Izvor: RTS, 17.Jan.2015, 21:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recept za dugovečnost iz čačanskog kraja
Aleksandar Radonjić iz gornjomilanovačkog sela Velereča i Sofija Srejović iz Lipnice kod Čačka nikada se nisu sreli. Povezuje ih činjenica da su najverovatnije dva najstarija stanovnika čačanskog i takovskog kraja. Ovih dana oboje su proslavili stoti rođendan.
Sa padina Suvobora Aleksandra Radonjića život je vodio raznim putevima. Iako je već pola veka u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << penziji, sećanje ga dobro služi, čak i na momačke dane.
"To su bili najlepši dani, išao sam na vašare, bivalo ih je dosta, devojke su bile lepe, kupi mi brat anteriju, trče devojke za mnom u kolo",seća se Aleksandar Radonjić.
Nekada se, kaže Leso dosta radilo u polju, na građevini. Pamti on unazad čitav vek, Titovu Jugoslaviju, ratove, kralja.
"Za kraljev rođendan na Banjici tribina, tu je kralj, tu je svita, mi paradiramo, cela jedinica beogradska, ceo garnizon beogradski i konjica i garda i pešadija", navodi Aleksandar.
Sa sto svećica Lesovi potomci obeležiše nesvakidašnji jubilej, a u čačanskom selu Lipnica i baka Soja već gazi jedanaestu deceniju života.
Rođena je krajem 1914. godine. Proputovala je čitav svet, proživela mnogo toga lepog, a ipak najlepše joj je, kaže, kod kuće.
"Ovde je najlepše i najslađe. A prošla sam, ne znam šta nisam prošla i đe nisam prošla. A godine su vala velike", navodi Sofija Srejović.
Okruženi ljubavlju i pažnjom ovi stogodišnjaci kažu da je za dobar život važna porodica i sloga.
"Raditi i živeti, ništa drugo, šta drugo da vas učim", kaže Aleksandar Radonjić.
"Zaboravite kuknjavu, 'ajte u veseli život", poručuje Sofija Srejović.
Recept za dugovečnost ne postoji, kažu ovi vršnjaci. Ali, oboje se slažu da je umerenost u svemu jedan od puteva ka dubokoj starosti.
