Izvor: Politika, Tanjug, 04.Avg.2009, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanski region na jugu Srbije je uvod u sukobe
Amerika i EU će imati velikih problema sa albanskim terorizmom ako odmah ne preduzmu konkretne protivterorističke mere
Eventualno izdvajanje opština s većinskim albanskim življem na jugu Srbije u zaseban region imalo bi nesagledive posledice po dalju razgradnju Srbije, smatra profesor Radoslav Gaćinović, naučni savetnik u Institutu za političke studije u Beogradu. Gaćinović za „Politiku” tvrdi da će, ukoliko se već danas ne preduzmu konkretne protivterorističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mere, već sutra Amerika i Evropska unija imati velikih problema sa albanskim terorizmom.
Kako komentarišete zahteve vlasti Bujanovca, Preševa i Medveđe za povlačenje Žandarmerije, kao i izdvajanje ove tri opštine u region Preševske doline u sklopu najavljene regionalizacije Srbije?
Njihova ideja je demilitarizacija jugoistoka Srbije kako bi se u međuvremenu u ruralnoj sredini formirale terorističke grupe. Politički cilj im je da jugoistok Srbije dobije status pokrajine, pa je i to alarm srpskom parlamentu da se predloženi proces regionalizacije Srbije još jednom s političko-pravnog aspekta dubinski analizira pre donošenja zakona o regionalizaciji. Scenario dalje razgradnje Srbije bi drastično narušio bezbednost regiona i bio bi uvod u velike sukobe. Dakle, jugoistok Srbije je veoma nestabilno područje i zato snage bezbednosti Srbije moraju tamo biti prisutne u meri u kojoj mogu uspešno da izvršavaju svaki zadatak zaštite Srbije i njenih građana.
Da li je teritorija KiM preuzela ulogu Bosne i Hercegovine kao operativnog centra terorističkih aktivnosti uz samu granicu Evropske unije?
Terorizam obično mutira kao opasan virus, nikad se ne zna kako će se teroristi s Kosmeta ponašati sutra i koje će zemlje biti njihova naredna meta. Proglašavanjem nezavisnosti Kosova, uz svestranu podršku Amerike i 22 zemlje Evropske unije, islamističke terorističke organizacije su dodatno ohrabrene i verovatno će KiM biti u budućnosti njihova najznačajnija destinacija u regionu, a samim tim i velika pretnja bezbednosti Evrope.
S druge strane, ne treba zaboraviti da je samo Saudijska Arabija u poslednjoj deceniji 20. veka u islamizaciju BiH uložila više od milijardu i trista miliona dolara. Bosna je za njih vrlo važno područje.
Šta nam govori nedavno hapšenje grupe terorista u SAD, među kojima i jednog kosovskog Albanca? Ima li opasnosti od terorističkih napada na Kosovu?
Hapšenje u SAD je još jedan dokaz da terorizam ne bira granice, da se teroristi ne plaše nikoga, ni velikih ni malih država. Na Kosovu i Metohiji se u kontinuitetu sprovodi albanoteror, čija je ideologija albanizam, a forma, odnosno način sprovođenja te ideologije, jeste savremeni terorizam. Moja je procena da će već koliko sutra Amerika i EU imati velikih problema sa albanskim terorizmom ako već danas ne preduzmu konkretne protivterorističke mere.
Vlasti Kosova kažu da je Kosovo partner SAD u globalnoj borbi protiv terorizma, a pre dve nedelje sva ovlašćenja jedinice Euleks policije za borbu protiv terorizma prenete su na kosovsku policiju. Ima li civilno društvo na Kosovu kapacitet da se odupre radikalnim islamističkim organizacijama i pojedincima koji pridobijaju ljude?
Međunarodne snage bezbednosti na KiM snose veliku odgovornost zbog neskrivenog tolerisanja nasilja nad nealbanskim stanovništvom u proteklom periodu, a ovim prebacivanjem ovlašćenja na bivše pripadnike OVK i ANA to potvrđuju i u praksi. Smatram da civilno društvo na KiM nema nikakvu šansu da stavi pod kontrolu kriminalne fisove i terorističke organizacije za jedan duži period. Tamošnja vlast objektivno nije u stanju da napravi od teritorije KiM u pravno-političkom smislu državu. Sadašnjim političkim liderima s KiM odgovara protektorat EU i okupacija NATO-a jer ih to trenutno održava na vlasti i omogućava „lov u mutnom”.
