Izvor: B92, 12.Jul.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rast plata i penzija manji od plana
Beograd -- Guverner Dejan Šoškić obelodanio je da je realni ekonomski rast prošle godine iznosio 1 odsto, umesto 1,8 odsto, koliko je objavila zvanična statistika.
Za penzionere i one koji plate primaju iz budžeta, prema Zakonu o budžetskom sistemu, ova promena znači i nešto manje povećanje ličnih primanja u oktobru.
"Propis je vrlo jasan", kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
On objašnjava da će "u oktobru penzije i plate zaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u javnom sektoru biti uvećane za polovinu realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, na koji će biti dodata i šestomesečna inflacija. Koliko će to precizno biti, sada niko ne može da zna". "Realno će to povećanje biti jednako samo polovini rasta BDP-a, odnosno 0,5 odsto", kaže Altiparmakov.
U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da će podatak o rastu bruto domaćeg proizvoda, po novoj metodologiji, objaviti u septembru. Međutim, ukoliko je guverner Šoškić u pravu, to znači da će u formulu za obračun ličnih primanja umesto 0,9 odsto realnog rasta BDP-a, biti uneta stopa od svega 0,5 procenata. Na to će se još dodati i šestomesečna inflacija od aprila do oktobra. Što rast cena bude veći, to će i povišica biti nominalno veća, ali će taj rast unapred pojesti inflacija.
Sa druge strane, dr Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade, upitan kako komentariše izjavu guvernera da je došlo do izmene metodologije za obračun stope rasta BDP-a, koja bi mogla da se odrazi i na rast penzija, kaže da to sada prvi put čuje.
"O tome ne znam ništa, pa ne mogu ni da komentarišem. Zakonom je predviđeno usklađivanje penzija s rastom troškova života i polovinom rasta BDP-a, ali dok ne vidim o čemu je reč, ne mogu ništa da kažem", pojasnio je Krkobabić.
Inače, on je nedavno istakao da penzioneri mogu da se nadaju da će penzije u oktobru biti veće za oko 5–6 procenata. Prema formuli za obračun penzija, to znači da Krkobabić računa da će inflacija u periodu od aprila do oktobra biti najmanje četiri procenta, što nije u sladu sa očekivanjima guvernera Dejana Šoškića, koji se nada da će rast cena u drugoj polovini godine biti u minusu.
Iz ugla budžeta, veća inflacija sa sobom uvek nosi i veće obaveze. Inače, u Zakonu o budžetskom sistemu, a u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, uneta su fiskalna pravila, kako bi se sprečilo da se država zadužuje i troši preko mere.
Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, ističe da bi izmenom metodologije obračuna sigurno došlo do smanjenja učešća BDP-a u formuli za obračun penzija s planiranih 0,9 na 0,5 odsto, što bi se odrazilo i na rast penzija. On kaže da će Savez penzionera Vojvodine uputiti zvanični zahtev za izmenu obračuna prinadležnosti u narednoj godini, gde bi se one usklađivale s rastom cenama na malo i s 50 odsto rasta BDP-a.
Osim što će promeniti obračun plata i penzija, ovaj statistički podatak može i da osujeti izjave državnih zvaničnika da ćemo kao privreda na kraju ove godine dostići pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda. Prema novoj metodologiji, u jeku recesije, odnosno 2009. godine, ekonomski pad je iznosio tri odsto.
Ako je prošle godine BDP porastao za jedan procenat, onda to, prema rečima Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, znači da bi ove godine ekonomski rast trebalo da bude veći od očekivanih tri odsto da bismo dostigli pretkrizni nivo. "Tek sa nešto većom stopom rasta bićemo na onom nivou iz 2008. godine, i to uz mnogo veću nezaposlenost nego što je to bilo pre krize", upozorava Arsić.
