Izvor: B92, 01.Avg.2011, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad na crno malo košta, puno vredi
Beograd -- Bezbroj je primera koji svakodnevno dokazuju da se u Srbiji više isplati raditi na crno nego legalno.
Nelegalna ekonomija, što crna što siva, godišnje odnese 30 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.
Upošljava najmanje pola miliona ljudi, a najgrublje procene licitiraju i sa milion radnika koji žive bez zdravstvenog osiguranja i nade da će zaraditi penziju.
Dužnici bez sankcija
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
I dok privrednici moraju da poštuju dinamiku plaćanja poreza, doprinosa i ostalih nameta, njihovi dužnici ne trpe sankcije. Rokovi plaćanja, davno je poznato, u proseku su 128 dana. Među velikim dužnicima je i država, koja je najavila da će od jeseni uvesti red u svoje račune i planira da obaveze izmiruje za najviše 60 dana, ali će stare dugove vraćati godinama.
I nedavna „pružena ruka" države poslodavcima, da u legalne tokove prevedu svoje neprijavljene radnike - nije dala ni približno očekivane rezultate. Privrednici bez dileme poručuju da je u Srbiji daleko isplativije raditi mimo zakona.
Evo kako izgleda moguća „računica": Poslodavac angažuje radnika „bez papira", koga inspekcija uhvati „na delu". Kazna je u rasponu od 800.000 do 1.000.000 dinara ukoliko je u pitanju preduzeće. Odgovorno lice u firmi može da plati kaznu od 40.000 do 50.000 dinara, a ako je u pitanju preduzetnik - od 400.000 do 500.000 dinara. Praksa pri tom pokazuje da sudovi često izriču kazne i manje od zakonskog minimuma.
Približno iste sume su i za onog ko bi da se tu i tamo „očeše" i ne proknjiži baš svaki dinar prometa. Kazne za neizdavanje fiskalnog računa su za firme od 100.000 dinara do milion, za odgovornog od 5.000 do 50.000 dinara, a za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara.
A onaj ko prodaje na ulici, bez radnje, potpuno na divlje, završi sa - mandatnom kaznom.
"Znam za primer od pre nekoliko dana. U kafiću u Beogradu inspektori su u kasi našli 1.000 dinara više nego što pokazuju računi, jer konobarica nije odvojila bakšiš. Vlasnik je morao da plati 80.000 dinara kazne i zatvoren mu je lokal na 15 dana. Šteta je velika, jer on te dve nedelje nema ni dinara prihoda, a ima sve redovne troškove”, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
S druge strane, ukoliko neko potpuno ilegalno drži kafanu negde u unutrašnjosti Srbije platiće kaznu od oko 30.000 dinara.
A zašto oni koji imaju registrovane firme nisu požurili da iskoriste pomoć države i angažuju radnike uz manje poreze i doprinose, privrednici imaju različite stavove. U Uniji poslodavca veruju da je problem u komplikovanoj proceduri i mnogobrojnim uslovima.
Takse ubijaju
Otvorena rana srpskih malih i srednjih preduzeća su bezbrojne takse. Kada se sve stavi na jedan papir, može se nabrojati njih više od 60. Ne plaća svaka delatnost baš sve, ali retko čiji „platni" spisak je manji od 38 stavki. Od plata, poreza, doprinosa, firmarina, preko punjenja protivpožarnih aparata, do troškova osiguranja...
Asocijacija malih i srednjih preduzeća smatra da onaj ko radi nelegalno nema nikakav motiv da pređe u legalne tokove, a i država uporno toleriše crnu zonu.
"Pre tačno šest godina privrednici su upozorili četvoricu resornih ministara da će crno tržište, loša privatizacija, prekomeran uvoz, visoka javna potrošnja i skupi krediti uvesti privredu u trend loše beskonačnosti koji će rezultirati ogromnim brojem radnika u sivoj zoni”, kaže Milan Knežević iz Asocijacije.
Prema njegovim rečima, visoke namete privreda ne može da plaća.
"Porezi i doprinosi su 63 odsto, bolovanja do mesec dana, prevoz radnika, otpremnine po osnovu penzionisanja i smanjenja broja zaposlenih, kao i 44 različite takse. Na drugoj strani, sve je više onih koji izbegavajući ove obaveze, čine nelojalnu konkurenciju svima koji svoje obaveze blagovremeno izmiruju”, kaže Knežević.
