Izvor: Danas, 24.Feb.2015, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd da reši sporove sa susedima
Brisel, Beograd - Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta raspravljao je juče u kasnim poslepodnevnim satima o predlogu rezolucije izvestioca EP za Srbiju o napretku države u evropskoj integraciji i amandmanima na prvi nacrt dokumenta, koji je predstavljen u januaru. Kako je Danas pisao u više navrata, na predlog rezolucije stigla su čak 222 amandmana, a potom je obavljeno njihovo usaglašavanje.
Podsetimo, amandmani desničarskih hrvatskih poslanika iz redova HDZ-a i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << HSS-a nisu naišli na odobrenje, pa se neće naći u kompromisnom tekstu rezolucije. Između ostalog, u usaglašenom tekstu nema ni pomena izmena zakona o ratnim zločina, ni slučaja Šešelj. Istovremeno, Vlada Srbije poziva se da se uzdrži od antievropske retorike i podseća da Beograd treba postepeno da usaglašava spoljnu politiku sa EU.
Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala Evropski zapadni Balkan, komentariše za Danas da ne postoji direktna veza između Izveštaja EP i otvaranja konkretnih poglavlja u procesu pridruživanja EU, ali je izuzetno važno šta Parlament misli o tome.
- Dobro je da je veliki broj amandmana pokušao da tekst izveštaja učini bolji, ali i da skrene pažnju na probleme koje su neke članice imale prilikom svog pristupanja. Ovde prvenstveno mislim na potencijalna blokiranja od strane drugih država članica. U kompromisnom tekstu Srbija se zajedno sa zemljama regiona, članicama, kandidatima i potencijalnim kandidatima za EU poziva da reši sve bilateralne sporove na konstruktivan način i uz dobrosusedsko razumevanje, jer je to u u interesu svih učesnika u ovim sporovima. Ovo je jedan od retkih amandmana Andreja Plenkovića iz HDZ-a koji se našao u kompromisnom tekstu - objašnjava naš sagovornik.
Prema Todorovićevim rečima, u kompromisnom tekstu pozdravljaju se i dosadašnji koraci Srbije u pomirenju sa zemljama regiona, a posebno se ističe pomirenje sa Mađarskom, gde se stavlja akcenat na susret predsednika dve zemlje u Čurugu. "Srbija se poziva da i dalje igra konstruktivnu ulogu u Bosni i Hercegovini. Takođe, pozdravljaju se pregovori sa Prištinom, kao i učešće Srba u kosovskim institucijama. Najzad, Srbija se poziva da pruži sve potrebne podatke o nestalim osobama, ali i da otvori arhive JNA i obaveštajnih službi bivše Jugoslavije", zaključuje on.
Podrška nezavisnim telima
Todorović ocenjuje da su evropski poslanici bili veoma brzi u svom delovanju, pa su određeni amandmani "preneti" u EP iz domaće politike i nalaze se u kompromisnom tekstu. U tom kontekstu, on podseća da EP izražava podršku nezavisnim regulatornim telima, poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja.
