200 miliona evra u periodu od 13 godina.
Kako je rekao Cvetković, zahtevi su bili i da se pomere rokovi izgradnje autoputa, kao i da se trajanje produži sa 25 na 30 godina.
Cvetković je naveo da bi se u slučaju raskida ugovora izgradnja autoputa Horgoš-Požega finansirala iz budžeta i kreditima međunarodnih finansijskih institucija.
Prema njegovim rečima, koncesija kao način finansiranja izgradnje saobraćajnica bi ostala i možda bi se primenila na nekim deonicama autoputeva koje Vlada Srbije planira da gradi u narednih nekoliko godina.
