Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jun.2012, 13:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Više radnih mesta uslov za redovne penzije

BEOGRAD -

Isplata penzija u Srbiji se, za sada, ne dovodi u pitanje, ali je reforma penzionog sistema neminovna uz povećanje investicija, broja zaposlenih i obezbeđivanja redovnih naplata poreza i doprinosa, jedinstveni je stav stručnjaka.

U suprotnom, Republički Fond PIO će penzije moći da isplaćuje samo dok postoje dotacije iz budžeta, pa pojedini ekonomisti ne islkjučuju mogućnost da, ako se problemi ne prevaziđu, penzioneri jednog dana ne ostanu bez svojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prinadležnosti.

Ekonomista Zoran Popov smtra da bi zamrzavanje penzija omogućilo predah od svega nekoliko meseci, ali bi to, tvrdi on, imalo dalekosežne ekonomske, socijalne i političke posledice.

Popov smatra da bi zato preporuka Fiskalnog saveta da se penzije i plate u javnom sektoru zamrznu, samo produbila depresiju u kojoj se trenutno nalazi srpska privreda.

"Cene će nastaviti da rastu, prodaja robe će se smanjiti, poslodavci će smanjiti proizvodnju i otpuštati radnike", rekao je Popov Tanjugu istakavši da umesto toga treba ići na nove investicije, povećanje proizvodnje i zaposlenosti.

On je ocenio da bi se time “popravio” odnos broja zaposlenih i penzionera, ukazavši istovremeno da su za normalno finansiranje postojećeg penzionog sistema potrebna tri, ili bar 2,5 zaposlena na jednog penzionera.

U Srbiji je taj odnos, međutim, značajno nepovoljniji.

"Ako bi zaposlili sve radno sposobne koji i žele da rade, odnosno oko 3,6 miliona ljudi, što bi bilo duplo više zaposlenih nego sada, penzioni sistem bi doveli blizu toga da se sam finansira", naveo je Popov.

Prema njegovim rečima, zbog problema sa kojima se srpska privreda suočava nisu ugroženi samo penzioneri, već zarade svih zaposlenih.

"Rešenje je u privrednom rastu i razvoju", istakao Popov, koji smatra da bi ukoliko na tom planu ne dođe do promena, i pored toga što Srbija ima najsavremeniji sistem tekućeg finansiranja penzionog fonda u Evropi i svetu, pre ili kasnije penzioneri mogli ostati bez penzija.

I profesorka Ekonomskog fakulteta Tatjana Rakonjac Antić smatra da postojeći sistem finansiranja penzijskog osiguranja može dobro da funkcioniše samo kada je ekonomija u razvoju, a broj zaposlenih veći u odnosu na broj penzionera.

Ona je Tanjugu rekla da, s obzirom na to da u Srbiji to nije slučaj potrebne su sistemske, suštinske promene načina finansiranja penzijskog osiguranja. A, ako se to ne dogodi, isplata penzija će zavisiti od sposobnosti i spremnosti mlađe generacije da podnese finansijski teret ovako formulisane penzijske šeme i od mogućno¬sti države da nadomesti nedostajuća sredstva.

Rakonjac Antić je ocenila da je povećanje stope zaposlenosti jedan od osnovnih faktora za nesmetano funkcionisanje javnog sistema penzijsko invalidskog osiguranja po postojećem konceptu finansiranja.

"Prioritet je stvarati uslove za rast zaposlenosti kroz nove investicione projekte, uz koordinaciju podsticajne poreske politike i smanjenje administriranja u vezi poslovanja privrednih subjekata", istakla je Rakonjac Antić.

Pažnju koja je do sada bila usmerena na smanjivanje isplata iz Fonda PIO po osnovu definisanih obaveza neophodno je, napomenula je, posvetiti jačanju mogućnosti prikupljanja sredstava doprinosa. Kako je precizirala, pre svega na smanjenje plaćanja doprinosa i preusmeravanje zaposlenih iz zone “sive ekonomije“ u legalne ekonomske tokove.

"Fond PIO će, u ovakvom sistemu finansiranja, moći da isplaćuje penzije sve dok postoje mogućnosti dodatnog finansiranja sredstvima iz budžeta", ukazala je ona.

Rakonjac je podvukla da je najvažnije prvo povećati fiskalnu disciplinu pravnih lica i preduzetnika, odnosno naplatu poreza i doprinosa učiniti efikasnijom, istakavši da je reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja kompleksna i predstavlja izuzetno osetljivo, pre svega, ekonomsko i socijalno pitanje.

Rakonjac Antić je predočila da se u kratkom roku očekuju promene u sistemu koje su veoma "bolne", a efekti tek na srednji i na dugi rok, dok situaciju komplikuje to što treba zadovoljiti sve zainteresovane strane - penzionere, zaposlene, poslodavce, državu...

"Ne postoji ‘idealan’ sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u bilo kojoj zemlji u svetu, ali postoje bolje uređeni sistemi. Teško je kopirati strana iskustva. Njih treba koristiti kako bi se izbegla loša I primenila dobra rešenja", zaključila je Rakonjac Antić.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

SEEbiz.eu: Ekonomisti: Veći broj radnih mesta uslov za redovne penzije