Izvor: Politika, 18.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četrdeset osam sati skupštine
Više od dva dana usvajan je dnevni red, sednica odložena za ponedeljak pre nego što je i počela rasprava o prvoj tački dnevnog reda – ratifikaciji sporazuma sa EU
Poslanici Skupštine Srbije potrošili su dva dana zasedanja pre nego što su uspeli da usvoje dnevni red da bi potom proveli nekoliko svadljivih sati reklamirajući najrazličitije oblike povreda poslovnika. Sednica je juče završena, a da nije ni počela rasprava o prvoj tački dnevnog reda.
Kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prethodna dva dana, zasedanje je i u petak počelo pauzom za konsultacije, da bi se nastavilo još jednom pauzom, a u holu su poslanici komentarisali da vladajuća koalicija mora ulagati više truda kako bi postigla sporazum sa ostalim strankama jer pri ovakvom odnosu snaga zasedanje nije moguće uspešno privesti kraju bez šireg dogovora.
Prva sednica novog saziva skupštine pokazala je da nova vlada ubuduće mora ozbiljno da računa sa tim da će za svoje predloge morati da obezbeđuje različite skupštinske većine. To znači da će se morati postizati posebni dogovori za prolaz različitih vladinih predloga, jer vladini predlozi, poput onog o kontinuitetu državne politike na Kosovu, neće moći da budu usvojeni bez podrške opozicionih stranaka (rezolucija o Kosovu neprihvatljiva je za deo vladajuće koalicije, na primer). Opozicija je ove nedelje, drugim rečima, uspešno poslala poruku vladi da će za njenu podršku morati dosta da se potrudi, i da neki vladini predlozi neće imati šanse bez saglasnosti barem dela opozicije.
Vladajuća koalicija je na sednicu došla nespremna čak i da obezbedi kvorum za rad (juče ju je „spasao” LDP), a opozicija (pre svega radikali) odlučila je da sednica neće ni početi dok se prethodno ne rasprave neke stvari koje nisu na dnevnom redu. Opozicioni poslanici su tvrdili da sednicu ne opstruiraju, ali su radikali takođe rekli i da sednica neće početi dok Okružni sud u Beogradu ne donese odluku po njihovoj tužbi zbog „nezakonite verifikacije mandata” na konstitutivnoj sednici Skupštine Beograda. Tako su, reklamirajući povrede poslovnika, satima uspešno sprečavali da parlament počne raspravu o prvoj tački dnevnog reda, ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je Božidar Đelić uoči izbora u Briselu potpisao sa Evropskom unijom.
„Kvaka” je u tome da heterogena vladajuća koalicija, koja se sastoji od čak 14 političkih stranaka od kojih su neke i međusobno posvađane (poput dveju bošnjačkih stranaka, Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina) ne može da računa da će sve stranke koje podržavaju vladu glasati i za svaki njen predlog. Ovo se odmah potvrdilo na primeru Rezolucije o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji, kojoj su podršku uskratili Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine.
Čini se da je vlada računala da Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija nikako neće glasati protiv rezolucije o Kosmetu. Ranija saglasnost o državnoj politici prema Kosmetu postizana je, međutim, tako što su „kosmetske rezolucije” stizale u proceduru tek nakon što je o njima bar nedelju dana razgovarano na relaciji vlada–predsednik Srbije–opozicioni lideri. Ovog puta ni u okviru vladajuće koalicije nije bilo dovoljno konsultacija, dok sa opozicijom nije bilo nikakvih razgovora. Pri tom su narodnjaci i radikali imali i svoj predlog rezolucije, koji je potpuno ignorisan, iako je podnet mesec dana ranije od vladinog. Rezultat je bio da je vladina rezolucija juče mogla da računa na podršku samo 119 poslanika. Tek onda je „otkriveno” da su potrebne konsultacije kako bi se došlo do jedinstvenog teksta, koji bi podržao što veći broj poslanika.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, imao bi glatku podršku 142 poslanika, za njega bi glasali poslanici svih stranaka skupštinske većine, plus poslanici LDP-a i Riza Halimi (KAPD). Da je prihvaćen i amandman SRS-a, za koji radikali tvrde da „ne dira” sadržinu SSP-a, koji bi mogao biti usvojen onako kako je potpisan, onda bi „za” glasalo i 78 radikala, a u opoziciji tom aktu ostali bi samo poslanici DSS-a i NS-a, njih 30. Paket zakona koji bi, posle ratifikacije međunarodnih ugovora, Srbiji doneo 420 miliona evra za izgradnju putne infrastrukture, za obnovu kliničko-bolničkih centara, mostova, dobio bi podršku 171 poslanika. Za ove zakone bi glasali poslanici vladajuće koalicije, ali i opozicione DSS, NS i LDP.
Da li bi opozicija, odnosno SRS i DSS, opstruisale rad parlamenta da je vlast bolje pripremila sednicu? Bi, naravno, jer na ponašanje opozicije ne utiču samo propusti u parlamentu, međutim u daleko manjoj meri. Opstrukcija radi opstrukcije opoziciji ne donosi poene u javnosti. U prošlom sazivu smo videli kako je moguće da DS i SRS zajedno glasaju za neki zakon, ako je ministar spreman da porazgovara sa opozicijom, kao što je to učinio Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kada je usvajan paket izbornih zakona.
