Izvor: S media, 23.Jun.2010, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crno nosi osam milijardi evra
U Srbiji prema procenama oko 800.000 ljudi radi na crno, a učešće sive ekonomije prelazi 30 odsto društvenog proizvoda, što je oko osam milijardi evra.
Ovi podaci izneti su juče na predstavljanju rezultata istraživanja oblika sive ekonomije, rada i privređivanja na crno.
- Iako ne postoji način da se popišu svi koji rade bez ugovora, pretpostavlja se da je u sivoj zoni najmanje pola miliona građana - rekla je Sanja Paunović iz Saveza samostalnih sindikata >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Srbije.
Ona je ukazala da je rad na crno najčešći u trgovini i uslužnoj delatnosti, ali i u građevinarstvu i poljoprivredi.
Na konferenciji je rečeno da prema istraživanju 83,26 odsto ispitanika kao nelojalnu konkurenciju koja posluje u sivoj zoni, 48,46 odsto navodi da su to pravna lica, a čak 38,33 odsto smatra da nelegalno posluju i fizička i pravna lica.
Kada se govori o načinu na koji nelegalni prodavci i distributeri prodaju robu kupcima, najviše pritužbi ima na prodaju putem oglasa - 51,98 odsto, po pijacama - 47,14 odsto, dok se 44,05 odsto žali na prodaju po neprijavljenim samostalnim trgovinskim radnjama.
- Ukupni finansijski gubici među našim ispitanicima na godišnjem nivou su procenjeni na više od 4,4 milijarde dinara - rekao je Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije i dodao da je čak 46,70 odsto ispitanika navelo da slab rad tržišnih i finansijskih inspekcija omogućava održavanje neformalnog ekonomskog sektora u Srbiji.
On je naveo da se nameće zaključak da je osnovni razlog održavanja visokog nivoa neformalne ekonomije u Srbiji slab rad državnih organa na suzbijanju tog oblika privredne aktivnosti.
- Smanjenje poreza i doprinosa su prema istraživanju koje je obuhvatilo 227 preduzeća, odnosno 10.587 radnika, navedeni kao mera kojom bi moglo da se suzbije nivo sive ekonomije, rekao je Rajić i dodao da to upućuje na visok nivo državnih dažbina kao razlog za prelazak brojnih privrednih subjekata u nelegalnu zonu.
Rad inspekcije kao nedovoljan ocenilo je 55,51 odsto ispitanika, 37,89 odsto njih ocenilo je rad inspekcije kao nezadovoljavajuće, dok niko od ispitanika rad inspekcije nije ocenio kao efikasan.
E.E.