Da li su proglašenjem nezavisnosti Kosova zadovoljeni apetiti velikoalbanske politike na Balkanu?
Očigledno je da se Albanci neće zadovoljiti secesijom KiM od Srbije, oni će po mom mišljenju u prvoj fazi ispoljiti sve vrste aktivnosti u cilju stvaranja „velikog Kosova” od delova Makedonije, Crne Gore i jugoistočne Srbije, a posle toga bi najverovatnije gradili neki savez sa Albanijom. To bi bila teritorija od blizu 50.000 kvadratnih kilometara na kojoj bi živelo 6-6,5 miliona Albanaca. Stvaranje takve albanske države dovelo bi najverovatnije do otvorenog sukoba sa Srbijom ili Grčkom, što bi neminovno vodilo ka trećem balkanskom ratu.
Marko Albunović
-----------------------------------------------------------
Helsinški odbor: Nema terorizma na jugu Srbije
Verovati da postoji albanski terorizam na jugu Srbije je u domenu fantazije, navodi se u saopštenju Helsinškog odbora za ljudska prava koje je potpisao Miroslav Filipović. „U Srbiji je ’terorizam' kad neko baci ručnu bombu u neko dvorište, ali pored same ograde, ili uz sam zid kuće, da šteta bude što manja i da neko, ne daj Bože, ne strada”, navodi se u saopštenju.
Helsinški odbor izneo je sumnju da iza poslednjih napada zapravo stoje organi države Srbije. „Dva policajca su početkom jula ove godine imala sreću. Iako je njihov džip pogođen raketnim bacačem, oni su samo ranjeni. Obično, kada raketni bacač pogodi tenk, on se raspadne, a unutra svi izgore. Policijski džip i naši momci u njemu su imali neviđenu sreću, ili, pak, albanski teroristi ne znaju da gađaju”, ocenio je Filipović.
Današnji nivo nacionalističke histerije nije zabeležen još od Miloševićevih „ranih radova", smatraju u Helsinškom odboru. „Zamislite samo kako bi beogradskim nacionalistima „legao" jedan ratić. Samo dva-tri dana da potraje. Samo nekoliko crkava na Kosovu da plane, ili bar na jugu Srbije. A ako nekoliko Srba još i pogine, niko zadugo ne bi priznao Kosovo”.
M. A.
-----------------------------------------------------------
Dačić: Žandarmerija će otići kad se stanje stabilizuje
Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić, posle serije incidenata na jugu Srbije, razgovarao je prošle nedelje sa albanskim liderima u cilju očuvanja političke stabilnosti i bezbednosti. „Želim da naše snage bezbednosti na jugu Srbije imaju razumevanje i podršku građana, ali i da se zajednički borimo protiv kriminala i korupcije jer je to u interesu svih”, rekao je Dačić, ukazavši da postoje bezbednosni i obaveštajni podaci zapadnih službi o postojanju određenih grupa na Kosovu i Metohiji koje potiču iz tih krajeva, u kojima žele da izazovu nestabilnost.
U tom smislu treba i posmatrati prisustvo specijalnih snaga Žandarmerije na jugu Srbije, pojasnio je Dačić, i dodao da će potreba za tim snagama na tom području prestati onog trenutka kada se situacija u potpunosti stabilizuje. On je, međutim, dodao da će pripadnici MUP-a reagovati odlučno i oštro u odbrani suvereniteta, zaštiti javnog reda i mira, uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava i državnog poretka Srbije.
Po Dačićevoj oceni, treba jasno razgraničiti šta je uloga specijalnih snaga na jugu Srbije.
„Te snage će biti upotrebljavane samo u situacijama kada obične policijske snage i multietnička policija nisu u stanju da obavljaju zadatke”, rekao je on i dodao da je interes da što više Albanaca bude u policiji i u drugim državnim strukturama.
Tanjug
[objavljeno: 03/08/2009]