Možda bi jedno od rešenja za efikasniji rad parlamenta bila i promena skupštinskog poslovnika, koji je, kako je juče rekla šef poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić, već pripremljen. No i za njegovo usvajanje potreban je dogovor poslanika. Vlada koja ima tanku većinu u parlamentu mora raditi oprezno i biti spremnija na saradnju sa poslanicima. Poslanici iz LDP-a, DSS-a i NS-a unapred su obećali, kao što to opozicija uvek čini, da će podržati zakone koji su u interesu građana. Možda im treba pružiti priliku da to i dokažu.
P. R.
-----------------------------------------------------------
Blokada parlamenta do odluke suda
Jučerašnji dan zasedanja protekao je, kao i prethodni, u reklamiranju povreda poslovnika, a opozicionare u tom poslu nije zaustavilo ni to što im je isključivan mikrofon. Jedini pomak u odnosu na prethodne dane bio je usvajanje dnevnog reda, a iako je parlament trebalo da radi i posle 18 sati, sednica je prekinuta u 17.30, a nastavak zakazan za ponedeljak.
Da će radni dan u parlamentu ovako izgledati, najavio je Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS-a, koji je optužio Slavicu Đukić-Dejanović da u svojim intervjuima medijima, vređa dostojanstvo parlamenta, time „što prebacujete odgovornost za nerad parlamenta na opoziciju ponavljajući da ona opstruiše rad". On je kazao da radikali još ne opstruiraju rad i dodao: „Vi otimate vlast po opštinama, vi ste upregli u svoja kola ostale poslanike koji čine vašu većinu, vi stvarate haos u Srbiji, vi zavodite disciplinu kičme u Srbiji, vi promovišete jednog čoveka Borisa Tadića u neprikosnovenog gospodara Srbije, vama će se to obiti o glavu". On je najavio da će se radikali javljati po poslovniku ceo dan, a „vi kako hoćete".
Čedomir Jovanović, lider LDP-a, kazao je da opozicija nije blokirala parlament, za „tako nešto odgovorna je vlast, vi ste gospođo predsednice odgovorni, jer ste zakazali sednicu kršeći poslovnik". Jovanović je kazao da je na konsultacijama rečeno da se čeka odluka suda povodom konstitutivne sednice Skupštine Beograda i da će do tada trajati blokada parlamenta. Prema Jovanovićevim rečima, LDP je pomogao i obezbedio kvorum, dok su neki poslanici vladajuće koalicije na plaži, dodajući da srpski parlament plaća greške koje je neko napravio pri konstituisanju Skupštine Beograda: „ako ste spremni na tu vrstu konflikta sa poslanicima koji ne žele da se pomire sa kršenjem zakona, a ne zato što ne žele da se raspravlja o SSP-u, onda da uđemo u tu debatu, pa neka se na ovom mestu reše problemi koji su stvoreni na drugom mestu i samo zato što SPS želi da sedi na dve stolice". On je kazao da DS mora da raščisti situaciju, da se LDP ne slaže sa onim što rade radikali, ali „to je isključivo posledica neefikasnosti vladajuće koalicije, a vi ste gospodine Đeliću ovde došli kao predstavnik vlade, pa morate da znate da nemate 126 poslanika - mi ćemo vam dati podršku za SSP, ali ne i za ovo što se sada dešava".
U naredna dva sata za govornicom su se smenjivali radikali, pa je Dragan Todorović govorio o slučaju opštine Titel, gde su „odbornici DS-a osam sati opstruisali konstituisanje samo zato što su oni izgubili vlast". Momir Marković (SRS) poredio je ono što se trenutno događa u Srbiji sa dobom Otomanskog carstva, bilo je i priča o „haškom kazamatu, koji hoće da ubije Vojislava Šešelja"...
U jednoj od pauza, Slavica Đukić-Dejanović rekla je da nije dobro da se govornica koristi za rešavanje različitih političkih problema, iako opozicija može da koristi prava koja ima u parlamentu. Ona je istakla da potpuno razume političku borbu, ali „na sednici parlamenta se ne mogu rešavati neki drugi problemi". Ona je izrazila nadu da će političke strasti biti nadvladane potrebama građana Srbije da reše značajna pitanja koja su na dnevnom redu zasedanja.
Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus kazala je da „već treći dan parlament ne može da počne raspravu, jer neki ne mogu da se pomire sa činjenicom da su 11. maja izgubili na parlamentarnim izborima".
Slavica Đukić-Dejanović posle pauze produžila je rad i posle 18 časova, a u tom trenutku se broj onih koji su se prijavili za reklamiranje povreda poslovnika sa 20 povećao na 50. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, rekao je da poslanici DSS-a nisu želeli da kao radikali reklamiraju povrede poslovnika, ali „sada hoćemo, jer nismo ni započeli raspravu po dnevnom redu, pa ne možete ni da produžite rad". Đukić-Dejanović je rekla da je otvorena rasprava, pa je usledilo nadgornjavanje, a Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS kazala je da će se raditi, ali uz striktno poštovanje Poslovnika i primenu mera prema onima koji ga krše, jer je „očigledno da opozicija opstruira rad". Vladan Batić (DHSS) pozvao je Slavicu Đukić-Dejanović da se „ne inati sa poslanicima, dan rada košta 70.000-80.000 evra, i ja i poslanici LDP-a smo vam rekli da ne možete da radite dok se ne vidi rešenje Skupštine Beograda, prekinite sednicu".
Sednica je, ipak, nastavljena, Slavica Đukić-Dejanović je obećala poslanicima da će raditi i za vikend, oni njoj da će dočekati zoru, a epilog je prekid sednice u 17.30.
M. Čekerevac
[objavljeno: 19/07/2008]
