Izvor: B92, 03.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
2006, ipak, bez rešenja za Kosovo
Beograd -- Iako se tokom cele godine činilo da će 2006. biti godina rešenja za Kosovo, ta očekivanja su izneverena.
Da će to biti rezultat moglo se pretpostaviti i na osnovu pregovora koji su tokom cele godine vođeni u Beču, na relaciji Beograd-Prišina. Na njima nije bilo rezultata, a problemi su samo odlagani iz runde u rundu.
Višemesečni pregovori Beograda i Prištine u Beču svaki put su se završavali bez uspeha. Sve se svodilo na isticanje razlika dveju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << strana, a ne na rešavanje razlika i stvaranje kompromisa. Najčešće se govorilo o nezavisnosti Kosova i suštinskoj autonomiji, a to su ponavljali svi učesnici u razgovorima.
Da pomaka nema uverio se i glavni pregovarač Mari Ahtisari, koji je posle jedine runde posvećene statusu Kosova, održane 24. jula u Beču, izjavio da je Beograd voljan da da sve osim nezavisnosti, a da Priština ne želi ništa osim nezavisnosti.
Za razliku od statusnih, tehnički pregovori su održavani jednom do dva puta mesečno. Njihovo održavanje nije značilo i da je rešenje blizu. Naime, pregovarači se nisu složili ni o ekonomiji, ni o decentralizaciji, ni o manjinskim pravima. Tako je, na primer, jedan od glavnih problema bio broj opština sa srpskom većinom na Kosovu jer je Beograd zahtevao da u nekim slučajevima budu napravljeni ustupci, pa da kriterijum za formiranje opština ne bude 5.000 stanovnika.
Najviše pomaka bilo je u zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu, o čemu je i raspravljano na jednoj od poslednjih rundi pregovora, 8. septembra u Beču. Tada je Dušan Bataković, savetnik predsednika Srbije, dao obećanje u ime pregovaračkog tima da će, po postizanju sporazuma o zaštiti spomenika, prištinskom muzeju biti vraćeni arheološki predmeti koji su od pre 1999. u Beogradu. To je sa zadovoljstvom prihvatio šef albanske delegacije Iljber Hisa.
Pregovorači iz Beograda i Prištine mnogo više su se bavili drugim stvarima. Činilo se da prištinski tim ima zadatak da svaki put reč nezavisnost ponovi što više puta. Gnev Beograda izazvala je tvrdnja Ahtisarija da su Srbi krivi kao narod. Beograd je tražio izvinjenje, ali je Ahtisari uzvratio stavom da Srbi zveckaju oružjem.
To je dodatno izazvalo nezadovoljstvo, pa je direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Srđan Đurić izjavio da Ahtisarijevo uporno odbijanje da se izvini daje dodatnu težinu ionako suviše teškim rečima koje je izrekao. Međutim, od Ahtisarijeve portparolke Hue Đijang stiglo je objašnjenje da on nije mislio na zveckanje oružjem. Ipak, tu nije bio kraj jer je u novembru Beograd tražio ostavku Martija Ahtisarija.
Osim toga, Beograd je iznerviralo i pojavljivanje Hašima Tačija na pregovorima u Beču, što je Tači prokomentarisao stavom da ne želi da se bavi starim mentalitetom.
Poslednja runda pregovora Beograda i Prištine održana je 16. septembra u Beču, ponovo bez rezultata. Tada je i nagovešteno da se pregovorima bliži kraj.
