Izvor: Blic, 24.Feb.2012, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crkva ni na nebu, ni na zemlji
Srpska pravoslavna crkva uživa najveće poverenje građana Srbije, gotovo da je konstanta u istraživanjima poslednjih godina. Ipak, teško da bi bilo ko mogao da navede čime je poverenje zasluženo jer crkva očigledno ne radi svoj posao koji bi trebalo da se svodi na utehu, veru i nadu mnogo više nego na politikanstvo, bogaćenje i bavljenje samom sobom, što je osnovna preokupacija vladika ovdašnjih.
Crkve nije bilo ni u primisli i molitvi da pomogne zavejanima i unesrećenima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali se zato vladike rado i često oglašavaju kad su ugrožena njihova lična prava i još više imovina. O politici da i ne govorimo. S druge strane, ni političari nisu imuni na koketiranje s crkvom i verom - i to ne samo oni konzervativni - od kojih bi se to možda i očekivalo.
Vrhunac apsurda je da vladika (više svetovni, manje duhovni, više Jelenko, a manje Filaret) poznat po nelegalnoj gradnji i sličnim vrlinama, od ministra policije (samoproklamovanog socijaliste i levičara) traži da ne bude penzionisan, a da se ostale vladike spremaju na konsultacije (otvorena vrata, takoreći) kod predsednika države. Doduše - u Srbiji je podela na političkoj sceni sve samo ne logična i normalna, a podele na crkvu i državu nema (ako se ono može smatrati crkvom, odnosno državom). Više je u pitanju neprirodna simbioza države i crkve.
I ako institucija kao što je crkva - ni na nebu ni na zemlji (što po definiciji, a što po kontaktu sa realnim životom) - uživa poverenje građana, kakve li su tek one koje su na dnu liste poverenja. A ono što bi crkva trebalo da nudi - vera uteha i nada - očigledno u Srbiji više ne postoji.
Povezane vesti: Šta kažeš, tender? “Prirodne” ulice Most na agenciji Plaćeno poštenje Vređanje birača
