Izvor: Blic, 14.Apr.2013, 21:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penzioneri, nezaposleni, zaposleni 1:1:1

U Srbiji odnos onih koji ne rade, onih koji rade i onih koji žive od ovih što rade je - 1:1:1. Prema poslednjim podacima, naime, na jednog zaposlenog dolazi jedan penzioner, a kako pokazuju trendovi, uskoro i jedan nezaposleni. Klikni za uvećanje (+)

Nijednoj od ove tri kategorije stanovništva nije dobro. Plate su male, penzije još manje, nezaposlenost raste, a život bez primanja pravo je umeće. Primanja zaposlenih i penzionera, ali i davanja za nezaposlene, usko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su vezana i zavisna jedna od drugih.

- Ako nema poreza i doprinosa od zaposlenih, onda je manji i priliv novca za penzionere. Ovakva situacija je veoma teško održiva u sadašnjim okvirima za zaposlene, pa time i za ove dve druge kategorije - objašnjava Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Doprinosi ka penzionom fondu, kaže Rajić, sve su manji i dodaje da su, u suštini, sve ovo spojeni sudovi i jedan bez drugog ne mogu.

- Verovatno bi se i ranije sve slomilo da nema priliva novca iz inostranstva kojim naši zemljaci pomažu svoje rođake, prijatelje. U proseku, tako se u Srbiju slije od tri do pet milijardi dolara. Ako se uzme prosečna zarada u Srbiji onog koji radi i odbiju se sve dažbine, dođete do toga da u proseku svaka osoba u Srbiji preživljava sa 16.000 do 17.000 dinara po glavi stanovnika - kaže Rajić.

Klikni za uvećanje(+)

Najviše trpe zaposleni koji privređuju, jer su im nameti na plate veoma visoki.

- Moja plata je 60.000 dinara bruto, ali znam da oko 15.000 ide na razna davanja, za penziju, zdravstveno socijalno, izdvajanja za nezaposlene, poreze... To je stvarno puno. Država je kriva zato što su i penzije i plate male, i što najveći teret podnosimo mi koji radimo - kaže Marija Trajković iz Beograda.

Ni armija nezaposlenih mladih ljudi, posebno oni koji se ne zaposle do 30. godine, nema svetlu budućnost. Problem je i u tome što, kako kaže Rajić, mladi ljudi ne uče da žive od svog rada, već ostaju kod roditelja.

- Na evidenciji sam više od dve godine i za to vreme nisam našla novi posao, iako sam išla na više razgovora. Sve se završvalo sa onim “javićemo vam”. Teško je bez posla i bez primanja iz meseca u mesec - kaže Biljana Limić (33) iz Beograda.

Umesto da u tom najproduktivnijem dobu najviše daju, Rajić upozorava da preti opasnost da ti ljudi postanu socijalni slučajevi jer nisu uspevali da se zaposle, pa nisu radili čitave decenije.

- To će, opet, morati da plate oni drugi koji rade i to, ponovo, kroz poreze i doprinose. To je katastrofalan ishod - ističe Rajić.

A penzioneri imaju svoju priču. Njima niko nije dao penziju, oni su je zaradili.

- Ja nekako preživljavam sa svojom penzijom, ali to ne mogu da kažem za 70 odsto penzionra u Srbiji koji primaju manje od 20.000 mesečno. Oni su zaradili svoje penzije, a s njima većina ne može ni da preživi. Glavni problem je zapošljavanje i plaćanje doprinosa. Država dotira skoro polovinu novca za penzije, a po standardima EU to bi trebalo da je oko deset odsto - kaže Petar Mitrović, predsednik Sindikata penzionera Srbije “Nezavisnost“.

Pogrešna tranziciona politika

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, kaže da je ova situacija posledica pogrešne tranzicione politike proteklih godina: „Treba vremena da se reformiše javni sektor i da se pokrene investiciona dinamika. Koliko smo siromašni svedoči i podatak da je u januaru prošle godine za osnovnu potrošačku korpu trebalo potrošiti 1,64 neto zarade. Mislim da ove godine ne možemo očekivati nekakav pomak ukoliko ne bude zaokreta u reformama javnog sektora i novih investicija.“

Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Blic...

Banke.Online.rs: Penzioneri, nezaposleni, zaposleni 1:1:1