Izvor: Blic, 26.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voljenom učitelju đaci zaključili peticu
KOTOR VAROŠ – Učenici i nastavnici OŠ „Petar Petrović Njegoš" iz Maslovara kod Kotor Varoši, uz prigodnu svečanost i suze ispratili su u penziju učitelja Miladina Jovanovića koji je ceo radni vek proveo u ovoj matičnoj školi i njenim područnim odeljenjima u Liplju, Obodniku, Garićima i Borcima. Za izuzetno zalaganje, nesebičan trud i kolegijalan odnos „uča" je od kolega pokupio sve pohvale, a od dece >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaključnu ocenu odličan (5).
– Učitelj sam od 1966. i kada bih ponovo birao – izabrao bih ovaj poziv. Volim decu jer me ona podmlađuju i rad s njima oduvek mi je bio zadovoljstvo. Drago mi je što sam radio s ovim divnim ljudima, prosvetnim radnicima iz Maslovara, i bez imalo ustezanja mogu reći da boljeg kolektiva u Srpskoj nema. U prethodnih 40 godina nije bilo dana a da bar s jednim kolegom iz maslovarske škole nisam razgovarao o našem poslu i najmlađima, koje smo učili da budu pošteni, vredni i čestiti ljudi. Sada idem u penziju i više vremena ću imati za unučiće, suprugu i vrt, ali školu i svoje učenike nikada neću zaboraviti – kaže Miladin.
Mnogo se, priznaje Jovanović, promenilo od vremena kada je došao u OŠ „Petar Petrović Njegoš" do danas, a u sećanje mu se urezao rad u školi na Borcima.
– U to vreme sam u kombinovanim odeljenjima prvog i trećeg razreda imao 49 učenika. Imali smo samo tablu, kredu i računaljku. Bilo je lepih i tužnih trenutaka u ovih 40 godina učiteljskog rada, a najtužniji i najlepši trenutak desio se u manje od jednog časa. Naime, jedan moj učenik je, u nameri da uhvati loptu, završio u nabujaloj reci, koja ga je nosila više od jednog kilometra. Sve nade su mi potonule i to mi je bio najteži trenutak u životu. Međutim, ubrzo sam saznao da se učenik spasao i tada mojoj sreći nije bilo kraja – priseća se Miladin.
Direktor OŠ „Petar Petrović Njegoš" Ranko Tovilović kaže da je Miladin Jovanović davao svojim učenicima slobodu u radu i „nije robovao krutim prosvetnim klišeima", a učenici su mu se uvek iznova oduživali izuzetnim rezultatima.
– Čast mi je što sam bio njegov učenik, a kasnije sam s Miladinom radio 27 godina. Bio je osam godina pomoćnik direktora i oduvek je imao veliki autoritet kako kod prosvetnih radnika, tako i kod učenika – rekao je Tovilović.
Božana Kljajić, nastavnica matematike i fizike, priseća se da joj se upravo Miladin Jovanović, kada je pre 35 godina počela da radi, prvi našao pri ruci i ponudio pomoć. „Svakom mladom kolegi je prvi prilazio i pomagao. Radi se o velikom kolegi i velikom čoveku koji je celi život posvetio deci i njihovom vaspitanju. Uz to je bio dobar roditelj, muž i deda", ističe Kljajićeva.
Ispraćaj uče uz suze i poklone
Učenici Miladina Jova-novića nisu mogli skriti suze kada su učitelja ispraćali u penziju.
– Učio nas je četiri godine i sve nas je neizmerno voleo. Kupili smo mu sat, košulju i veliku tortu i poželeli mu dobro zdravlje. Kada nas je video sve na okupu, videlo se da mu je teško. Bio je u isto vreme i srećan i tužan – kaže učenica Anja Jovanović.
Miladinove kolege iz maslovarskle škole kupile su mu džepni sat i šahovsku tablu jer je on strastveni šahista.
